Takmičarske ambicije

Te 1886. godine u nemačkom gradiću Zeil Meis podignut je pogon nove fabrike. U to vreme, svakodnevno su nastajale i nestajale mnoge firme koje su se bavile proizvodnjom oružja. Ova, koju je osnovao lovac, strelac i talentovani konstruktor Karl Walther dostići će svetsku slavu. Ali, nakon Drugog svetskog rata proizvodnja je preseljena najvećim delom u Francusku a kompanija nikako ne uspeva da dostigne predratni uspeh. Licence za proizvodnju prodavane su turskim proizvođačima, francuskom Manurhinu i Smith and Wessonu ali bez većeg uspeha. Sedište kompanije prebačeno je u Ulm. Slavna kompanija sa logom u obliku zastavice i natpisom “Walther” sa svojih 280 zaposlenih na kraju se našla u vlasništvu Umarex-a (PW Group) koji se bavio igračkama i signalnim pištoljima. Činjenica je da uprkos sporadičnim pokušajima Walther već dugo nije uspevao da postigne tržišni uspeh sa nekim svojim modelom. Realno, bilo je tu i nekih veoma dobrih rešenja ali profit je jedino merilo uspeha… Nekada poznat po svojim izvrsnim pištoljima Walther nikako da se vrati na staze stare slave.

Nedavno sam bio u prilici da detaljnije razgledam novi, takmičarski model slavne kompanije. Označen je kao Walther Q-5 Match i dolazi u dve verzije, sa polimerskim i čeličnim ramom. Mene je naravno privukla ona neuobičajena sa prefiksom “SF” (Steel Frame) koji označava čelični ram.
Walther još uvek ima puno ljubitelja u svetu oružja a deo onih koji pripadaju mlađoj populaciji zahtevao je novo oružje primereno zahtevima dinamičnih sportskih disciplina. Kompanija se suočila sa izborom. Sa jedne strane, tradicija na kojoj je izgrađena reputacija, sa visoko-kvalitetnim potpuno čeličnim pištoljima koji znatno redukuju trzaj i odskok cevi uz balans kojem polimerski modeli teško mogu da pariraju. Nasuprot tome, pištoljima sa polimerskim ramom lakše se manevriše, brže se prenosi nišanska tačka a osim manje mase i cena je značajno manja. Umesto da se odluče za jedno rešenje, u Waltheru su odlučili da “igraju na obe karte” tako da kupac novog Q-5 Match sam rešava pomenutu dilemu. Ja nisam imao tu vrstu problema.
Walther ima bukvalno vekovno iskustvo sa pištoljima kompletno izrađenim od čelika a njihovi sportski modeli neretko su uzimali Olimpijske medalje. To me je privuklo verziji Q-5 Match SF jer sa njim Walther nije morao ponovo da “izmišlja točak”.
Novi sportski model ne krije svoje gene nasleđene od polimerskog PPQ. Poluautomatski pištolj kalibra 9 mm Para sa već uobičajenom SIG modifikacijom Browningove oscilujuće cevi. Unutrašnji udarač i dvoredni okvir povećanog kapaciteta, sve to je već viđeno još na modelu P-99. Novo oružje ipak nudi i nešto više.

Kada Q-5 Match SF uzmete u ruku prvo ćete zapaziti povećanu masu. Razlika je osetna, u odnosu na standardni model ovaj “sportista” teži je za više od 400 grama i sa praznim okvirom prelazi 1200 grama što ga čini skoro dvostruko težim od nekih savremenih službenih modela u istom kalibru. Pri brzom prenošenju nišanske tačke ima tendenciju da nastavi kretanje izvan planiranog ali je balans oruja i osećaj u rukama zaista dobar. Na štandu kompanije ne propuštaju da naglase kako njihov rukohvat spada među najuobnija rešenja na tržištu. I zaista je tako. Promišljeno oblikovane površine koje se odlično uklapaju sa anatomijom šake dopunjava mogućnost da na zadnji deo drške postavite jedan od tri inserta različite veličine, a jedan dolazi sa naglašenim “dabrovim repom” koji štiti od eventualne povrede deo šake između palca i kažiprsta. Verzija sa čeličnim ramom ima stranice drške od polimera a za strelce koji žele potpunu kontrolu moguće je naručiti i one izrađene od oštro čekiranog aluminijuma koje se “ukopavaju” u dlanove.
Navlaka novog modela je primetno produžena da bi mogla da prihvati cev od 127 mm. Toliko čelika na pokretnom delu konstrukcije kod sportskog oružja znači i promenu balansa što nije dobra osobina. Da bi se umanjili negativni efekti, navlaka je olakšana izrezivanjem serije otvora i manjom debljinom zidova inače masivne navlake. U prednjem delu, do usta cevi su dva uzdužna otvora na gornjoj strani, pored prednjeg nišana koji dopuštaju korišćenje portovane cevi za smanjivanje odskoka. Tu su takođe i prednji urezi koji olakšavaju repetiranje uklopljeni sa pet obostranih otvora. Dimenzije navlake produžavaju nišansku liniju što je svakako poželjna osobina. Serijski su ugrađeni potpuno podesiv zadnji LPA nišan i uočljiva mušica sa optičKim vlaknom crvene boje. Sa gornje strane, iza otvora za izbacivanje čaura nalazi se demontažna pločica za postavljanje sve češće prisutnih refleksnih nišana. Pri kupovini, u koferu sa oružjem dolaze tri pločice za montažu najpopularnijih modela (Trijicon, Leupold i Docter) ali to vas svakako neće ograničavati u izboru. Izvlakač je snažan i neobično dugačak a može se napipati kada je metak u cevi. Finiš je uobičajen, mat crni “Tenifer”.

Duga cev Match kvaliteta je klasično žlebljena sa šest polja i desnim korakom uvijanja od 254 mm. Ovo rešenje je odabrano jer pogoduje i korišćenju livenih, olovnih zrna koja mnogi takmičari koriste na treninzima zbog niže cene. Navodno, poligonalne cevi sa takvom municijom imaju slabije rezultate. Ja verovatno nisam pravi reprezent za takve tvrdnje, ali nakon višegodišnjeg korišćenja Glock-a ne delim takav stav. Kada smo kod Glocka… Povratna opruga ima masivnu čeličnu vođicu pune dužine a sama opruga je izrađena od trake pravougaonog preseka, baš kao na Glocku.
Čelični ram je verovatno ključni deo ovog koncepta. Proteže se do usta cevi (tzv. “long dust cover”) i u prednjem donjem delu ima pet ureza po Picatinny Mil.Std-1913 za postavljanje svetlosne jedinice ili laserskog markera. Takva oprema nema primenu u sportskom streljaštvu (barem za sada) ali može biti od koristi za defanzivno ili službeno oružje. Veliki prostor u okviru štitnika okidača nasleđe je službenih modela serije PPQ da se omogući korišćenje oružja sa debelim rukavicama. Prednji deo štitnika je prav sa uzdužnim žlebovima tako da pružI dobar oslonac za kažiprst slabije ruke pri dvoručnom hvatu. Sa leve strane rama je poluga za rasklapanje koju treba zarotirati uvis za 90 stepeni. Za tu operaciju trebaju vam dugu nokti ili podesan predmet, napr. ključ. Inače ćete imati problema da polugu blikovanu poput kapi vode odvojite o drama da biste je okrenuli. Sa obe strane rama je poluga ustavljača navlake. Iako prilično duga, deluje diskretno uz malo, uzdužno narezano proširenje koje omogućava da se poluga aktivira pritiskom palca. Dugme za oslobađanje okvira ima dobro odmerene dimenzije, kružni oblik i može da se premesti na desnu stranu. Pomalo neočekivano, izrađeno je od plastike. Na donjem kraju rukohvata je levkasto proširenje koje omogućava brzu izmenu okvira. To je standardno za SF verziju dok je kod polimerskog rama opciona mogućnost. Okvir za SF ima kapacitet od 17 metaka a za polimersku verziju je za metka manji. Naravno, polimerska verzija može da prihvati i duže okvire ali se za tu opciju preporučuje ugradnja “jet – funnel” levkastog dodatka za dršku.

Okidač je još jedan element na koji mi je skrenuta pažnja. To je Quick Defense (QD) okidač i poznat je po veoma kratkom resetu nakon opaljenja. Subjektivno, procenio bih ga oko 3 mm što je dobar rezultat za ovaj tip okidanja. Poluga okidača je upadljivo plave boje (kao i prenosne poluge mehanizma što se vidi tek kada rasklopite pištolj), uzdužno je izbrazdana i u sredini je postavljen jezičak sigurnosne kočnice. Oblik okidača može da bude blago zakrivljen ili potpuno prav, po izboru kupca a za materijal okidača možete da birate između polimera i aluminijuma. Okidanje je dvostepeno, sa jasnim “kolenom” što je retkost kod sistema sa unutračnjim udaračem. Na nekoliko primeraka koje sam isprobao rekao bih da se sila okidanja kreće malo ispod 3 kg. Nije sjajno ali svakako nije ni loše.

Konačni utisci? Walther sa ovim modelima očito pokušava da zadrži trenutnu poziciju jer uz sve dobre osobine ovi pištolji neće doneti preokret na tržištu. U disciplinama praktičnog streljaštva divizije “Produkcija” i “Standard” suvereno vlada aristokratija poput Češke Zbrojovke, Tanfoglia, SIG i njihovih klonova. Za početnike je znatno pristupačnije da nabave neki Canik ili Stoeger a oni koji se ovim sportom bave da bi izbrusili svoje profesionalne veštine kao službeno oružje uglavnom koriste Glock. Sa cenom od 1700 evra u Evropi (i nešto manjom u SAD) Walther nije jeftino oružje. Naravno, nudi izvesne prednosti ali je pitanje u kojoj meri će privući nove korisnike. Za tako nešto, potrebni su sportski uspesi i vreme. Nadamo se da će ova oružarska legenda uspeti da se vrati na staze stare slave.

tekst i foto Dragan Šaponjić