Dragulj iz Borovlja
Poznato je da u društvu poznavalaca i ljubitelja vatrenog oružja samo pominjanje reči Ferlah izaziva nepodeljeni respekt jer iz ovog mesta u Koruškoj vekovima unazad pristižu puške najvišeg kvaliteta koje naprosto oduzimaju dah svojim estetskim izgledom. Nekadašnja Karantanija na graničnom području Austrije, Italije i Slovenije se odvajkada odlikovala brojnom populacijom vrhunskih oružara, odakle su još pre stotinak godina detaširani vrsni majstori i u naše krajeve, posebno u tadašnje vojne zavode u Kragujevcu i Čačku, kao i u užičku fabriku FOMU. Najstariji dokumentovani zapisi o tamošnjim puškarima datiraju od 1551. godine, Oni koji su nastanjeni s austrijske strane granice su još odlukom carice Marije Terezije okupljeni u osamnaestom veku u gradiću Ferlah (slovenački Borovlje) kako bi se njihovo umeće puškarstva koncentrisalo u jednom mestu i unapredilo međusobnom razmenom iskustava i saradnjom prilikom izrade oružja, a bilo ih je oko 170 raznih specijalnosti. Još pre više od pet stotina godina stvoren je pravi kult posedovanja neke od pušaka proizvedenih u radionicama tamošnjih majstora, pa je sada već davne 1631. godine uvedena striktna kontrola kvaliteta, što je u većem delu ostatka sveta još vekovima kasnije bila misaona imenica, a mnoštvo fabrika to i dalje ne uspeva da sprovede.
Svaka pojedinačna lovačka puška napravljena u Ferlahu je unikatno umetničko delo, jer je personalizovana u oba smisla pošto vlasnik radionice na baskuli, cevima i kundaku gravira svoj žig kao garanciju najviših osobenosti, a osim toga treba naglasiti kako se izrada oružja u doslovnom smislu te reči naručuje „po meri“ i specifikaciji kupca i kasnijeg korisnika. To se odnosi na primenjene kalibre, sistem mehaničkog sklopa, pozicioniranje cev, oblik i dimenzije drvenih delova, kao i umetničko ukrašavanje čeličnih površina. Ovo iziskuje angažovanje više specijalista u smislu odabira i isprobavanja materijala, više faza postupka obrade, uklapanja, finišiniranja, usklađivanja perfomansi spoljne balistike, pa je dugo važilo pravilo za svih jedanaest radionica iz Ferlaha – najviše dve stotine pušaka na godišnjem nivou, što je uzrokovalo da se na isporuku naručenog primerka dugo čeka.
Nedavno nam se ukazala mogućnost da se pobliže upoznamo s jednim nesvakidašnjim modelom puške koja se nalazi u posedu beogradskog kolekcionara, izrađene u ovom mestu, tačnije u oružarnici Karl Hauptmann. U pitanju je oružje koje se uslovno može deklarisati kao kombinovana puška jer su cevi u dva kalibra, ali reč je o sistemu koji se kod nas ranije uobičajeno nazivalo risanicom jer su obe cevi žljebljene i predviđene za upotrebu municije koja se načelno smatra karabinskom. Naime, ovo je puška vertikalno pozicioniranih cevi gde je donja u znatno poznatijem i češće prisutnom kalibru 7x65mmR, koji je iskazao upotrebnu vrednost prilikom lova krupne divljači još od kada ga je dizajnirao Wilhelm Brenneke još davne 1917. godine. Gornja cev je predviđena za upotrebu metka koji je neuporedivo ređi na našim prostorima 5,6x50mm Magnum, a nastao je 1970. godine u nemačkoj znamenitoj fabrici Deutsche Waffen und Munitionsfabriken kao optimalni izbor prilikom lova nešto sitnijih životinja evropskog područja.
Manje upućenim čitaocima će možda ovakav kalibara delovati neprimeren, jer ovdašnji lovci usled oskudnije platežne moći ponajčešće poseduju jedan karabin u kalibru koji se smatra univerzalnim uz glatkocevnu sačmaricu, dok su ređi oni imaju dve ili više pušaka s ožljebljenim cevima u kalibrima koji pokrivaju potrebe odstrela divljači od lisice do medveda. Ali, ovakva kombinacija koju je po narudžbini upario Karl Hauptman itekako ima smisla ako se uzmu u obzir balističke karakteristike metka 5,6x50mm Magnum. Evropski proizvođači municije u tom kalibru obično vrše laboraciju zrnima mase od 3,2 grama (50 grejna) FMJ tipa i oštrog vrha koje na ustima cevi ima početne brzine od 1.050 do 1.100 metara u sekundi, sve do najpopularnije varijante težeg zrna mase 3,6 grama (55 grejna) koje takođe ima zavidnu brzinu od oko 1.000 m/s, a odlikuje se izuzetno položenom trajektorijom. Dakle, u gornjoj cevi se nalazi ležište metka koji obezbeđuje perfomanse bolje od razantnog .223 Remington, čak i kada se ispaljuje iz prelamače što doprinosi da vlasnik ovakve puške koju predstavljamo praktično ima dva karabinska kalibra u jednom laganom oružju. Sve ovo ističemo jer je reč o genijalno osmišljenoj varijanti da se snažnijim kalibrom može odstreljivati krupnija divljač zrnima većeg prodora i ekspanzije, a metak nominalno manjeg kalibra će idealno poslužiti tokom lova na lisice i slične predatore čiji je trofej što je manje oštećeno krzno.
Red je da ukažemo i na neke karakteristike same puške u smislu kvaliteta izrade, koji je u potpunosti u skladu s renomeom proizvođača. Inicijalni vizuelni utisak je kako u pitanju oružje aristokratske prirode, jer je isporučeno u tipskom koferu obloženom kožom s spoljne strane, s unutrašnjim pregradama za rasklopljenu pušku, optiku, remnik i pribor za održavanje, a neželjeni pristup je onemogućen bravicama s numeričkom šifrom kao u bankarskom sefu. Kada je sklopljena i spremna za manipulaciju, ova bokerica najpre pleni svojim vitkim i skladnim linijama, potom umetničkim ukrašavanjem bočnih površina baskule bez najmanjeg nagoveštaja kiča, te drvenim delovima koji su od najboljeg dostupnog materijala predivne teksture. Rad komandi i mehanizma je besprekoran, uklapanje filigransko bez nepotrebnih zazora, a posebno je pohvalan ukupan balans i raspored težišta kada se oružje unese u rame strelca i usmeri prema cilju. Premda je ova puška izrađena prema telesnim merama i konstituciji vlasnika, tokom naše foto seanse smo iskoristili priliku da je oproba prisutna mlada dama, koja je s ovim remek delom austrijskog puškarstva činila skladan dvojac lepotica koje kao da su stvorene jedna za drugu.
Mehanički nišani obezbeđuju da se tokom uobičajenog šumskog lova na bližim distancama besprekorno uočava cilj, dok za nešto zahtevnije potrebe može da se na ugrađene nosače montira optika Zeiss VM/V Diavari uvećanja 2,5-10×50, promera tubusa 30mm, za koju proizvođač daje doživotnu garanciju perfomansi. I u toj konfiguraciji ova vrhunska puška svojim gabaritima odiše spretnošću i privlačnim ukupnim utiskom, pa samo možemo da izrazimo divljenje i radost što se našla u posedu autentičnog gospodina koji zna da vrednuje istinski značaj ovakvog primerka. Ukoliko je od značaja, ovakve puške koštaju petocifreni iznos u eurima, što je za mnoge nedostižno, ali im se vrednost vremenom ne menja i predstavljaju svojevrsno porodično blago.
Milan Milanović
foto N Skenderija
