Podsećanje: Prava vojna puška
Zbog specifične dugogodišnje introvertnosti kada je u pitanju naoružanje namenjeno bezbednosnim snagama, francusko vojno oružje nije izvoženo u druge zemlje u većoj količini, pa mu mnogi stručnjaci ne poklanjaju dovoljno medijske pažnje. Dugogodišnje rešenje francuske službene vojne puške do uvođenja revolucionarnog modela FA MAS, u svoje vreme odlično se pokazalo i u borbenim uslovima širom planete
Testirali smo poluautomat MAS49, odnosno varijantu MAS49/56 koji smo isprobali koristeći municiju 7,5×54 užičkog „Prvog partizana“.
Zbir pozitivnih rešenja
Ohrabreni uspehom Mle 1918 na Alžirskom ratištu francuski vojni konstruktori su na bazi novousvojene municije 7,5×54 u fabrici „Manufacture Nationale d’Armes de St-Etienne“ (MAS) unapređivali originalni Rossignol sistem, sa određenim, usvojenim rešenjima Fjodora Tokareva i Dieudonne Saivea, što je dovelo do novog oružja – poluautomatske puške MAS 38/39. Upravo kada je trebalo da krene serijska proizvodnja, u martu 1940, odustalo se od toga, jer je nemački napad izazvao opšti haos u Francuskoj. Kada je četiri godine kasnije regija oko Sent Etjena oslobođena, izvorni sistem MAS 38/39 je donekle redizajniran i nova puška sa izmenljivim okvirom Fusil Automatique MAS 44 je trebalo da se proizvede u većem broju, za potrebe snaga Slobodne Francuske.
Oko 6.200 primeraka je proizvedeno, ali bez prilike da se opsežnije testira u borbama i uglavnom je podeljena mornaričkim komandosima u Indokini. Posleratni trend razvoja pešadijskih pušaka je zahtevao mogućnost montaže optičkog nišana i tromblonskog nastavka, pa je nova varijanta MAS44A uskoro preimenovana u MAS49 i formacijski dodeljena redovnom sastavu vojske. Ovo robusno i kvalitetno urađeno oružje naknadno je neznatno izmenjeno i kao model MAS 49/56 napravljeno u „tiražu“ od skoro 300.000, služeći u brojnim sukobima i mirnodopskoj upotrebi, sve do 1979. i uvođenja automatske puške „svemirskog“ izgleda 5,56 mm FA MAS.
Na prvi kontakt, ova puška objedinjuje sve pozitivne karakteristike prave ratničke „alatke“. U potpunosti odgovara konceptu bojne puške u snažnom kalibru, pa nije ni čudo što se tako dugo održala u operativnoj upotrebi. Čelični i drveni delovi su izrađeni od najkvalitetnijeg dostupnog materijala, a kompletna konstrukcija je izuzetno snažna i otporna na sva moguća opterećenja kojim se izlaže jedno vojno oružje.
Iako nije imala mogućnost selektivne paljbe kao savremenice M14, G3 ili FN FAL – MAS 49/56 u kalibru 7,5×54 odlikovala se određenim karakteristikama koje su i po današnjim kriterijumima i te kako prihvatljive. Duga nišanska linija i izvanredno kreiran diopterski zadnji nišan (sa podeocima od 200 do 1.200 m), omogućavala je sigurno i tačno plasiranje pogodaka na daljinama primerenim karakteristikama municije koju koristi. Ono što je izdvojilo ovu pušku kao uzor za mnoge modele je sistem pozajmice barutnih gasova i tipski tromblonski nastavak za ispaljivanje mina različite namene.
Interesantna municija 7,5×54 u Francuskoj je korišćena 50 godina kao službeni metak vojske, a odlikovala se zrnom tipa FMJ mase 139 grejna sa olovnim jezgrom i niklovanom košuljicom. Puška je prilično kompaktna, sa cevi dužine 580 mm, respektabilne mase od 4,7 kg sa punim okvirom i postavljenim optičkim nišanom. Iako je značajno teža od sličnih oružja svog doba, balans je izuzetan, jer se centralna tačka opterećenja nalazi u zoni prijemnika okvira, tačno na sredini razdaljine između tačaka koje prihvataju šake pri manipulaciji.
Otporna i upotrebljiva
Prilikom testa, nismo imali subjektivni utisak da je napornije manipulisati njome u odnosu na bilo koju drugu bojnu pušku sličnih karakteristika. Čak su nam FN FAL, G3 ili naša snajperka M76 delovale teže i ergonomski lošije rešene, iako imaju pištoljski rukohvat i moderniji ergonomski dizajn. Mlađim ljubiteljima vojnog oružja, rukovanje ovom sada arhaičnom „francuskinjom“, verovatno bi pobudilo manje pozitivnih emocija, ali sticajem okolnosti svi učesnici testa su bili pripadnici nešto starije generacije, koja nije naklonjena plastici i eklektičkim rešenjima.
Uglavnom, u pitanju je izvanredna bojna puška, masivne i čvrste konstrukcije, koja je izdržala grubu upotrebu u klimatski raznorodnim ekstremnim uslovima širom sveta – gde je Francuska imala kolonijalne snage i vodila sukobe nižeg intenziteta. Važno je naglasiti da su francuski vojnici koristili MAS49/56 u najtežim sukobima protiv snaga Vijetmina tokom borbi za održanje kolonijalizma u Indokini, iako zbog specifičnosti terena njene najbolje karakteristike i nisu mogle da dođu do izražaja u punoj meri. U uslovima planinskog zemljišta i borbi na bliskom odstojanju u džungli, daljine dejstva su bile prilično male, a tromblonske mine su retko ispaljivane. Tromblonski sistem sa minama kalibra 22 mm (po NATO standardu) u to vreme je bio odlično rešenje, jer su za njega razvijene trenutno-rasprskavajuće, kumulativne, osvetljavajuće, dimne i signalne mine, a nišanski sistem je podešen za dva elevaciona ugla – 45 stepeni za daljine od 200 do 400 m i 75 stepeni za daljine od 100 do 200 m. Upravo ovaj način upotrebe i izgled tromblonskog nastavka, u pojednostavljenom obliku je poslužio kao osnov za reinženjering i primenu na brojnim vojničkim puškama, kao što je bila jugoslovenska PAP M59/66.
Drugi karakteristični dodatak ove puške bio je kompaktni optički nišan Model 1953 koji je imao podeoke za svakih 50 m udaljenosti do krajnje daljine od 800 m. Neposredni korisnici su tvrdili kako obučen strelac, ovakvom snajperskom puškom sa lakoćom može da plasira pogodak u cilj veličine šlema na 200 m, grudnu metu na 400 m, a pojasnu na 600 m. Iskustveno, činjenica je da se pri svakom ispaljivanju tromblonskih mina u priličnoj meri menja unutrašnja geometrija cevi, pa smo bili vrlo skeptični oko preciznosti i tačnosti pogodaka iz oružja koje je mnogo korišćeno na ovaj način. Međutim, na vatrenoj liniji smo u potpunosti razuvereni: i bez optike grupe pogodaka su bile izvanredne za poluautomatsku pušku, jer su i pored nepovoljnih svetlosnih uslova u opitnom tunelu, pogoci na metama udaljenim 100 i 200 m bili izvanredno grupisani.
Neobičan sanduk Kao i na savremenijim AR10 i AR15, koje imaju primenjen isti sistem direktne pozajmice gasova koji kroz mali cilindar bez klipa deluju na čelo zatvarača, oružje MAS49 zahteva upotrebu municije sa vrstom baruta koji pravilno i u potpunosti sagoreva. Da je metak 7,5×54 French (proizvodnje PPU) u potpunosti zadovoljio te kriterujume, uverili smo se rasklapanjem oružja posle nekoliko stotina ispaljenih metaka – naslage nastale sagorevanjem baruta su bile minimalne. Ono što delimično kvari generalno dobar utisak pri upotrebi puške je „četvrtasti“ sanduk neobičnih linija i vizuelno krajnje nedopadljiva bela plastična ručica zatvarača, kao preuzeta sa nekog kućnog aparata bele tehnike.
Sve ostalo je i iz sadašnje vizure odlično: od savršeno pouzdanog funkcionisanja poluautomatike, preko fosfatizovanog finiša metalnih delova, do izvrsnog sistema kočenja u zoni obarača. Konačni utisak većine prisutnih je da bi u slučaju konkretnog angažovanja radije izabrali jednu ovakvu „punokrvnu“ bojnu pušku, nego neku bullpup plastičnu „skalameriju“ sa deset Picatinny šina i elektronskim nišanima. Iako bi mnogi pomislili da su automatske puške iz vremena kada je MAS 49/56 najviše korišćena, poput AR10, M14, G3 ili FN FAL u prednosti zbog opcije automatske paljbe, treba imati u vidu da su rafali iz oružja koje ispaljuje municiju 7,62×51 NATO u najvećem broju slučajeva bili samo puko rasipanje municije (iskusni borci su i kod takvog oružja po pravilu koristili samo jedinačnu paljbu).
Impozantan pribor
Dodatni pribor koji je sledovao svakom vojniku korisniku MAS 49/56 bio je impozantan: noćni nišan, rezervni izbacač i povratna opruga, rezervna udarna igla, kombinovani alat u vidu odvrtača, dve povratne opruge za tromblon, uz pribor za čišćenje, ekstraktor oštećenih čaura, gumeni odbojnik povratnog trzaja, bajonet, remnik, četiri dodatna okvira kapaciteta deset metaka i opciono tipski optički nišan Model 1953 uvećanja 3,85x sa montažom.
Za puške MAS 49 i MAS 49/56 možemo da konstatujemo da je reč o konceptu koji je dugo razvijan i usavršavan. Dostigao je visok nivo upotrebljivosti u borbenim uslovima, ali je još na početku eksploatacije prevaziđen zbog pojave jeftine i jednostavne AK47 koja je deplasirala sve konkurente. Ipak, moramo da izrazimo zadovoljstvo što smo se bliže upoznali sa istorijski značajnim primerkom oružja koje je bitno uticalo na kasniji razvoj, a neki detalji MAS 49 (npr. okvir, koji se „kači“ spoljnom polugom) i za nas su bili potpuni novitet. Mnogo ovih pušaka je izvezeno na tržište Severne Amerike, gde se prodaje za 250 do 300 dolara, a sem PPU za ta tržišta municiju proizvodi i „Hornady“. Bilo je pokušaja da se originalne puške konvertuju za metak .308 Win, ali se pokazalo da bolje rezultate ostvaruje sa izvornim metkom.
tekst i slike: Milan MILANOVIĆ