Siguran „back up“
Od prvih modela koji su koristili sjedinjen metalni metak pa do današnjih dana pretrpeli su minimalne konstrukcione izmene. Verovali ili ne, moderni Smith and Wesson revolveri sa “K” formatom rama gotovo su identični oružju koje je korišćeno 1. jula 1898. u napadu na brdo San Huan kada je Teodor Ruzvelt predvodio svoje “Rough Raiders” u špansko – amerikom ratu. U međuvremenu, od 80-ih godina prošlog veka revolveri gube primat kao službeno oružje vojnih i policijskih formacija. Menjaju ih savremeni pištolji snažnog kalibra sa velikim kapacitetom. Mada se nekome moglo učiniti da je time stavljena tačka na jednu epohu vatrenog oružja i da će revolveri izumreti kao dinosaurusi, svedoci smo povećane potražnje za ovom vrstom oružja.
Za to postoji nekoliko razloga a osnovni su to što revolveri mogu da koriste veoma širok energetski dijapazon u okviru istog ili više kalibara (napr. 38 Spl/357 Mag) bez kompromitovanja pouzdanosti, kalibri su primetno snažnijiod onih koje koriste pištolji istog formata, pouzdanost revolvera u poređenju sa pištoljima je još uvek veća kao i preciznost. Zbog toga se revolveri i dalje nalaze u arsenalu nekih elitnih jedinica (francuski GIGN i RAID, nemački GSG-9, domaći SAJ i slični). Neretko se profesionalni policajci i pripadnici raznih službi obezbeđenja odlučuju za revolver kao “back up” tj, pomoćno oružje a upravo među ljubiteljima boravka u prirodi je veliki broj onih koji cene jednostavnost, robustnost, pouzdanost i snagu ovakvog oružja.
Planinari, kamperi, treckeri, ribolovci i svi drugi koje žele sigurnost daleko od naseljenog područja rado se odlučuju za revolver. Lovci ručnim vatrenim oružjem takođe najčešće koriste dugocevne revolvere u teškim magnum kalibrima za lov na krupnu i/iliopasnu divljač. Na revolver se relativno lako montriaju različiti nišanski uređaji jer je čitava gornja površina rama i cevi na raspolaganju za to. Najsnažniji modeli mahom koriste SA okidanje i zatvoren ram a burence se puni metak po metak kroz odgovarajuća vratanca. Moderniji revolveri sa SA/DA sistemom okidanja izbacuju burence u stranu i prazne ga guranjem osovine sa ekstraktorom. Uglavnom koriste municiju “srednjeg” nivoa. Ali nemojte pomisliti da im nedostaje snage! To su često magnum punjenja 357, 327 H&R… a “civilizovani” .38 Spl koji nosi više energije od 9 mm Para je “donja granica”.
Magnum 357 već je postao uobičajeno punjenje bez obzira na kompaktan format. Realno, to je preterano ali uvek možete iskoristiti prednost revolvera i odabrati optimalno punjenje za vaše potrebe bez žrtvovanja pouzdanosti i funkcionalnosti. Kod modernih revolvera za terensku upotrebu pre nekoliko godina oživljen je trend “univerzalnog multikalibarskog oružja”. Tipični predstavnici su Smith and Wesson Governor i njegov blizanac Taurus Judge. To su oružja sa velikim ramom i produženim burencetom koja mogu da koriste moćni kalibar 45 Long Colt ali i klasčan pištoljski 45 ACP a kao posebno značajna predstavlja se mogućnost da se iz ovog oružja ispali sačmeni patron kalibra 410. Ova ideja nije nova. Još od kraja XIX veka i početkom XX, egzibicioni strelci u putujućim cirkusima u SAD koristili su Colt SAA Piecemaker sa glatkom cevi koji je ispaljivao skraćeni patron sa sitnom sačmom. Takvo punjenje je lakše pogađalo bačene tanjire, novčiće i slične mete a istovremeno je na daljini većoj od 10-ak metara drastično gubilo nabrzini i energiji pa nije predstavljalo opasnost po gledaoce.
Ove osobine (nažalost) vrede i danas. Sitna sačma iz kratke revolverske cevi jedva da ima dovoljno energije da ubije krupnijeg glodara na nekoliko metara daljine. Sačmeni snop počinje značajnije da se širi tek izvan praktičnog dometa. Na bliskoj udaljenosti i osrednji strelac može da pogodi većinu ciljeva standardnom municijom daleko većeg učinka. Sačmu iz kratke cevi ostavite Buffalo Bilu (uz ogradu da je ovo pre svega lični stav autora) ovakvi modeli su prolazni trend bez praktične vrednosti.
D. Šaponjić
