Karabin UTAS UT-9M

Klasifikacija u oblasti vatrenog oružja povremeno doživljava promene uslovljene tehnološkim napretkom, važećim doktrinama i uslovima upotrebe. Tako su u proteklih stotinak godina iz upotrebe praktično izbačeni termini kao što su musketa ili “pepperbox” ali smo dobili nove, poput automata i trenutno popularnog PDW. U isto vreme, neki pojmovi su promenili značenje, tako da karabin više ne označava skraćenu pušku vojničkog kalibra već lovačku “alatku” ili u novije vreme poluautomatsko oružje duge cevi koje koristi pištoljski metak. Uobičajena skraćenica za njih je PCC od pojma “Pistol Calibre Carbine” koja se koristi i za označavanje u IPSC disciplinama. Ponajviše zahvaljujući ovom sportu oživelo je i tržište ovakvog oružja. Konstrukcije su manje mase, jednostavnije i jeftinije za izradu, mogu da se koriste na strelištima projektovanim za pištolje, koriste jeftiniju municiju nego standardne puške, a hrane se i iz istih okvira (najčešće je reč o Glocku ili Zbrojovci), što je još jedna olakšica kod opremanja strelaca za discipline “3 gun match”. Kada je reč o upotrebi, kontrola oružja je lakša, oslonac za rame pojednostavljuje zauzimanje pravilnog stave za gađanje, a nadogradnja različitim nišanskim sistemima se podrazumeva. Ne tako davno, izbor komercijalnih modela bio je veoma skroman. Poluautomatske verzije izraelskog automata Uzi, nemačkog HK MP-5 i starih Thompson M-1 uz retke egzotične modele drugih proizvođača. U zadnjih destak godina ponuda je daleko bogatija.

Tokom posete sajmu IWA 2022. u Nirnbergu bili smo u prilici da se iz prve ruke upoznamo sa proizvodima turske kompanije UTAS. Mnoštvo različitog oružja, atraktivne poluautomatske sačmarice na AR platformi, čuvena UTS-15 borbena sačmarica bullpup konstrukcije, SBR (Short Barrel Rifle) u kalibru .223 Rem, ali najzanivljiviji je bio upravo PCC model označen kao UT-9M. Ovo oružje je deo potpuno nove game proizvoda pokrenutih na inicijativu američke filijale UTAS USA i namenjene “civilnim korisnicima za ličnu odbranu, zaštitu doma i imovine, rekreativno i sportsko streljaštvo jednako kao i za opremanje policijskih formacija i privatnih službi obezbeđenja”. Prilično ambiciozna najava, zar ne? Da bi mogli barem okvirno da procenimo koliko je to realno detaljno smo razgledali i rasklapali ovo oružje.

Kuriozitet je da model UT-9M po važećim klasifikacijama u SAD spade u pištolje (malo pravne akrobatike da se izbegnu nešto viši troškovi propisani za dugocevno oružje). Uprkos oznaci i realno kompaktnim dimenzijama, ovo je ipak oružje predviđeno da se koristi sa osloncem u zgibu ramena i pripada PCC karabinima.
Konfiguracija je odavno poznata. U gornjem delu sanduka ušrafljena je 152 mm duga, hladno kovana cev sa navojem na ustima zaštićenim kapicom. To dopušta postavljanje gasne kočnice ili prigušivača koji su sve češća opcija, jer su legalizovani u velikom broju država širom sveta. Gornji deo sanduka ima prizmatičan oblik i nešto veću visinu, jer je sistem sa ručicom za repetiranje “T” oblika pozajmeljen od Stonerove konstrukcije. Sa gornje strane, celom dužinom je Picatinny šina na koju su postavljeni potpuno podesivi mehanički nišani diopterskog tipa. Ipak, oni su u osnovi samo pomoćno rešenje, jer je daleko efikasnije korišćenje red-dot optoelektronskih nišana. Prilično jednostavna konstrukcija uslovljena je principom rada, a to je pravolinijsko kretanje slobodnog zatvarača relativno male mase. Povratna opruga je duga, jednostruka i male snage koja progresivno raste sa sabijanjem. Put zatvarača (ukoliko je metak veće snage), zaustavlja polimerski blok koji zatvara sanduk sa zadnje strane. Otvor za izbacivanje čaura je sa desne strane i dobio je metalni okvir sa integrisanim odbijačem čaura. Jednostavna metalna izbočIna od koje se odbijaju ispaljene čaure od velikog je značaja za pouzdan rad oružja, jer ako dimenzije nisu odgovarajuće čaura čak može da se vrati u oružje i izazove zastoj. Zbog toga se odbijač na UT-9M lako menja uz pomoć dva zavrtnja. Malo detaljnije zagledanje otkriva mogućnost da se na taj deo montira poseban poklopac koji sprečava prodor nečistoća dok se oružje ne koristi. Konstruktori su očigledno naglasak stavili na pouzdanost rada. Na kratkom prepustu sa donje strane sanduka postavljena je mala, zdepasta, vertikalna polimerska ručica koja olakšava kontrolu oružja.

Donji deo sklopa predstavlja kućište mehanizma za okidanje i prihvatnik okvira za municiju, koji po formi slede rešenja sa AR-15. Takođe je izrađeno glodanjem aluminijumskog otkivka i finiširano termički stabilisanom farbom – u suštini pečenom bojom nalik na emajl visoke površinske tvrdoće, koja osim željene boje pruža i solidnu mehaničku zaštitu. Izbor boja je veliki, tako da se osim uobičajene crne, zelene, kaki i sive može dobiti oružje bronzane ili jarko ružičaste boje. Rukovanje oružjem je jednostavno i intuitivno, dizajneri su se potrudili da što bliže iskopiraju rešenja sa AR-15, tako da je repetiranje, izmena magacina, angažovanje kočnice pa čak i rasklapanje uz pomoć osovinica identično kao kod Stonerove puške. Rikohvat je udoban i dobro odmerenih dimenzija, a ukoliko vam ipak ne odgovara lako ga je zameniti nekim iz ogromne ponude “aftermarket” delova. Isti slučaj je i sa kundakom, čak i sa većim izbrom, jer se za razliku od AR-15 mogu koristiti različite preklopne forme.
UTAS UT-9M prilagođen je Glockovim okvirima tako da se osim najdužih verzija kapaciteta 33 metka mogu koristi bilo koji dvoredni okviri za Glock pištolje kalibra 9 mm Para. Naravno, moguće je upotrebiti i “klonove” mnogobrojnih proizvođača dodatne opreme. Okviri su zakošeni unazad pod uglom kakav je u rukohvatu pištolja.

UT-9M je težak ispod 2,1 kg (bez municije) i dug samo 35 cm sa sklopljenim kundakom. Dobra ergonomija olakšava rukovanje, ali sa ovom spravom u zgibu ramena morate biti pomalo zgrčeni, što u određinim situacijama i ne predstavlja nedostatak. Okidač je dvostepen sa silom koju bih procenio na oko 2,5 kg što je pristojno za oružje ove namene. Koje namene? E, to je već pomalo komplikovano pitanje.
Proizvođač svoj model UT-9 nudi sa nekoliko različItih dužina cevi. IPSC strelci će se prirodno odlučiti za onu od 406 mm, jer ima najdužu nišansku liniju, dobar balans i kontrolu uz prihvatljivo malu masu, pruža više opcija da strelci različitog stasa pronađu optimalan hvat, a performanse municije ispaljene iz skoro tri puta duže cevi svakako su bolje. UT-9M a druge strane dopušta prikriveno nošenje i podesniji je za upotrebu u skučenom prostoru kao što je npr. automobil ili tesan hodnik. I to je u redu, pod uslovom da vam pruža i automatsku paljbu, kojom ćete imati veću vatrenu moć od protivnika. Poluautomatska verzija sa cevi koja je tek nešto duža od pištoljske nudi vam samo kundak za oslonac oružja u zgib ramena pri dvoručnom hvatu. Za solidno uvežbanog strelca pištoljem ovo nije od tolikog značaja, da bi žrtvovao komfor nošenja tri puta lakšeg pištolja koji dozvoljava veću fleksibilnost upotrebe i realno je mnogo verovatnije da će sve vreme biti uz vas. Policijske agencije mogu da koriste oružje nešto duže cevi sa svim benefitima koje to donosi, baš kao i službe obezbeđenja. Sportski strelci se trude da iz svoje opreme izvuku maksimum performansi, tako da korisnici UT-9M dolaze na “svoj teren” u situaciji kada se računa na kućnu odbranu ili rekreativno streljaštvo. U poznatom okruženju, uz npr. montiranu lampu na UT-9M, korisnik koji ima osnovne sposobnosti za rukovanje oružjem može uspešno da parira nezvanom noćnom posetiocu sumnjivih namera. Takođe, olakšano nišanjenje i kontrola u odnosu na pištolj istog kalibra mogu da donesu puno zabave u brzom gađanju različitih meta.

Dakle, čemu je namenjen UT-9M? Izgleda, bilo čemu što vam padne na pamet. Ovo nije vrhunsko oružje već sprava sa kojom se možete lepo zabaviti i eventualno podići nivo kućne bezbednosti (makar na psihološkom planu). Ili vam se jednostavno dopada kako izgleda. U Turskoj, cena ovog modela je oko 600 evra, dok u SAD varira između 850 i 1100 dolara, u zavisnosti od vrste finiša, tipa kundaka i sličnih sitnica. Proizvođač daje garanciju na život cevi od 15.000 metaka i 10.000 metaka na druge sitne delove, kao što su različite opruge, osovinice i dr.
tekst i foto Dragan Šaponjić