Lupare savremenog doba

Kako bi se ostvario pun potencijal sistema oružje-metak nametnuto je da cevi pušaka moraju biti duge najmanje 70 cm, a uobičajena municija kalibra 12 s čaurom dužine 70 milimetara standardnih početnih brzina i mase sačmenog punjenja smatra se jedva dovoljnom, a patrone kalibra 16 i 20 nejakim za lov. Radi toga, navešćemo neke sasvim drugačije pojave i primere koji ukazuju na opciju da je sve varijabilno.

Jedan od najpopularnih autora video zapisa o upotrebi vatrenog oružja svetskih razmera – Greg Kinman (među obožavaocima poznatiji kao Hickok45), u nekoliko navrata je predstavio mogućnosti dvocevke položare vrlo malih gabarita, čije su cevi skraćene na polovinu fabričke dužine. Pogoci koje je ostvario tokom demonstracije su fascinantni. Patronama različite granulacije sačme i jedinačnih projektila, iz orozare sa cevi od 14 inča s lakoćom je pogađao siluete svih životinja koje se obično love puškom glatkih cevi, na udaljenostima koje su iznad uobičajenih. Trzaj i bljesak su bili u granicama tolerancije, što je navelo skeptike da to pripišu njegovoj natprosečnoj telesnoj konstituciji jer se odlikuje visinom od oko 205 cm.

Međutim, ovakve puške se koriste već duže od 150 godina na različitim meridijanima u tipskim situacijama. Najčešće se vezuju za period Divljeg Zapada jer su pratioci diližansi bili opremljeni dvocevkama sa cevima dužine oko 50 cm u kalibrima 12 i 10. Tako je i nastao termin “coach gun” – oružje za kočije. Brojni šerifi i drugi predstavnici zakona, ali i revolveraši tog vremena, tokom najintenzivnijih sukoba takođe su se uzdali upravo u kratke sačmarice. Jer, u praksi su se pokazale efikasnijim od revolvera bilo kog tipa. Recimo, za vreme znamenitog obračuna u Tumbstonu 1881. godine, Dok Holidej je ostvario najveći učinak svojom dvocevkom skraćenih cevi kalibra 10, a dokumentovani su identični slučajevi u drugim krajevima sveta.

Na jugu Italije, naročito na Siciliji, tamošnji pastiri i čuvari poseda, radi odbrane od divljih i opasnih zveri odvajkada su koristili takođe kratke dvometne sačmarice skraćenih cevi nazvane lupare. Iako je i upotreba protiv ljudi bila srazmerno česta. Širom Latinske Amerike takođe je zastupljena takva praksa, ta nije ni čudo što u savremeno doba proizvođači poput firmi “Stoeger”, “Ithaca”, “Bajkal”, kao i više fabrika iz Brazila i Kine, na tržištu nude puške horizontalno postavljenih cevi dužine od 18 do 20 inča. Međutim, postoje i bokerice, kao i jednometke. Svojevrsni kult ovakvih pušaka nastao je u doba kada je municija za njih laborisana crnim barutom i sačmom bez korpice, tako da je posip bio sasvim drugačiji od onog koji se ostvaruje modernom municijom.

Ovo je prilika da se podsetimo jednog teksta iz “Kalibra” od pre dvadesetak godina, kada je tadašnji direktor FLM “Krušik” Zoran Milašinović stručno pojasnio sve relevantne pokazatelje terminalne balistike patronskih laboracija, u zavisnosti od barutnog i sačmenog punjenja, dužine čaure, tipa zaptivke, sužavanja usta cevi i njihove dužine. Ukratko, savremeni patronski metak se drastično razlikuje od nekadašnjeg, jer se koristi barut sasvim drugačijih karakteristika, posip sačme je u merama koje prvenstveno zavise od koncentratora, te su čokovi vrlo uslovna kategorija za većinu namena, osim sportskih takmičenja. Ovo su potvrdili najverziraniji domaći i strani balističari, a u više navrata i neposredno na opitnim poligonima proizvođača patrona uverili smo se u uticaj dužine glatkih cevi.

Prema rečima vlasnika fabrike “Stepski soko” Dragana Vasiljevića, čak i cevi dužine oko 35 cm omogućavaju adekvatno grupisanje krupnijih sačmenih kuglica za potrebe šumskog ili lova na odstojanjima do 50 metara udaljenosti, dok je jedino za pernatu divljač poput krupnijih pataka ili gusaka u naletu na ekstremnim visinima, neophodna puška dužih i jače čokiranih cevi, kao i snažnija municija.

Rekreativni strelac i kolekcionar blizak našoj redakciji poseduje dvocevku orozaru kalibra 12 belgijske proizvodnje nastalu na prelazu 19. u 20. vek, ranije (iz vremena austrougarske vladavine, ali i kasnije formirane Kraljevine SHS odnosno Jugoslavije) službeno oružje šumara i lovočuvara s terena Slavonije. Zbog oštećenja prednje četvrtine cevi, one su skraćene na 55 cm, te kako je puška odlično očuvana i predviđena za municiju malodimnog baruta, posle refiniširanja je koristi za više namena. Takođe, stalni saradnik našeg časopisa je ponosni vlasnik ranije sovjetske TOZ63 kalibra 16, koju je prethodni vlasnik u ovlašćenom servisu preradio skraćivanjem cevi na samo 36 cm i koristio u našoj varijanti takmičenja Cowboy Action Shooting, dok njihov sabrat po sklonosti ima miljenicu IŽ43 sa cevima kalibra 12/76 dugim 51 cm.

Upotrebom većeg broja različitih patrona ovdašnje i produkcije renomiranih stranih firmi, svi odreda obožavaju ovakve malogabaritne puške, a i rezultati na više okupljanja su bili iznad očekivanja. Stoji činjenica da se shvatanje takozvanih “krateža” najčešće povezuje s krivolovom ili kriminalnim aktivnostima, što je u većini slučajeva pogrešno. Sve je u merama zakonski propisanih normi, a emocionalni efekat zaljubljenika u ovakvo oružje koje odiše romantikom je nemerljiv.

Tekst i slike: Dragan Ilić