Pardini GT45

 

Nasuprot skoro svim ostalim konstruktorima pištolja, Đanpjero Pardini i Karlo Kreki sredinom devedesetih, započeli su razvoj verzije čisto sportskog velikokalibarskog pištolja, koja nije urađena po uzoru ni na jedan službeni ili odbrambeni pištolj; pa čak i bez ambicija u tom smeru. Njihov rukohvat za 5 stepeni „šije“ gavernmentov, a duboko unutar navlake smešten zadnji nišan nalazi se na samo 35 mm iznad korena šake. Na Coltu 1911 i sličnim modelima ovakav, podesiv nišan u stilu firmi BoMar ili LPA-TRT na najizdubljenijim navlakama ne može da priđe bliže od 45 mm, što značajno utiče na odnos položaja šake, ruke i cevi.
Tehnički, oružje je orijentisano na poboljšani Brauningov sistem bravljenja sa padajućom cevi, kod kojeg se ležište metka bravi direktno u otvor za izbacivanje čaura. Dosledno sportskom usmerenju, Pardini na GT45, pored podesivih nišana, nije štedeo ni na mehanizmu za okidanje, koji je smešten ispred velikog roga „dabrovog repa“, koji, zajedno sa izdubljenim branikom obarača, stoji toliko visoko u pravcu cevi da svi sportski pištolji sistema 1911 – sa svim svojim „Relief Cutsima“ ispod branika obarača i produženim „High Ride Gripovima“ automatskih kočnica – „pucaju od zavisti“.

Po pitanju obarača, odmah se primećuje da GT45 dolazi iz kuće koja ima veliko iskustvo sa malokalibarskim oružjem. Čisto jednostruko dejstvo, koje je moguće podešavati kroz branik obarača, bez rasklapanja, i koje poseduju „kao suza“ čistu karakteristiku, fabrički je podešeno na, optimalnih, 1300 grama. Ne baš uobičajeno za oružja se centralnim opaljenjem, ali veoma često na MK takmičarskom oružju, nešto jači otpor obarača završava se jasno definisanom tačkom okidanja. Okidanje identičnog kvaliteta može da se sredi i na ostalom sportskom oružju na bazi, npr SIG Swiss Arms P210 ili Colta Governmenta. Ali, to bi zahtevalo učešće specijaliste puškara, zamenu i upotrebu veoma skupih i visokokvalitetnih delova, koji se nalaze samo u pojedinim fabričkim modelima, koji, stoga, koštaju mnogo više nego GT45.
Ljubitelji Pardinijevog dizajna koji imaju IPSC ambicije u modelu GT45 imaju standardno rešeno obostrano dugme utvrđivača okvira i uvećana krilca komande kočnice. Kočnica bi mogla da radi nešto mekše, ali i ovako strelac može da je aktivira povlačenjem na gore slobodnom, slabijom rukom, što, kod modela 1911 i njegovih „klonova“, nije uvek moguće. Okvir koji ima kapcitet od 13 (.45 ACP), odnosno 17 (9 mm PARA) metaka, zadovoljava skoro svačije želje. Varijanta u kalibru .40 za IPSC klasu takođe prima 17 metaka, ali uz poseban produžetak dna okvira.
Izrada i finiš pružaju neobičan utisak. Svi komandni elementi izvršavaju svoje funkcije besprekorno. Obe testirane navlake kreću se kroz celu dužinu rama; ako već ne bez ikakvog, onda sa minimalnim, razumnim zazorom. Nakon bravljenja cevi, izuizetno čvrsto leže u svojim ležištima. Sa druge strane, mat sivi finiš navlake od nerđajućeg čelika, u kombinaciji sa srebrno ofarbanim aluminijumskim rukohvatom, deluje optički neusaglašeno.
Ukupno gledano: površine – kako brunirane, tako i navlake od nerđajućeg čelika – u poređenju sa alu-rukohvatom, deluju kao samo ovlaš obrađene. Grube pore i preterano zarubljene ivice podsećaju livene velikokalibarske pištolje američke firme Ruger, koji se zbog ove tehnologije na tržištu ipak nude po daleko nižim cenama. Čekiranje na prednjoj i zadnjoj strani rukohvata moglo bi da doživi jedan dobar fejs-lift: čekiranje pokriva relativno mali deo površina, deluje odrađeno bez ljubavi i nedovoljno oštro da bi odlučujuće poboljšali sigurnost pri gađanju.

Na strelištu, oružje pokazuje odličnu probavu. Malo se „mučio“ sa semiwadcutterima kalibra .45, a najgore su se pokazale IMIjeve laboracije. Osim njih, „gutao“ je sve vrste municje; počevši od kratkih Magtech metaka sa zrnom od 95 grejna i delimičnom košuljicom, do Federalovih, CCI, Magtech i WM Bulletsovih semi wadcuttera u kalibru .45. Uprkos neobično nagnutom uglu rukohvata, većina strelaca, oni sa srednjim i krupnim veličinama šake ocenjuju udobnost rukohvata koji krije dvoredni okvir kao veoma dobar, što je takođe ocena za mehanizam za okidanje. I nišanska slika zaslužuje sve pohvale.
Što se preciznosti oružja tiče ono se ne može svrstati u grupu top modela kao što su P210, S&W Target Champion ili plemstva koje vodi poreklo iz 1911 godine, kao što su Les Baer ili Peters Stahl. Spomenuti primerci fabričkom municijom redovno ostvaruju grupe unutar 30 mm. Često se, uz odgovarajuću municiju, postižu grupe od 2 i manje centimetra. Naravno, za alat za ovakve rezultate spomenute frime traže, u zavisnosti od izvedbe, od 2500 do skoro 3000 evra.

Preciznost od nekih 40 mm svrstava Pardinjev GT45 u klasu rezultata koje ostvaruju sportski modeli „Tanfolja“ (Limited i Gold Match) i „Heckler & Koch“ (USP). Ako želimo da budemo potpuno iskreni, moramo reći da se USP sportski pištolji Elite i Expert, u pogledu preciznosti prilikom pucanja iz „ransom rest“ mašine, nalaze u podređenom položaju zbog činjenice da plastični ram nije moguće dovoljno čvrsto postaviti u mašinu.
I pored svega, H&K i „tanfoljo“ modeli rangiraju se u niže cenovne razrede od Pardinijevog GT45. „Heckler & Koch“ za svoj Elite traži 1234 evra, dok „Tanfoljo“ za jedan Gold Match traži 1675 evra, i to kompletno u kalibrima .45 i 9 mm Para. Nasuprot tome, jedan GT sa navlakom od nerđajućeg čelika košta, u zavisnosti od kalibra, između 1760 (9 mm) i 1780 (.45 ACP), i to bez konverzione jedinice. Sa drugom navlakom i cevi, prevazilazi čak i cenu modela SIG P220 X ZONE.
Ko voli da gađa pištoljem velikog kalibra, trebalo bi da baci pogled i na ovaj Italijanski proizvod: izuzetno velik ugao rukohvat lako dovodi cev u liniju sa metom. Pre toga, strelac svakako treba da se odluči da li mu odgovara aluminijum kao materijal za rukohvat pištolja koji, osim kalibra 9 mm Para, treba da izdrži izazove .45 ACP bez nekog zamora. Jer, sa alu-ramom, Pardini se, kao proizvođač pištolja velikog kalibra, našao na usamljenom mestu. Standardni modeli sistema 1911, kao i moderan, popularno nazvani modeli 2011, nude čelični ram, pa makar i sa plastičnim rukohvatom, odnosno usadnikom okvira. Čak i poznati, iskusni i dokazani proizvođači pištolja sa alu-ramovima svoje sportske pištolje u kaibru .45 ACP u poslednje vreme izrađuju isključivo od čelika, kao što su SIG Sauer ili Smith i Wesson.
I. NEŠOVIĆ

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još