USFA ZiP .22 LR

Mala američka fabrika „U.S. Fire Arms“ (USFA) je izvorno poznata po veoma kvalitetnim SA revolverima, dok je produkcija njihove verzije pištolja sistema 1911 rezultirala slabijom prodajom. Interesantno je naglasiti da je sedište ove firme u Hartfordu, mestu poznatijem po gigantu „Colt“, a da je dosadašnji proizvodni program bio zasnovan upravo na kopiranju najpoznatijih modela čuvene fabrike. Međutim, futuristički ZiP gun u kalibru .22 LR je konceptualni otklon u svakom smislu i zaslužuje našu pažnju.

Ovo je više uređaj koji može da ispaljuje municiju slabog impulsa, nego vatreno oružje, u iole konvencionalnom smislu reči. Većina delova je izrađena od plastike, osim čelične cevi, nekoliko opruga i livenih poluga, te poprečnih vijaka od alulegure. Svesno smo neoborive činjenice da polimersko oružje uveliko dominira i predstavlja realnost našeg doba, ali ova naprava generalno ne uliva nimalo poverenja. Prisetili smo se brojnih skalamerija u vidu oružja prikrivenog u „oblogama“, tako da deluju kao patent-olovka, kišobran, mobilni telefon, kopča kaiša ili fotografski aparat. Generalno se predmeti tog tipa na engleskom govornom području nazivaju zip guns i ne čudi što je USFA izabrala identično ime za svoj ambiciozni proizvod.


S druge strane, moramo naročito naglasiti kako je istorija korišćenja „oružja koje tako ne izgleda“ prepuna incidentnih događaja, gde je korisnik najčešće vršio samopovređivanje. To je sasvim moguće i sa ovom novotarijom, jer sam spoljašnji oblik iziskuje da najpre pogledate sa koje strane ispaljeno zrno treba da izleti. Samim tim, o ergonomiji skoro da nema smisla pisati, jer sve deluje kao kancelarijska heftalica ili kakav sličan koristan pribor.
Jedino pogled na gornju površinu USFA „pištolja“ donekle asocira na neki od savremenih sistema poput sveprisutnog austrijskog Glocka, dok rukohvat praktično i ne postoji. Koncepcijski je predviđeno da se ovo oružje prihvata tako da dlan naleže na ravni zadnji kraj, a tri prsta (osim kažiprsta u zoni okidača) prihvataju okvir s donje strane i koliko-toliko obezbeđuju stabilnost pri hvatu. Tu počinju funkcionalni problemi s USFA ZiP, jer je poznato u kojoj meri su mnogi okviri oružja u kalibru .22 LR “problematični” po pitanju zastoja, naročito oni dvoredi i/ili izrađeni od plastike. Originalno je predviđena upotreba desetometnog okvira za odličnu MK pušku Ruger 10/22, ali se mogu koristiti i oni zakrivljeni povećanog kapaciteta od 25 metaka, koji tek čine izgled ovog oružja grotesknim.


Unutrašnjost sistema otkriva brojne konstrukcione slabosti, jer režim poluautomatske paljbe obezbeđuje sklop plastičnih delova, slabašnih žičanih opruga i poluga, a sve je smešteno u dve izlivene polutke koje se spajaju zavrtnjima. Cev se u takvoj “šasiji” samo delimično fiksira a posebno nesigurno deluje način prosleđivanja municije u ležište i ekstrakcije ispaljene čaure. Da je mnogo toga ovde nedorađeno i u fazi razvoja, primeti se odmah po dve “štrčeće” plastične poluge, koje se nalaze pozicionirano van obloge i bočno s obe strane cevi. Ideja konstruktora je da se izbegnu bilo kakve pokretne površine na spoljnoj strani kućišta, a usled nemogućnosti normalnog prihvata, ovaj (uslovno rečeno) pištolj, ne može da ima klasičan zatvarač ili navlaku koji bi se po opaljenju usled potiska kretali unazad. Umesto toga, unutra se nalazi masivan liveni blok kratkog hoda, kojeg po kanalima pokreću opisane dve poluge.

Baš tu se i krije uzrok brojnih zastoja o kojima uveliko pišu američke kolege, jer dve simetrične pokretne površine neretko vrše dvostruko uvođenje municije iz okvira i na osnovu brojnih snimaka utvrdili smo, da je ovo oružje pravi šampion nepouzdanosti. Skoro da niti jedan korisnik nije uspevao da izvrši kontinuirano ispaljivanje iole prihvatljive količine metaka, a da se na svakih par hitaca ne popreči “višak” ili čaura prilikom ekstrakcije ne zaglavi o naredni metak. Za sada, proizvođač ističe kako su dve spoljne poluge odlično rešenje da se USFA ZiP može munjevito repetirati snažnim naslanjanjem jedne od poluga o rub stola, ali to je pojava koja će se dešavati samo kada i ako, vlasnik želi da impresionira nekog neupućenog.
Oni iskusniji će u širokom luku zaobići novitet koji je od samog pojavljivanja uzrokovao brojne povrede strelaca, najčešće posekotine i povrede kože, usled prodora barutnih gasova i sagorelih čestica pravo u dlan. Da sve bude nepouzdanije i komplikovanije, postarala se konstrukciona dosetka da leva (nešto duža) poluga, služi kao osnovna za repetiranje, a desna i kraća je nazvana restrike, zbog namene da njenim potiskivanjem bude ponovo zapet unutrašnji udarač, ali se ne pokreće zatvarač i ne uvodi novi metak u ležište cevi. Teoretski, nije loša zamisao da se u slučaju neopaljenja može brzo i lako ponovo napeti oružje i pokušati još jednom. Ali, u praksi dolazi do remećenja zamišljenog procesa i zaglavljivanja municije, a sve to u oružju koje se rasklapa odvrtačem!


Okidanje je deklarisano na oko 6 kilograma, što je prilično tvrdo i ne doprinosi preciznosti, naročito ne ako imamo u vidu kako je teško uopšte pridržavati USFA ZiP u liniji nišanjenja. Naravno, “novi talas” zaljubljenika u oružje skoro uopšte i ne vodi računa o takvim minornim detaljima, već se oduševljavaju time što više nalikuje na deo opreme astronauta, izgleda futuristički, ima Picatinny šinu i slično. U dodatnoj ponudi su i povećana obloga, čijim montiranjem ZiP nalikuje FNP90, zatim duža cev s navojem radi montiranja prigušivača, a trivijalni detalj visokog ranga je mogućnost postavljanja ove beskorisne “pucaljke” kao potcevni dodatak jurišnim puškama AR15 platforme. Uz svu dobru volju, nije nam jasno ko i zašto bi poželeo da otežava svoju M16 skoro neupotrebljivim “priveskom”, čija daljina korisne paljbe ne prelazi nekoliko metara… No, za samo 199 dolara, neki imućni američki hobista željan zabave, moći će da se malo poigra i opali pokoji hitac, dok ga ne izbace iz takta zastoji u nizu. Dobili smo podatke da je municijom Winchester ,od 30 metaka došlo do četiri zastoja, sa CCI Mini Mag je od 50 metaka uspeo da u nizu ispali 48 uz dva zastoja, municija Stinger istog proizvođača imala je procenat realizacije 46 od 50, a jedino je Federal Lightning radio bez greške. Najlošije se pokazala Remington Golden Bullet, beležeći zastoj na svakom četvrtom metku u proseku, dok nakon 26 hitaca nije došlo do kidanja dna čaure i povrede strelca.
Ukupno uzevši, očekujemo da USFA od ove ambiciozno zamišljene naprave, u budućnosti unapređenjem napravi nešto daleko upotrebljivije i vizualno dopadljivije. Do tada, ZiP treba posmatrati kao ne baš naročito uspešni eksperiment.
M. MILANOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još