Energija sa Bosfora

Turski proizvođač vazdušnog oružja i lovačkih sačmarica „Hatsan Arms Company“, odavno je na svetskom, a sa familijom sačmarica Eskort, probio se i na surovo američko tržište.  Puška standardno dolazi u pretežno zelenoj, kartonskoj kutiji, prošaranoj crvenim znakovima firme, i fotografijama različitih modela vazdušnih pušaka, razbacanim na sve strane. Prilično šareno i detinjasto, ali za orijentalni ukus, još je i dobro. Ipak, sadržaj je važniji od pakovanja, a čine ga: 1. vazdušna puška velike snage, sa crnim sintetičkim kundakom, 2. manja kutija, u kojoj je dobro upakovan optički nišan sa montažom, mekom krpicom za brisanje sočiva i kratkim uputstvom za montažu i rektifikaciju, 3. još jedna kutijica sa žuto toniranim, zaštitnim naočarima i 4. uputstvo za upotrebu i održavanje. Kada se doda da sve to dobijate za otprilike 155 evra, postaje jasno da Turci znaju kako se trguje i nije za nevericu podatak, da 96% proizvodnje ide u izvoz.


Što se samog oružja tiče, to je vazdušna puška sa prelamajućom cevi klipnog sistema, a to znači da se princip rada zasniva na klipu, koga gura opruga, a sve se nalazi u cilindru. Duga je 1140 mm, od čega na cev otpada 450 mm (17,7 inča) mase 3000 grama. Kalibar je 4,5 mm (0,177), iako se radi i u kalibru 5,6 (0,22). Kundak je sintetički mat-crn, sa zarezima na mestima gde dolazi u dodir sa prednjom i zadnjom šakom radi smanjenja proklizavanja, gumenim apsorberom trzaja na dnu debljine od 15 do 20 mm, kao i izdignutom obrazinom sa obe strane. To znači da je puška jednako pogodna i za desnoruke i levoruke strelce. Okidač je plastičan, i sa prednje strane nosi zavrtanj kojim je moguće podešavati dužinu hoda, ali ne i silu okidanja. Puška poseduje „Truoglu“ mehaničke nišane sa plastičnim cevčicama u boji, tako da nišansku sliku čine jedna crvena u sredini i dve zelene tačke spolja. Ukupna dužina nišanske linije je 400 mm. I pored svega, oba nišana deluju jeftino, jer su i oni kompletno od plastične mase. Kasnije tokom korišćenja, ispostavilo se da šarene cevčice, u stvari predstavljaju samo smetnju, jer se pri slabijem osvetljenju (upravo onda kada bi trebalo da pomognu), uopšte ne vide i nišani se jedva naziru. Ali, pri dnevnom svetlu vide se i previše, pa se meta teško uočava od njih. I mehanizam za podešavanje zadnjeg nišana, ne funkcioniše baš kako je rečeno. Zato što, zavrtnji sa krugom na vrhu i brojčanom podelom nisu precizno izrađeni, pa neki podeok tačku nišanjenja pomeri za veće, a drugi za manje rastojanje. Ipak, kada sam na kraju uspeo da ga upucam, dobio sam pristojnu preciznost.
Pored mehaničkih, na sve modele pušaka ovog proizvođača moguće je montirati i optičke nišane, koji se standardno isporučuju uz pušku. Jedini optički nišan koji sam do tada duže koristio je vojni M-76 4×26, pa mi je ovaj Optima 4×20, na kome još piše i MADE IN CHINA – delovao nekvalitetno i osetljivo. Ali kasnije, u toku eksploatacije, pored probojnosti to je jedina stvar koja se pokazala boljom, nego što se očekivalo. I posle nekoliko hiljada hitaca i malo grubljeg manipulisanja, slika je jasna i bistra, nije došlo do rastresanja, a srednji pogodak je tamo gde je bio i na početku.
Kada je reč o performansama oružja, u uputstvu za upotrebu (u kome skoro da nema ničega sem gomile upozorenja, mera predostrožnosti i uputstava, kako se prelama cev i puni puška), može da se nađe tabela sa ograničenjima za maksimalno dozvoljenu energiju i brzinu zrna na izlasku iz cevi, koje su propisale neke evropske zemlje. Tako Italija i Nemačka dozvoljavaju 170 m/s i 7 J, Švedska i Francuska 190 m/s i 9 J, a Velika Britanija 240 m/s i 14,2 J. Za sve ostale, gde nema ograničenja (tu spadamo i mi), energija je oko 22,5 J, a brzina se kreće između 270 i 300 m/s, što zavisi od oblika i mase dijabole, ali i kvaliteta i preciznosti njene izrade. Po pravilu, trebalo bi da teža zrna imaju manju, a lakša veću brzinu (energija koju puška isporučuje, uvek ima približno istu vrednost). Ali, to i ne mora da znači, jer vazdušnim puškama velike snage obično odgovaraju teža zrna, zato što se u tom slučaju energija uskladištena u napetoj opruzi, znatno efikasnije iskorišćava. Dok prilikom korišćenja lakših dijabola dolazi do većeg rasipanja energije, što se manifestuje jačim udarom čela klipa u dno cilindra.
Do sada smo se lepo upoznali sa teorijom, ali vreme je da proverimo kako sve to funkcioniše u praksi. Pušku i dijabole u ruke i pravac strelište. A tamo, prvo što je došlo do izražaja je njena neverovatna snaga i probojnost. Nema ni jedne tegle za turšiju ili staklene flaše (pa čak ni onih izuzetno otpornih pivskih od 0,5 i 0,33), koje joj mogu „izaći na megdan, a da izvuku živu glavu“. Iako su neke bile pogođene pod izuzetno malim uglom, očekivao sam da će se projektil rikošetirati – sve su teatralno ekspodirale. Posle toga, probojnost je isprobana i na „oglasniku“. Dijabola je probila nešto manje od 300 strana i zaustavila se u poslednjim listovima. Ni veoma tvrda šper-ploča debljine 10 mm, nije predstavljala neprolaznu prepreku za nju. Preostala tri „oglasnika“ koja sam imao, uvezao sam selotejp trakom i potopio u vodu. Kada su se dobro natopili, sa njihovih ukupno 850 stranica, bili su debeli oko 50 mm, a zrno je kroz to prošlo kao kroz sir. Sve je izvedeno sa sportskom dijabolom ravnog vrha mase 0,5 g. Kakvi bi rezultati tek bili sa nekim projektilom, čiji je vrh špicast ili oblika polulopte, a masa između 0,6 i 0,7 g, koje reklamiraju mnogi, svetski proizvođači.
Za test preciznosti koristio sam tri vrste municije. Od toga dve su bile klasične sportske, ravnog vrha, polirane površine, iste mase (0,5 g) i skoro indentične spoljašnosti. Prva, nemačka Finale match, druga, domaća Sport S iz Zemuna, a treća municija je turska, kupljena na pijaci, sa špicastim vrhom i uzdužnim rebrima po telu. Iako lakša od ostalih (ispod 0,4 g), trebalo bi da u najkraćim odstojanjima ima veću brzinu, a time i malo viši srednji pogodak, sa njom to nije bio slučaj. Na 10 m grupa pogodaka bila je 7 do 8 cm ispod centra (puška je predhodno upucana sa Sport S), a prečnik je veliki, kao da je pucano dugim rafalima. I na oko se vidi da je slabog kvaliteta, neujednačenih dimenzija, nepravilnog oblika. Prilikom punjenja zadnji kraj dijabole delimično viri iz cevi, pa prilikom zatvaranja biva odsečen ili u gorim slučajevima uštinut, u međuprostor između cevi i tela puške. Ipak, za ovo poslednje, krivicu snosi sama puška, jer se to javljalo, doduše u manjem obimu i sa većinom drugih tipova municije (početak cevi nije obrađen dovoljno u širinu i dubinu, da bi prihvatio dijabolu kako treba), i to predstavlja ozbiljnu manu oružja, koja se izuzetno negativno odražava na preciznost. Takođe, pucanje sa ovom „pijačnom“ municijom proizvodilo je čudan zvuk, koji je kadkad ličio na eksploziju, pa sam je ubrzo izbacio iz upotrebe.
Međutim, muke za strelce počele su tek kada se prešlo na ostalu municiju. Grupe su bile i dalje velike, a više se nije mogla okriviti loša dijabola za to. Posle početne frustracije, krenulo se u analiziranje razloga i na kraju stiglo do dva osnovna uzroka nepreciznosti.
Prvi uzrok: Veoma jak trzaj. Postalo je jasno da gumeni amortizer na dnu kundaka nije čisto kozmetički detalj, postavljen samo da bi se oružje prikazalo jačim nego što jeste, već da je stvarno potreban. Jer puška se žestoko „rita“ (na kraju dana, na desnom ramenu imao sam masnicu kao da sam pucao iz M-48, a ne vazdušne puške). Trzaj se javlja kod skoro svog oružja, kao posledica zakona održanja kretanja (ako zrno ide napred, puška mora nazad). Ali, kod vazdušnog oružja ovog sistema, trzaj ima značajan uticaj na preciznost, jer ovde počinje da se javlja, već u momentu kada je opruga krenula da gura klip unapred. U tom trenutku, dijabola još uvek stoji i tek treba da počne kretanje. Zbog toga, da bi se postigli zadovoljavajući rezultati u gađanju, pušku još neko vreme posle okidanja, treba zadržati u liniji nišanjenja, dokle god zrno ne napusti cev. Puška se, jednostavno, mora muški uhvatiti i pribiti uz rame, a i stvar sa njenim zadržavanjem ka meti, pada u vodu.
Drugi uzrok: loše okidanje. Sila je velika, a plastični okidač nema dovoljnu čvrstinu, pa se pri povlačenju delimično savija, što pored neprijatnog utiska za posledicu ima i nedefinisanu tačku okidanja. Tako da nikad ne znate kada će okinuti. Iako neke snajperske škole (npr. ruska), nepoznavanje momenta okidanja smatraju za prednost, meni se ovaj plastični okidač nimalo nije svideo.
U serijama od pet hitaca, obično su dva ili tri pogotka bili odlično plasirani (skoro jedan na drugi), dok su ostali drastično odskakali. Puška je i najmanju grešku strelca, surovo kažnjavala. Najuža grupa koju smo dobili gađajući sa 10 m iz stojećeg stava bez oslonca, iznosila je 14×14 mm. Ali, iskreno, u većini slučajeva bila je bar dvostruko veća. Zanimljivo, kada smo metu pomerili na 30 m, nije došlo do pada srednjeg pogotka, usled velike brzine zrna, a grupa se proširila proporcionalno povećanju daljine.
Posle nekog vremena i ispaljenih 1500 dijabola, ponovo sam istestirao snagu i preciznost puške. Primetio sam da se probojnost značajno smanjila. Nije više bilo moguće probiti šper-ploču debelu 1 cm, a u „oglasnike“ zrno je ulazilo do neke 200-te strane (turske špicaste, čak i upola manje). Znači probojnost je pala na 2/3 prvobitne. Za simulaciju probojnosti u tkivu, ovaj put našao sam bolje rešenje, stari imenik. U dobro uvezan i natopljen, ispalio sam po nekoliko zrna od sve tri vrste. Rezultati su bili sledeći: turske „pijačne“ dijabole probile su između 550 i 610 strana, nemački Finale match 560-600, a domaći Sport S 590-650. Na planu preciznosti, takođe je došlo do negativnih kretanja. Širina grupe se nije menjala, ali se zato visina značajno povećala. Već posle prvih nekoliko hitaca dolazi do pada kompresije (a time i pada pogotka). A kada se puška ponovo zagreje (oseti se po karakterističnom mirisu), i do njegovog ponovnog podizanja.
Namena puške, sigurno ne može da bude sportska. S obzirom da je kod nas zabranjeno loviti MK oružjem, njena izuzetna snaga i domet, ni tu ne mogu da dođu do izražaja. Ali, zato će svrake i ostale štetočine u širokom luku da zaobilaze vaš posed, jer će dijabola da probuši, sve što vi uspete da pogodite.
M. Vojinović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još