Morana
Prvo što mi je palo u oči je da svojom siluetom više liči na SCAR nego na Kalašnjikova. Pored „emšesnaestizacije“, ovo je jedan od trendova kod savremenog oružja. I ne, ne mislim da je u pitanju nešto loše. Drugi utisak, čim sam uzeo pušku u ruke je da se neko stvarno pošteno potrudio da obori masu oružja. Raspored mase, pozicija kundaka i još par detalja su doprineli da Morana uopše ne liči na „Kalaša“ kada se stavi u zgib ramena. I naravno, na zvaničnoj prezentaciji se samo potvrdio ovaj prvobitni stav.
Prilikom gađanja, imao sam utisak da je u pitanju neko sasvim drugo oružje, a ne Zastavina M-70 (tačnije, njena civilna NPAP verzija). Kontrola oružja pri brzoj paljbi je takva da stičete utisak kao da gađate sa nekom od AR platformi. Odskok cevi je drastično umanjen, za šta je najviše zaslužan pravolinijski kundak, ali sigurno doprinosi i razbijač plamena/gasna kočnica preuzeta sa M-16A1.
Naravno, ovaj deo je lako izmenjiv, pa možete postavljati i neke druge specijalizovane dodatke na usta cevi. Kako je osnovna ideja Morane da dobijete staru, dobro poznatu i pouzdanu konstrukciju oružja u novom ruhu i sa značajnim poboljšanjima, moram da priznam da mi se celi koncept izuzetno dopada.
Dobra osobina je da je moguće vršiti daljnja unapređenja, ali u tom slučaju bi se moralo odstupiti od osnovne ideje korišćenja što većeg broja originalnih delova. Pod ovim mislim na uvođenje obostrane kočnice, ručice za manipulaciju zatvarača na drugoj poziciji i slično. Iskreno govoreći, ovakvi detalji nisu ni potrebni oružju namenjenom za masovno naoružavanje vojske i policije, već specijalizovanim jedinicama (prvenstveno protivterorističke namene) i sportskim strelcima.
tekst i foto Dragan Šaponjić
