SIG sa Alpa

Na vatrenoj liniji imali smo priliku da tek pristigli model uporedimo sa SIG P-226 i CZ-99. Rex Zero 1 se pokazao kao dobar borbeni pištolj, koji nudi obilje dobrih osobina po umerenoj ceni i odlična je opcija ako planirate nabavku novog oružja

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka švajcarski industrijski gigant SIG lansirao je svoju seriju poluautomatskih pištolja P-220 i time pokrenuo revoluciju tzv. „wonder nine“ pištolja. Serija P-220 i njeni derivati P-225, 226, 228/229 i 245 postali su rodonačelnici nove generacije borbenih pištolja. Donesena su nova rešenja koja su ubrzo postala „zlatni standard“ i pojam kvaliteta naveliko kopiran od strane brojnih proizvođača.

Danas, u moru novih, modernijih pištolja sa polimerskim ramom i pojednostavljenim mehanizmom sa unutrašnjim udaračem, pištolj tipa SIG predstavlja klasiku sa svojim potpuno metalnim ramom i DA/SA sistemom okidanja, dekokerom, povećanim kapacitetom i drugim odlikama. U stvari, uz familiju ČZ-75 ova konstrukcija je poslednji „ozbiljan metalni pištolj“ u masovnoj službenoj upotrebi. Naravno, takvi pištolji imaju svoje poštovaoce i verne korisnike.

Konačno u Srbiji…

Upravo na to su računali u kompaniji „Arex D.O.O.“ iz slovenačkog gradića Šentjernej. Ova kompanija već godinama sarađuje sa jednim od najeminentnijih svetskih proizvođača oružja, belgijskim „Fabrique National“ za koga izrađuje elemente puške F-2000 (koja je osnovno individualno oružje u OS Slovenije), ali i cevi za čuveni puškomitraljez Minimi i druge komponente. Uz postojeću tehnologiju izrada pištolja nije predstavljala problem, naročito zbog pomoći u kompletiranju projektne dokumentacije koju je konstruktor Božidar Blagojević Žida koristio za familiju pištolja CZ-99/BB-22. Kada sam pre nekoliko godina imao sajamski model Rex Zero 1 u rukama, napisao sam da bih želeo da ga na strelištu uporedim sa SIG P-226 i CZ-99. Nedavno nam se ukazala prilika za to…

Vlasnik radnje „Sport“ iz Užica, gosp. Dragan Perić je naš stari prijatelj, a nedavno je uvezao određenu količinu pištolja Rex Zero 1 u punom formatu i kompaktnoj verziji. Užička fabrika „Prvi partizan“ je obezbedila municiju, zatvoreno strelište, kao i pištolje SIG P-226 i CZ-99, tako da smo imali veoma zabavan dan. Iole ozbiljnije poređenje pištolja na strelištu je obiman posao koji zahteva dosta vremena, municije i definisanje različitih zahteva, kao i testova koji bi ih realizovali. S obzirom na ograničeno vreme i sredstva, fokusirali smo se na dve osnovne funkcije (za prosečnog korisnika) – rekreativno sportsko streljaštvo i borbena defanzivna upotreba u uslovima slabe osvetljenosti.

Preciznost ujednačena

Za prvu namenu postavljene su klasične, kružne mete na daljini od 25 metara, a što se tiče druge statistika kaže da se sukobi vatrenim oružjem u ogromnom procentu odvijaju u okruženju sa slabim svetlom i na daljini do pet metara. Traženi uslovi dobijeni su gašenjem dela osvetljenja u tunelu strelišta, a zbog izostanka faktora stresa daljina gađanja je povećana na 7 i 15 metara. U te mete smo pucali brzo, u „double tap“ maniru – sa po dva metka vezano. Osim preciznosti i brzine, vrednovali smo lakoću manipulacije, udobnost pri rukovanju, nišansku sliku i naravno – pouzdanost oružja.

Što se poslednje stavke tiče – tu nijedan od pobrojanih pištolja nije imao problem. Ni dobro razrađeni P-226, ni dugo korišćeni CZ-99 niti potpuno novi i nerazrađeni Rex modeli. Kutija za kutijom, potpuno napunjeni okviri ili sa po 5 ili 10 metaka, svaki pištolj je radio glatko i pouzdano, bez ijednog zastoja. Platforma SIG koju svi učesnici testa dele opravdala je dobru reputaciju. Korišćena je PPU municija (najčešća kod nas), sa zrnima FMJ (puna košuljica) od 124 grena i JHP (sa rupom na vrhu) od 115 grena. Dakle, pouzdanost sa raspoloživom municijom je bila apsolutna.

Preciznost svih korišćenih pištolja bila je na približno istom nivou, ali je simptomatično da je svaki od strelaca imao po tzv. „flajer“ dole levo sa prvim metkom, pa je to još jedna zajednička osobina svih učesnika testa. Ipak, iznenadili smo se zato što je najudaljeniji „flajer“ zabeležen kod P-226 – završio je u krugu od pet poena. Bez obzira na to, svi su ostvarili dobre grupe nakon kraćeg privikavanja i nekoliko ponovljenih gađanja. Pažljivo nišanjenje sa mekog oslonca iz sedećeg stava daje grupe od 55 do 70 mm. Preciznost je prevazišla očekivanja, jer je kod svih modela reč o standardnom a ne posebno prilagođenom sportskom oružju.

Ali, efikasno brzo pucanje ipak postavlja skup drugačijih zahteva pred oružje. Ergonomija, okidanje, nišanska slika, raspored mase, kontrola“. Iako su veoma slični svakako nisu identični, tako da je svaki od testiranih pištolja pokazao neke svoje osobenosti. S obzirom na to da su P-226 i CZ-99 naši stari poznanici, skoncentrisali smo se na utisak koji je ostavio Rex Zero 1 u pokušaju da otkrijemo gde su prednosti ili nedostaci ovog modela. A za tako nešto potrebno je sagledati njihove sličnosti i razlike.

Ergonomske prednosti

Slovenački pištolj do kupca dolazi u omanjem koferu od čvrste plastike, sa izrezanim ležištem u sunđerastoj podlozi za oružje, uz rezervni okvir i inteligentno osmišljen komplet za čišćenje. Na prvi pogled skoro da je identičan sa SIG modelima. Ali postoje i izvesne razlike. Ram tj. usadnik pištolja proteže se celom dužinom navlake, sve do usta cevi i kod kompakta i kod modela pune veličine. To bi, barem u teoriji, trebalo da podigne nivo preciznosti. Takođe, podcevna Picatinny šina je donekle pomerena unapred i ima jedan urez više, što daje veću slobodu u pozicioniranju različitih dodatnih modula sa lampom i/ili laserskim obeleživačem.

Razlika je uočljiva i u dimenzijama štitnika okidača koji je primetno veći nego kod P-226 sa donekle ravnijom, potpuno vertikalnom prednjom stranom. Definitivno je zgodniji za upotrebu kada nosite rukavice. Komande na Rex Zero 1 potpuno su iste kao kod SIG P-226, sa polugom dekokera na levoj strani rama. To je ujedno i najveća ergonomska prednost u odnosu na CZ-99 jer je eliminisana obostrana izbočina na koju se žale gotovo svi korisnici CZ-99. Ali, projektanti “Arexa” su odlučili da na ovu konstrukciju postave obostranu polugu kočnice Coltovog tipa. Sa stanovišta sigurnosti to je potpuno suvišno, jer je SIG rešenje bezbedno i dokazano kao takvo u višedecenijskoj praksi. Svojevremeno, na moje pitanje o razlogu za ovaj potez momci iz “Arexa” su odgovorili da je bilo lakše uraditi to na početku, nego naknadno razvijati kočnicu po (eventualnom) zahtevu korisnika. Valjda je i to nekakva poslovna logika“. Iskreno, žao mi je zbog toga, jer je na taj način povećana širina na kritičnom mestu, u gornjem delu rukohvata. Doduše, Rex Zero 1 ima dobro pozicionirana udubljenja na stranicama drške, u zoni palca i kažiprsta koja donekle rešavaju ovaj problem. Sa druge strane, postojanje ovakve kočnice dopušta da se pištolj nosi sa metkom u cevi, zapet i zakočen u tzv. „condition one“ maniru, omiljenom u SAD, pre svega, kod korisnika „single action“ pištolja.

Geni od CZ-99

Kada smo kod rukohvata, stekli smo utisak da se njegov ugao blago razlikuje kod sva tri testirana modela. Sasvim je moguće da je ovo uslovljeno oblikom zadnjeg dela rukohvata koji naleže na dlan. I tu postoji razlika između Rex Zero 1 i P-226. Jer, SIG ima dvodelne, obuhvatne stranice drške dok je veličina rama redukovana u zadnjem delu. Slovenački pištolj tu ukazuje na „gene“ preuzete sa CZ-99, jer poput njega ima ram rukohvata sa punim konturama a stranice drške su samo bočne pločice. Treba pohvaliti korišćenje inbus šrafova kod Rex Zero 1 kao estetski privlačnije u odnosu na klasične, kod kojih je teško poravnati proreze za odvijač da budu paralelni. Prednja i zadnja strana rukohvata narezane su uzdužnim žlebovima čime je ostvareno bolje prianjanje za šaku i sigurniji hvat.

Na prizmatično oblikovanoj navlaci po uzoru na SIG, sa gornje strane, iza otvora za bravljenje i izbacivanje čaura postavljen je izvlakač koji je ujedno i indikator metka u cevi. Osim vizuelne, moguća je i taktilna kontrola u mračnim uslovima. Ovakvo pozicioniranje se u poslednje vreme izbegava jer se na tom mestu ponekad montira mikro refleksni nišan. Nišanska slika je veoma dobra, nišani su lako uočljivi, široki ali i dovoljno niskog profila da ne predstavljaju smetnju pri vađenju iz futrole.

Dobar borbeni pištolj

Okidač je znatno zakrivljeniji nego kod CZ-99 ali je za razliku od presovanog lima kod P-226 na Rex Zero 1 izrađen od komada čelika punog profila. Kada je reč o silama na kažiprstu, realno ne možete očekivati da DA bude na nivou dvostruko skupljeg švajcarca, ali je pristojno i meni je više odgovaralo nego kod CZ-99. Okidanje u DA modu bih procenio na oko 7-8 kg, a kod SA je oko 3 kg. Dobra strana je kratak hod u SA, od nekih 6-7 mm i zaista kratak reset. Sad, pitanje ličnih preferenci je koliko vam je bitan prvi hitac opaljen dvostrukom akcijom. Svi koji slede su u SA modu, a tu su karakteristike svih pištolja na testu vrlo bliske. Doduše, oblik okidača na CZ-99 je skoro prav i postavljen suviše unazad, ali su sila i hod sasvim korektni. Komande Rex Zero 1 su nešto tvrđe nego kod P-226 a obostrano postavljeno dugme za oslobađanje okvira traži snažan pritisak. Tu osobinu korisnici različito vrednuju. Većina policajaca i vojnika koji su radni vek proveli u uniformi sa oružjem u spoljašnjoj futroli pristalice su „tvrđih“ komandi ovog tipa jer to osigurava oružje od nehotičnog izbacivanja okvira.

Na vatrenoj liniji, Rex Zero 1 se pokazao kao dobar borbeni pištolj. Balans oružja je blizu tačke okidanja pa promena težine zbog utroška municije ne utiče na odskok i brzinu vraćanja na nišansku liniju. Skloniji sam kompaktnim modelima, pa sam možda pristrasan u oceni da bih radije nosio takav pištolj ali niko od učesnika testa nije primetio razliku u preciznosti ili kontroli između kompakta i primerka u punom formatu. Rex Zero se brzo uvodi u nišansku liniju a široka gornja površina navlake pomaže u tome. Nišani su dobro podešeni još u fabrici, pa je većina pogodaka završila u neposrednoj blizini centra, izuzev flajera svi su bili u crnom krugu.
Definitivno, Rex Zero 1 jeste dobro, pouzdano oružje klasične konstrukcije, nastalo po uzoru na jedan od najuspelijih modela modernih pištolja. Cena od 770 evra (750 za kompaktnu verziju) mnogo je bliža Glocku nego SIG-u, a nije ni drastično veća od CZ-99. Slovenački pištolj nudi obilje dobrih osobina po umerenoj ceni pa predstavlja opciju koju svakako treba imati u vidu ako planirate nabavku novog oružja.

teks i slike Dragan ŠAPONJIĆ