Kineski automati

Armijski i policijski rukovodioci najvišeg ranga periodično vrše procenu perspektivnosti određenih modela naoružanja, pa se neretko otpisuju sredstva koja bi mogla da se pod određenim uslovima koriste još dugo vremena. Motivi za “rashodovanje” su neretko prikriveni i iza dogovornog davanja velikih ugovora određenim proizvođačima, ali ne može se negirati činjenica da i pored usvajanja noviteta – uglavnom nije mudro prodati u bescenje ili uništiti upotrebljivo oružje.
Premda mnogi u svetu i kod nas s izvesnom dozom nipodaštavanja tretiraju proizvode nastale u Kini, njihova oružarska industrija zaslužuje najvišu dozu respekta po više osnova. Najpre, u pitanju je zemlja čiji stručnjaci tradicionalno u izuzetno kratkom vremenskom roku sprovode razvoj sopstvenih konstrukcija primenjujući strana rešenja koja su se dobro pokazala u praksi. Praktično ne postoji podoblast oružarstva u kojoj se Kinezi nisu oprobali kopirajući neki sistem, a nama su ipak najinteresantniji njihovi originalni produkti.

U prvoj polovini dvadesetog veka Kina je bila područje kontinuiranih oružanih sukoba, a među najcenjenijim oružjima tog doba bili su pištolj Mauser C96 (varijanta M712 Schnellfeuer s mogućnošću rafalne paljbe) i automat Thompson M1928. Potreba za velikom vatrenom moći radi suzbijanja neposredne opasnosti u bliskoj borbi s brojnijim neprijateljem, rezultirala je pravim kultom automatskog oružja manjeg gabarita. Nakon Drugog svetskog rata, Kina je kopirala sovjetske automate PPSh41 i PPS43 u kalibru 7,62×25 mm i ti modeli su poznati pod nazivima Type 50 i Type 54. Iz tog perioda datira i jedna zanimljiva adaptacija automata Thompson na metak 7,62 mm TT, jer je očigledno nedostajalo originalne municije .45ACP. Osim cevi u novom kalibru, došlo je i do prerade kako bi usadnik mogao da primi izvorni okvir od sovjetskog PPS43. Osim takvih primeraka, sačuvani su i automati slične koncepcije nastali u brojnim manufakturnim radionicama koje su i ranije bile poznate po manje ili više uspešnim kopijama poznatih pištolja.

Kada je industrijska proizvodnja u Kini dostigla viši proizvodni i konstrukcioni nivo, tamošnji stručnjaci su osmislili sopstveni koncept automatskog oružja manje mase upravo oko metka 7,62x25mm koji je u Evropi oglašen nepodesnim odmah nakon najvećeg svetskog sukoba u kom se proslavio. Uostalom, i kod nas je oružje u tom kalibru oglašeno nepodesnim bez adekvatnog uporišta u realnom stanju stvari. Stariji čitaoci će se zasigurno setiti napisa o strahovitoj probojnosti ove municije na bliskim odstojanjima, usled čega je navodno opasna za samoodbranu i policijske namene. Paralelno s tim tvrdnjama, plasirana je i teza kako TT metak nema dovoljno zaustavne moći (ma šta se pod tom odrednicom smatralo), mada realni pokazatelji ne idu tome u prilog.
Ovom prilikom ćemo tome posvetiti par redova, pre nego se vratimo na opisivanje originalnih kineskih konstrukcija. Naime, policijske formacije u desetinama zemalja su odbacile pištolje u kalibru 7,62x25mm i uvele oružje kalibra 9×18 ili 9x19mm jer sporija zrna većeg dijametra po opšteprihvaćenom rezonu ne ostvaruju prostrelne rane i povređivanje nedužnih prolaznika. Statistika oružanih obračuna policije s prestupnicima neumitno pokazuje kako i zrna 9mm Para tipa FMJ u dejstvima na manjim odstojanjima takođe po pravilu vrše prostrel, a da ne govorimo o još moćnijim mecima 7,62x39mm ili 5,56x45mm koji se i dalje koriste u automatskim puškama formacijski dodeljenim bezbedonosnim formacijama. Dakle, nedužni civili nisu zaštićeniji, a tzv. zaustavna moć je i dalje odrednica hipotetičkog karaktera. Sa druge strane, uniformisanim bezbedonosnim službama je oduvek bilo potrebno oružje manjih gabarita od klasične jurišne puške, a potentnije od klasičnog pištolja. Zapadne države i one koje su pod njihovim uticajem to rešavaju upotrebom automata na bazi H&K MP5, a Kinezi su se opredelili za autohtoni dizajn koji zaslužuje pažnju.
Njihova Narodnooslobodilačka vojska je od sredine šezdesetih godina uvela u svoje naoružanje interesantan automat pod nazivom Type 64. U pitanju je vrlo jednostavno oružje, čiji zatvarač vrši opaljenje iz “prednjeg položaja” i bez bravljenja. Omogućena je jedinačna i rafalna paljba, sanduk je od glodanog čelika, klasični kundak preklopnog tipa, a nišani predviđeni za daljine od 100 i 200 metara udaljenosti. Očigledan uticaj AK sistema se ogleda u gotovo identičnoj poluzi za izbor paljbe i kočenje, a ono što Type 64 izdvaja od sličnog oružja je integralni prigušivač/razbijač zvuka oko perforirane cevi. Za takve namene, razvijena je posebna municija na bazi metka the 7,62x25mm Tokarev laborisanog dugim špicastim zrnom koje ima čelični trn unutar olovnog jezgra. Ta vrsta municije je naznačena kao Type 64, dok klasična tipa TT ima signaturu Type 51. Cev je bila dužine 244mm, a masa praznog automata je bila približna jurišnim puškama – čitavih 3,4kg. Korišteni su okviri kapaciteta 20 i 30 metaka, ali ovaj automat je poslužio samo kao osnova za mnogo uspešnije rešenje proizvedeno u većem broju primeraka.
Delimično zasnovan na bazi opisanog prethodnika, usledio je Type 79 u istom kalibru. Netipično za takav tip oružja, dizajniran je na principu pozajmice barutnih gasova koji preko klipa kratkog hoda ispod cevi deluju na rotacioni zatvarač. Mehanički sklop zatvarača i okidačkog mehanizma je delimično redizajniran princip Kalašnikova, a sanduk izrađen metodom presovanja čeličnog lima radi smanjenja mase.

Promene su vidne i na kućištu prijemnika okvira (zadržani su samo oni kapaciteta 20 metaka) koji je sada veći i može se koristiti za prihvat slabijom rukom, bez opasnosti da se time izazove eventualni zastoj. Kundak se preklapa preko gornjih površina oružja, a cev je skraćena na tačno 200mm. Kao krajnji rezultat je dobijeno vizuelno vrlo dopadljiv automat mase 1.900 grama, sasvim solidne zanatske izrade i vrlo priručnih ergonomskih karakteristika. Početkom osamdesetih godina prošlog veka je otpočela masovna proizvodnja za potrebe tamošnje policije, iako je konstruktorski tim prilikom osmogodišnjeg razvoja imao sasvim druge ideje. Manje je poznato kako su ovim modelom kineski razvojni stručnjaci želeli da za armijske potrebe osmisle automat podesan za blisku borbu u uslovima guste vegetacije, premda ukupnim karakteristikama Type 79 deluje približniji sadašnjem PDW konceptu za opremanje poslužilaca raznih specijalnosti. Generalno je konstatovano kako oružje ima odlična svojstva u smislu izrade, ali mali kapacitet okvira nije primeren kadenci od skoro hiljadu metaka u minuti pri rafalnoj paljbi.
Bilo kako bilo, kineska policija je dobila automat koji i sada masovno koristi za personal u patrolama. Vojsci je nešto kasnije ponuđena pojednostavljena verzija Type 85 u istom kalibru, s mogućnošću korištenja dve cevi zavisno od toga da li se koristi standardni ili metak namenjen upotrebi prigušivača. Bravljenje je odbačeno u korist dejstva iz otvorenog položaja zatvarača, a vraćeni su okviri od 30 metaka, dok je brzina paljbe smanjena na nešto ispod 800 metaka u minutu. Ovaj automat nije napravljen u većem broju primeraka, jer je vojska zadržala koncept opremanja jednog dela personala klasičnim poluautomatskim pištoljima i jurišnim puškama.

Prateći svetske trendove, još od 1987. godine je kineska vojska se opredelila da budući službeni kalibar streljačkog naoružanja bude 5,8×42 mm, a da se kao metak namenjen pištoljima i automatima osmisli skraćena varijanta te municije. Tako je nastao metak 5,8x21mm DAP92 s flašastom čaurom, vrlo sličan belgijskom 5,7×28 mm  SS190. Naporedo s tom tendencijom, policijski autoriteti su doneli odluku da oružje namenjeno snagama reda bude bazirano na domaćoj verziji metka
9x19mm, pa se kineski pištolji i automati novije produkcije izrađuju u kalibru 5,8x21mm za armiju, a verzije s cevi 9x19mm se isporučuju policiji ili stranim naručiocima.
Novi automat Type 05 kalibra 5,8x21mm je isporučen vojsci i reč je o “bullpup” dizajnu, sistem dejstva je iz otvorenog zatvarača, a pri izradi su korišteni aluminijum (za sanduk) i polimer (kundak i okidački sklop s rukohvatom). Nišani su krajnje jednostavni jer je omogućen prihvat optičkih “pomagala”, dok je krajnje neuobičajen četvororedi okvir u koji staje 50 metaka. Nedugo zatim je stručna javnost mogla da opazi kako tamošnji interventni timovi policije koriste redizajniranu verziju takvog automata u kalibru 9×19 mm, nazvanu Type 06. Primena ojačanih plastičnih masa je na ovom modelu još izraženija, jer su od polimera izrađeni skoro svi delovi osim mehanizma i cevi. Kapacitet okvira od 50 metaka je zadržan, ali se municija do cevi doprema preko helikoidnog okvira nalik američkom rešenju “Calico”. Type 06 se nudi u oba kalibra 5,8×21 mm i 9×19 mm, a masa od 2,5 kg i kadenca 800 metaka u minuti su karakteristike koje se inače traže od ovakvog tipa oružja.
Dodajmo i da se od 2016. godine u kineskoj privatnoj fabrici “Chongqing Jianshe Industry Co., Ltd.” proizvodi automat vrlo nalik neprevaziđenom H&K MP5, a na zapadno tržište je plasiran kao SDM SMG9 od italijanske kompanije “Prima Armi”. Reč je o sada uobičajenom konceptu s kundakom koji se preklapa bočno, s nekoliko Pikatini šina na gornjoj površini sanduka i prednjem delu rukohvata, te zakrivljeni okvir od 30 metaka. Verzija namenjena civilima ima samo poluautomatski mod paljbe i u Italiji se prodaje verzija kalibra 9x21mm, prvenstveno namenjena IPSC takmičenjima. Za razliku od izvornog “Hekler” sistema, SDM SMG9 radi na principu gasne pozajmice i na prvi pogled deluje kao sasvim prihvatljivo rešenje.

Međutim, i pored pobrojanih naoko modernijih proizvoda – kineske snage reda i dalje masovno koriste stari Type 79, mada je na jednom policijskom takmičenju viđen njihov predstavnik s tim automatom opremljenim optoelektronskim spravicama i vertikalnim rukohvatom. Zašto i kako se toliko dugo u službenoj upotrebi zadržao automat kakav bi skoro sve druge zemlje odavno odbacile kao neperspektivan? Najpre, Kina je najveća zemlja današnjice i njene bezbedonosne snage su prilično brojne. Preoružavanje ljudstva je u takvoj situaciji uvek prilično skup proces, pa se prema postojećim materijalnim resursima mora postupati krajnje racionalno. Ako je neko sredstvo funkcionalno i može dugo da “obavlja posao” – nema ekonomske opravdanosti u kontinuiranom zanovljavanju arsenala tek da bi se držao korak s konkurentima. Dalje, organizovane kriminalne grupe i teroristička opasnost su još uvek daleko od kineske svakodnevice i nema potrebe pretvarati rejonsku policijsku patrolu u SWAT tim. Dovoljno je opremiti pripadnike oružjem koje vatrenom moći nadmašuje klasični pištolj, što je i dobijeno kada je usvojen Type 79. U rukama iole verziranog i obučenog korisnika, jedinačnom paljbom se hici mogu plasirati tako da potencijalna opasnost bude neutralisana u trenu. Iz cevi dužine 200mm, ispaljeno zrno metka 7,62x25mm će ostvariti željeni efekat na daljinama koje su uobičajene za taj tip oružanog sukoba.
Imajući sve to u vidu, moramo se zapitati da li smo prerano i nepromišljeno odbacili naše pištolje M57, a naročito automate M56 u tom kalibru? Promenom cevi 9x19mm ili čak i bez toga, još dugi niz godina bi naša policija mogla da ima sasvim upotrebljivo oružje u tipskim situacijama, čak i samo kao sredstvo odvraćanja od činjenja određenih krivičnih dela. Jednostavno je oružje poslati u topionicu, ali prave zamene nema na vidiku ili košta previše.
M. Milanović