Klasik iz Japana

U našoj sredini se, i pored zapaženog prodora stranog oružja u specijalizovane prodavnice, malo zna o određenim proizvođačima. Primera radi, do pre par godina turske lovačke puške i pištolji na bazi CZ75 bili su potpuna nepoznanica, a sada se već, srazmerno veliki broj ovdašnjih potencijalnih korisnika, interesuje za detalje nabavke. Kada smo tokom letnjeg odmora na Zlatiboru, u grupi američkih turista srpskog porekla iz Milvokija (Viskonsin), pronašli nekoliko „naših“ sagovornika među pasioniranim lovcima, čuli smo da je pravi hit u krugovima članova NRA u zoni oko Velikih Jezera – jedan japanski karabin.
Naziv modela Howa nam u prvi mah nije ništa posebno značio, bili smo pomalo i skeptični, smatrajući da je njihova ocena ove puške subjektivna i plod uticaja kratkotrajnog trenda.
Međutim, kada nam je Lu (Ljubiša) Petković, ispričao lična iskustva i pokazao fotografije iz lova ovim karabinom, početna neverica je nestala. Da sve bude u potpunom duhu neočekivanog, od prijatelja iz užičkog „Prvog partizana“, saznajemo da u svom „arsenalu“ imaju dva karabina Howa Model 1500 Lightning u (za nas egzotičnom) kalibru 7mm-08 Remington.
Fabrika koja pravi ovo oružje je „Howa Machinery, Ltd.“, smeštena u Japanu i raspolaže pogonima za izradu klasičnih karabina obrtno-čepnog zatvarača i pump-action sačmarica. Njihovi karabini su na američko tržište do 1985. uvoženi preko kompanije „Smith&Wesson“, a u periodu 1986-87. uvozio ih je i prodavao „Mossberg“ (kao „svoj“ model 1500), s tim da je posrednik u ovoj prekookeanskoj trgovini, bio nama dobro poznati „Interarms“. Sadašnja produkcija ovih karabina uvozi se u SAD preko firme „Legacy Sports Int’l of Alexandria“ (Vayoming), a kompletan dizajn i kontrola kvaliteta zasnovani su na specifikacijama renomiranog Weatherbyja. Nama mnogo poznatije firme „Winchester“, „Weatherby“ i „Browning“, već niz godina imaju ugovore sa japanskim proizvođačem oružja, pa se deo njihovog asortimana pravi na dalekoistočnim ostrvima, zbog jeftinije visokostručne radne snage. Upućeniji čitaoci setiće se izvanredne Browning „borbene“ pumparice koja je pravljena u Japanu, a ovaj idealan spoj proizvodnje na Dalekom Istoku i prodaje na zapadnom tržištu, samo je još jedan segment aktuelne globalizacione trke za većom zaradom. No, ako to rezultira ovako kvalitetnim i cenom pristupačnim oružjem, ovaj princip treba pozdraviti.
Posle početnog, pomalo komplikovanog upoznavanja sa „generalijama“ karabina, prešli smo na bliže sagledavanje njegovih karakteristika. Howa Model 1500 u potpunosti je iskopiran poznati karabin Weatherby Vanguard, izvanredno i u SAD visoko cenjeno oružje. Pošto i tamo, teško mogu da ga priušte obični smrtnici (cena osnovnih varijanata 700-800 dolara), kompromis je pronađen u „izbegavanju“ skupocene završne obrade i primeni sintetičkih materijala. Tako osnovni model ove puške Model 1500 JRS Classic Hunting cenom ne prelazi 400 USD. Šta kupac dobija ovom nabavkom? Skladan i kvalitetno izrađen karabin u jednom od deset klasičnih ili tri WSM kalibra. Smatrajući da je ovo oružje namenjeno lovu na krupniju divljač u teško pristupačnim predelima, ceo koncept karabina prilagođen je toj nameni, što se vidi na više detalja. Prvo, potpuno odsustvo mehaničkih nišana i fabrički urađena osnova za čvrstu montažu optike je ono što većina severnoameričkih lovaca očekuje na karabinu. Dalje, cev dužine 20″ (50,8 cm) sasvim je dovoljna za tu namenu i metak (kapacitet magacina – 4) koji se primenjuje. Kada su dve kompanije planirale zajednički proizvod, za stručnog konsultanta izabran je Jon R. Sundra, poznati američki lovac velikog iskustva i autor brojnih članaka i knjiga o oružju.
Njegov najveći doprinos je izbor modela kundaka, a proizvođači su uvažili ideju da kundak mora da bude potpuno „strejt“ – ravan, što tanji i jednostavniji. Tako kompletan sklop odiše „čistim“ dizajnom, bez ikakvih nepotrebnih egzibicija, kao najprostiji radni alat. U ponudi su varijante sa bruniranom ili cevi od nerđajućeg čelika, kao i kundacima od laganog drveta ili sintetike. Puške koje smo mi oprobali imale su kundake od nama malo poznate kedrovine za čamce, s tim što je drvo prefarbano mat crnom bojom, pa kompletan kundak „iz daleka“ deluje poput plastičnog. Inače, u Americi je standard za dužinu kundaka 14 inča, ali je on na „Howi“ za nijansu kraći – 13 5/8″, jer je upravo Sundra sugerisao da će se lov ovim oružjem odvijati uglavnom po niskim temperaturama, kada su lovci „preodeveni“ i svaki milimetar skraćenja oružja je dobro došao.

Dobijen je lagan i priručan karabin koji odiše „ljutom klasikom“, sa dobro pozicioniranom komandom kočnice i zaokretom zatvarača od 60 stepeni, tako da je omogućena upotreba gotovo svih pristupačnih optičkih nišana i montaža. Manipulisanje zatvaračem je prilično glatko, ne baš kao na vrhunskim snajperskim i takmičarskim repetirkama, ali svakako bolje od većine karabina obrtno-čepnog zatvarača koji se kod nas koriste. Sila okidanja je fabrički podešena, nešto ispod dva kilograma, što smatramo optimalnim. Ukupno uzev, izvanredna koncepcija i za naše planinske uslove lova.
Želeći da u potpunosti ispitamo u kojoj meri je ovakvo oružje upotrebljivo u ovdašnjim lovnim situacijama, „zbližili“ smo se i sa municijom 7mm-08 Rem. Kod nas apsolutno nekorišćen, ovaj metak je na američkom kontinentu izuzetno popularan. Kako tamošnji lovci smatraju da kod njih najrasprostranjeniji kalibar .308 Win. ipak previše „kasapi“ srneću i sličnu divljač, koncipirana je izuzetno slična municija, ali sa zrnom od 7 mm, odnosno „nešto između“ .243 Win i .308 Win. Kod nas i dalje većina lovaca smatra da je za odstrel srndaća nedovoljno sve ispod .30-06 Spr. i zrna od 11,7 grama, ali Amerikanci rezonuju drugačije i preferiraju kalibre poput upravo 7mm-08 Rem. sa zrnom od 165 grejna (oko 11 grama).
Koristeći ovu municiju, isprobali smo „howu“ na 100 i 300 metara, i najuže grupe su iznosile oko 2,5 cm na bližoj i 5,8 cm na daljoj meti, pucajući sa naslona. Kada smo karabin oprobali u simulaciji lovne situacije, stojeći na oko 70 koraka udaljenosti od mete, slika pogodaka takođe je bila iznad očekivanja, trzaj umereno blag, bez većeg bljeska na cevi koja se kod nas smatra prekratkom. Generalno – izvanredno oružje za lov srneće divljači u planinskim lovištima, karabin koji neće zamoriti lovca, a pruža mu mnogo sigurnosti u tačan pogodak.
Ipak, pošto su male šanse da neka od ovih pušaka u skorije vreme nađe svoje mesto u rukama domaćih lovaca, navešćemo kao primer iskustvo mladog lovca iz američke države Ajova. Od oca je nasledio proslavljeni lovački karabin Browning BAR u kalibru .300 Win. Mag. i u šumskom lovu na severu države doživeo je neprijatnost. Posle celodnevne „jurnjave“ za dobrom pozicijom za odstrel ženke severnog jelena, pogodio je divljač prvim metkom u plućni predeo. Kada je želeo da uputi „korektivni“ hitac, skupoceni poluautomat je „zaglavio“ od hladnoće i ranjena životinja je pobegla da je nikada ne pronađu, uginuvši kasnije u najtežim mukama. Posle ovog frustrirajućeg događaja, mladić je u lokalnoj prodavnici zamenio BAR za – „Howa“ karabin sa montiranom optikom „Bushnell“, a još je dobio par stotina dolara razlike u kešu. U svom obraćanju na forumu NRA organizacije, svim kolegama je preporučio da kupe Weatherby Vanguard (iako na karabinu piše „Howa“) za samo 388 dolara, uz koji ide optika od 70 i montaža od 40 dolara – najbolja investicija za tu sumu. Ovih karabina kod nas nema, ali se gotovo identično oružje može napraviti i jednostavnom prepravkom kragujevačkih karabina. Lakirani kundaci dimenzija i silueta poput vesla, pletenice, ruže, nakaradne kombinacije optičkih i mehaničkih nišana, pozlate i tauširanja su ipak više za izložbe i vašarske manifestacije, a ovakvi „radni karabini“ su najprimereniji pravom lovu.
M. MILANOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još