Avangardni ubica tenkova

Uspeh koncepta protivoklopnih vođenih raketa (POVR), postao je jasan stručnim krugovima naročito posle izraelsko – arapskog Jom-Kipurskog rata, 1973. U tom ratu, rakete sovjetske proizvodnje 9M119 Maljutka, pokazale su, koliko su u pravilnoj taktičkoj primeni ova oruđa opasna po tenkove – kojima je predviđano čak i “izumiranje”… Ipak, ove analize su se pokazale kao netačne, jer su i konstruktori tenkova odgovorili razvojem složenih tipova oklopa: sendvič, sa upotrebom nemetala i keramike i konačno, eksplozivno – reaktivnih oklopa (ERO). Time je zaštita tenkova značajno povećana, a posao konstruktora protivoklopnih sredstava postao složeniji.

Veća probojnost POVR, koje se “oslanjaju” na bojeve glave sa kumulativnim efektom, može se postići preciznijom izradom kumulativnog levka, korišćenjem deflektora eksplozivnog talasa, ali prevashodno većim prečnikom bojeve glave. Za efikasno dejstvo protiv ERO je korišćena tandem – kumulativna bojeva glava, koja podrazumeva da se ispred glavne kumulativne bojeve glave postavlja manja, takođe kumulativna bojeva glava, namenjena za aktiviranje ERO. “Spakovati” bojevu glavu dovoljne probojnosti tandem tipa u raketu, koju bi mogli da prenose jedan ili dvojica vojnika, pokazalo se kao nimalo lak zadatak. Posebno problematičan je bio dodatni zahtev, da se na lanseru postavi i dnevno – noćni nišan. Mnogi projekti su pokrenuti, ali je francusko – kanadski Eryx prvi uspešan sistem ovog tipa.
Na samom kraju Hladnog rata,1989, Francuska i Kanada su potpisale ugovor o zajedničkom razvoju protivoklopne rakete malog dometa. Kao rezultat ovih namera, svojevremeno je francuska kompanija „Aerospasijal – Matra“ iz Šatijona, u saradnji sa kanadskom podružnicom Aerospasijal pokrenula razvoj rakete, koja je trebalo da obuhvati najnovija saznanja iz oblasti tandem – bojevih glava i tehnologije kompaktnih dnevno – noćnih nišana. Danas je „Aerospasijal – Matra“ deo evropskog konzorcijuma MBDA, tako da se novonastala POVR zvanično vodi kao proizvod ove, jedne od vodećih svetskih proizvođača vođenih raketa. Raketni sistem Eryx je ušao u operativnu upotrebu 1994.

POVR Eryx se sastoji od lansera sa tronošcem, rakete koja se nalazi u transportno-lansirnom hermetički zatvorenom kompozitnom kontejneru i nišanskog sistema. Posada se sastoji od dva vojnika: gde jedan prenosi lanser i nišan, a drugi dva kontejnera sa raketama. Raketa je prilično nekonvencionalnog tipa, ali sjajno koncipirana. Na prednjem kraju se nalazi mala bojeva glava namenjena za aktiviranje ERO, iza nje je raketni motor, sa mlaznicama na bokovima raketnog tela, a iza njega glavna bojeva glava probojnosti preko 900 mm valjanog, homogenog čelika. Ova probojnost je dovoljna da probije bilo koji operativni, savremeni tenk koji koristi ERO. Konačno, na zadnjem delu se nalazi namotan optički kabel kroz koji se sa lansera prenose signali za upravljanje aerodinamičkim površinama i vektorisanjem potiska, kao i IC svetlo koje se registruje u sistemu za upravljanje vatrom (SUV).
Sistem navođenja je poluaktivni i sve što operater treba da radi je da postavi končanice na cilj i prati ga. Ostatak odrađuje SUV. Posebna mera zaštite od ometanja je IC svetlo koje pulsira po određenom algoritmu, zajedničkom za raketu i SUV. Raketa se lansira meko, relativno malom izlaznom brzinom. Time se obezbeđuje vrlo atraktivna mogućnost lansiranja iz zatvorenih prostora, što je za dejstva u gradskim borbama od ključnog značaja. Upravo zbog male početne brzine, aerodinamičke površine su u ranoj fazi leta neefikasne, tako da su konstruktori prinuđeni da primene vektorisanje potiska. Takođe, na ovaj način je postignut mali minimalni domet od samo 50 m. Maksimalni domet je 600 m, tek nešto više od maksimalnog efikasnog dometa nekih raketnih i bestrzajnih sredstava. To znači da je sama koncepcija POVR Eryx potpuno nova, jer je tu jedna od POVR sa najmanjim dometom.

Naravno, ovo nije namerno urađeno, već je iznuđeno zahtevima za malom masom i kompaktnim domenzijama. Dužina sistema je 92,5 mm, prečnik rakete 137,4 mm, a prečnik glavne bojeve glave 136 mm. Lansirna masa rakete je 18 m/s, maksimalna brzina je 245 m/s, a vreme za koje dostiže maksimalni domet je 4,3 s. Visokom automatizacijom je postignuta brzina gađanja od pet raketa za dva minuta. Masa rakete u kontejneru je 13 kg, lansera 4,5 kg, tronošca 5 kg, a dnevno – noćnog nišana 3,5 kg.
Upravo je dnevno-noćni nišan Mirabel pravi dragulj visoke tehnologije. Razvijen je u saradnji francuske kompanije „Thompson CSF“ i kanadske „Allied Signal Aerospace of Canada“. Danas su obe u vlasništvu moćnog „Thalesa“, jedne od vodećih firmi za proizvodnju senzora i elektronike u svetu. Radi se o termalnom nišanu, koji meri temperaturu okoline sa preciznošću desetinama delova stepena Celzijusovih, tako da se na taj način formira slika na kojoj operater pronalazi i prati cilj. Vidno polje je 8x6o. U junu 2008, naručeni su novi nišani francuske kompanije „Sagem“, čija je masa smanjena na 2,8 kg. Treba reći da tehnologija termalnih nišana, iako apsolutno prisutna na svim najsavremenijim tenkovima, predstavlja pravu retkost na tenkovima prethodnih generacija. Iz tog razloga, POVR Eryx, koji može da se lansira sa tronošca ili ramena, raspolaže moćnijim senzorom nego dobar deo tenkova – potencijalnih protivnika.

U čemu je prednost tehnologije termalnih nišana, u odnosu na tradicionalnu tehnologiju pojačivača svetla? Pre svega, u mogućnosti detekcije konvencionalno maskiranih vozila – termalne nišane je standardnim načinima maskiranja nemoguće „prevariti“, jer se oslanjaju na merenje temperature, a ne pojačavanje ambijentalnog svetla. Posebno impresivno deluje verovatnoća pogađanja od čak 95 % koja je dobijena na bazi ispaljenih 7.000 raketa! Za obezbeđenje efikasnijeg procesa obuke, razvijena su dva simulatora. Osnovna obuka se obavlja na EVIGS (Eryx Interactive Gunnery Simulator) simulatoru, proizvodu kanadske kompanije „Simtran“. Napredna obuka se obavlja na simulatoru EPGS (Eryx Precision Gunnery Simulator). Njega je razvila firma „Solartron Systems“, podružnice moćnog američkog „Lockheed Martina“.
Pored Francuske i Kanade, koje imaju preko 400 i 435 lansera, sa po 4.500 i 4.700 raketa, POVR Eryx je izvezen i u druge zemlje: Norveška, Brazil, Malezija, Turska i jedna članica udruženja zemalja Persijskog zaliva (Katar, Saudijska Arabija, Bahrein, Kuvajt, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati, prema drugim podacima Saudijska Arabija). Broj korisnika nije toliko impresivan, ali jeste količina poručenih lansera i raketa. Do pre nekoliko godina proizvedeno je preko 1.600 lansera i 25.000 raketa, a ukupne porudžbine su dostigle dvostruko veći broj lansera i raketa, tako da će se proizvodnja i u narednim godinama odvijati punom parom. Ovaj uspeh je još veći, kada se zna da je sam koncept poprilično nov i predstavlja avangadrni pokušaj izrade POVR koja se prema dometu smešta neposredno iznad ručnih raketnih i bestrzajnih sredstava.
S. Baloš