Simbol statusa

Ugledna italijanska firma „Beretta“ je ponovo na našim stranicama. „Stara dama“ oružarstva ima tako veliku produkciju vojnog, lovačkog, sportskog, istorijskog (replike) i drugog oružja, da bismo mogli u svakom broju „Kalibra“, da pišemo o nekom modelu i da nikada više „Beretta“ ne siđe sa naših strana. To je gigantska proizvodnja oružja. Pogotovo što je sada „Beretta“ grupacija proizvođača, koju još čine: „Benelli“, „Franchi“, „Sako“, „Tikka“, „Uberti“, „Stoeger“ i „Burris“. Podružnice, sa ograničenom proizvodnjom postoje u SAD, Francuskoj, Španiji, Brazilu, Grčkoj, Turskoj… Ne postoji veći, napredniji, ni stariji proizvođač oružja od „Berette“. Govorimo o neprekidnoj viševekovnoj proizvodnji oružja i nepromenljivosti vlasništva firme, koja je oduvek u čvrstim rukama porodice Bereta.
Pvi pisani trag vodi iz daleke 1526, kada je maestro Bartolomeo Beretta, za 296 dukata, Arsenalu Republike Venecije, uradio i prodao 185 gotovih cevi za puške arkebuze. Taj pisani ugovor i račun, čuva se kao relikvija i danas, u Gardoneu, u dolini Val Trompia na severu Italije, gde je i sedište fabrike „Beretta“. Bartolomeov sin Đovannino, proizvodnju očeve radionice proširuje na kompletno oružje, a ne samo cevi. U 18. veku, njihov direktni potomak Pietro Bereta je jedan od najvažnijih snabdevača oružjem vojske Napoleona Bonaparte. Posle čuvene bitke kod Vaterloa, naglo opada tražnja za vojničkim oružjem, tako da se Pietro i njegov sin Đuzepe, okreću proizvodnji lovačkog oružja. Svaka nova generacija, bilo da joj je na čelu Pietro, Đuzepe ili Karlo Bereta, sve više je jačala i učvršćivala firmu. Tako i aktuelni direktor Ugo Gussalli Beretta, nepokolebljivo predvodi danas najveću oružarsku korporaciju na svetu.


Kao „Ferari“, „Rolls-Royce“, „Rolex“… i „Beretta“ ima najluksuznije izložbeno prodajne galerije u Milanu, Njujorku, Dalasu, Buenos Airesu i Parizu, u kojima može da se kupi kvalitetno serijski izrađeno oružje, ali i po meri i željama kupca naruče ispecijalni, vrhunski i ultra skupi modeli.
„Beretta“ je 1933. proizvela vrhunsku pušku bok rasporeda cevi, sa udarnim mehanizmima na bočnim pločicama. Taj model, pod imenom S1 je ušao u istoriju. Danas, više od 70 godina kasnije, puška SO10 je takođe „Berettin“ top model, među brojnim sačmaricama. Udarne mehanizme na bočnim pločicama još 1883, patentirala je londonska firma „Holland & Holland“, a „Beretta“ ih koristi od modela S1, do današnjih originalnih konstrukcija SO5, SO6 do SO9. Ove puške su veoma skupe, ali ni približno kao model SO10. Na H&H mehanizmima modela SO5 do SO9, sa spoljašnje strane su vidljive osovinice i čivije mehanizma. SO10 je remek-delo, na kojem je sve to „utopljeno“ u debljinu zida pločice mehanizma i spolja se ništa ne vidi. Laik bi pomislio da je pločica samo ukrasna, a mehanizam je unutar baskule. Ali nije! U gravuru ovih pločica, vešto integrisana u motiv, ukomponovana su samo dva vijka sa sklopivim „leptir“ glavama, koji služe za vezu pločice i baskule, tako da ih je teško primetiti. Na modelu SO10 se toliko „preterivalo“, da je polirana i izgravirana čak i unutrašnja strana pločice koja se uopšte ne vidi. U mehanizmu su sve opruge lisnate, ugrađeni su interseptori (hvatači), koji unutrašnjim čekićima ne dozvoljavaju da krenu prema udarnoj igli, sem kada je obarač pritisnut do kraja. Kod modela SO10 je ugrađen samo jedan obarač, a selekcija opaljenja cevi se obavlja pomeranjem središnjeg segmenta na dugmetu kočnice levo-desno. Komanda kočnice je smeštena na vrat kundaka, a mekano i odsečno okidanje karakteristično za H&H mehanizme, na ovom modelu je dovedeno do savršenstva. Obarač sa montažnim sklopom, nezavisno je postavljen u baskulu sa donje strane puške.
Pored udarnog mehanizma, od presudnog značaja za prelamače su izbor sistema za bravljenje i spajanje cevi. Vrhunski urađene cevi kalibra 20/76 sa izmenljivim mobilčokovima, spojene su skupim „demiblok“ postupkom. Kod ovog sistema, svaka cev se radi i povezuje nezavisno, bez zajedničkog povezujućeg monobloka. Cevi su duge 71 cm sa nišanskom šinom dimenzija 6×5 mm. Brava Berette SO10 je izuzetno čvrsta, što je odlika boss konstrukcije, kod koje se ključevi nalaze na polovini donje cevi i ulaze u odgovarajuće proreze na baskuli. Boss bravu imaju sve najbolje trap i skeet puške, jer su izložene najvećem naprezanju. Ovakvom konstrukcijom je omogućena niska silueta oružja, jer nema donje zabravljujuće ploče i donjih ključeva. Logično je da je za Berettin vrhunski model, za svaki detalj birano i najbolje moguće konstrukciono rešenje. Kod takvih pušaka, nikada se ne razmišlja o ceni izrade nekog dela ili sklopa. Unutar baskule ne mogu da se uoče tragovi mašinske obrade, jer su sve površine, a naročito one na koje naležu cevi, ispolirane kao ogledalo.
Beretta SO10, pored „dvadesetice“ može da se naruči i u kalibrima 12/76 i 28/70. Dužine cevi, po želji kupca mogu da budu 67, 71 i 76 cm. Potkundak se skida pritiskom na dugme (Purdey push-rod), smešteno na prednjem kraju. Ovakvo povezivanje potkundaka i cevi prvi je primenio engleski kraljevski puškar Džejms Pardi po kojem je dugme i dobilo ime. U konstruisanju pušaka prelamača najveći doprinos su dali engleski puškari, čija rešenja su najprimenjivanija i kod najskupljih i najboljih oružja ovog tipa.
Kundak je engleskog tipa i kao kod svih najskupljih primeraka, nema potkov, ni amortizer, na mestu koje se oslanja u rame. Tu se nalazi samo fino čekirana površina, nestvarno isprepletana prirodnim tonovima orahovine. Kada na kundacima vrhunskih pušaka ne bismo videli ovakve vijugave tonove orahovog korena, ne bismo ni znali da tako nešto postoji u prirodi.


A sada nešto nesvakidašnje. Beretta SO10 „bliznakinje“ – par skupocenih pušaka, obeleženih zlatnim brojevima „1“ i „2“ smeštene u za njih specijalno urađen, luksuzni izložbeni desk. Ovaj komad nameštaja ne može da se nazove vitrina za oružje. Više bi odgovarao naziv „sto za oružje“ ili „sekreter za oružje“.
Desk je projektovao i napravio najekskluzivniji atelje za izradu nameštaja – „Linley“ iz Engleske. Osnivač i direktor „Lineley Ateliers“ je član britanske kraljevske porodice David Linley. U izradi ovog stola za oružje, glavnu reč imali su iskusni arhitekte. Na ploči stola iza zastakljenog prostora u koji se smeštaju „bliznakinje“, nalazi se maketa Villa Beretta – upravne zgrade firme. Villa Beretta u Gardoneu je simbol „Berettinog“ statusa i ugleda. U maketu ove duge i neobične građevine, arhitekte su smestili odeljke za čišćenje puške, sav potreban alat i pribor, koji bi jedan strasni ljubitelj oružja poželeo da poseduje. Pribor je izrađen od najfinijih materijala: ebanovine sa Madagaskara, rogovlja afričkog crnog bivola i najkvalitetnijih nerđajućih hrom-nikl čelika, a osmislio ga je Mauricio Cairola – dizajner umetničkih alata i pribora.
Izložbeni sto je napravljen od ružinog drveta iz Bombaja i indijske ebonovine, a četiri povezane masivne noge od najfinije orahovine. Na stolu ili tačnije u stolu, postoji više vidljivih i nevidljivih (tajnih) fioka i pregrada. U izradu ovog neobičnog reprezentativnog stola za oružje, utrošeno je mnogo ljubavi i rada. Na tamnu čoju u udubljenje stola, unakrsno su postavljene dve skupocene bokerice Beretta SO10 20/76, a iza njih, zaleđem dominira maketa Ville Beretta. Zaista impresivno, nesvakidašnje.
Ove dve puške „bliznakinje“ nose zlatne, srebrne, crne i crvene inserte koji u gravuri na baskulama predstavljaju Villu Beretta, Berettinu galeriju u Njujorku (što odaje odakle je naručilac ovog skupocenog seta), a na bočnim pločicama detalje iz ptičarskog lova na fazane, jarebice, divlje patke i šljuke. Gravura je delo Kena Hanta jednog od najuglednijih svetskih gravera. Opis ove dve puške i ukrasnog stola u koji su smeštene, može da se svede na samo dve reči: apsolutno savršenstvo.
Koliko sve to košta, zaista ne znamo. Ali Beretta SO10 koju smo videli na sajmu IWA 2008, sa gravurom u čeliku, koju nije radio nabolji graver Ken Hant, koštala je 90.000 evra. Svetski vrh u proizvodnji luksuznih sačmarica.
V. MITROVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još