Crna lista napada

Ubica je Omar Matin (29), američki državljanin avganistanskog porekla iz Port Sent Lusi sa Floride, koji je u ubilačkom pohodu na potpuno bespomoćne ljude koristio automatsku pušku AR-15 kalibra 5,56 mm i pištolj. Ubica je oko 02.20 po lokalnom vremenu pucao na obezbeđenje kluba, a potom je uzeo taoce i zabarikadirao se u prostoriji. U klubu se u trenutku napada nalazilo više od 100 ljudi. Tri sata kasnije, antiteroristički tim doneo je odluku da uđe u klub i oslobodi taoce i napadač je tom prilikom ubijen.
Napad nesumnjivo ima karakter terorističkog akta, izveden je u vidu napada „aktivnog strelca“ (Active Shooter) i prema taktici Amok situacija, jer po saznanjima Ministarstva za domovinsku bezbednost SAD (U.S. Department of Homeland Security – DHS), Omar je pristalica tzv. Islamske države (IS) koji se zakleo na vernost Daešu (termin koji džihadisti koriste za samoproglašenu Islamsku državu).
Na to upućuje i način na koji je počinjen masakr, a podseća na prethodne Amok napade terorista Islamske države u SAD i svetu, u kojima su napadnute „meke mete“: napadi na readakciju časopisa „Šarli Ebdo“ i supermarket „Hyper Cacher“ u Parizu u januaru 2015, u kojima je stradalo 17 osoba, a 15 povređeno; serija sinhronizovanih napada na fudbalski stadion, kafe restorane i koncertnu dvoranu „Bataklan“ u Parizu 13. novembra 2015, u kojima je 130 osoba ubijeno, a 350 povređeno; napad na Centar za socijalni rad i osobe sa invaliditetom „Inlend“ u San Bernardinu, Kalifornija, SAD, počinjen 2. decembra 2015, u kome su bračni par Sajed Faruk i Tafšin Malik, takođe pristalice IS, ubili 14 i ranili 17 osoba koje su se zatekle na jednoj priredbi. I ovaj zločin je počinjen korišćenjem automatskih pušaka AR-15. Na ovoj crnoj listi se nalaze i napadi na strane turiste u muzeju „Bardo“ u Tunisu 18. marta 2015, kada su ubijene 23 osobe, napad na strane turiste na plaži hotela „Imperijal Marhaba“ u Susu, Tunus u kome je terorista ISIL s kalašnjikovim ubio 38 ljudi, a 40 ranio, kao i nedavni napad dvojice naoružanih Palestinaca na goste kafea u Tel Avivu 8. juna, kada su ubijene četiri osobe.
Pre ovog krvavog događaja, desilo se još nekoliko teških masovnih ubistava s karakteristikama Amok situacija, u kojima je stadao veliki broj ljudi: Srednja škola „Kolumbajn“, Litltaun, Kolorado, 20.4.1999. – dvojica tinejdžera Erik Haris (18) i Dilan Klebold (17), naoružani s dve puške pumparice, karabinom i poluautomatskim pištoljem TEC-DC9 kalibra 9 mm Para, ubili su 12 svojih drugara i učitelјa i, na kraju, izvršili samoubistvo, u napadu je ranjeno 30 osoba; Univerzitet Virdžinija Tek, Bleksburg, 16.4.2007. – student Čo Seung-Hui (23), poreklom iz Južne Koreje, ubio je 32 i ranio 17 osoba; Vojna baza Fort Hud, Teksas, 5.1.2009. – major američke vojske Nidal Malik Hasan (39), psiholog, poreklom Palestinac, ubio je 13 i ranio 32 osobe, pucajući nasumice iz pištolja FN Five-Seven kalibra 5,7 mm; Tuson, Arizona, 9.11.2011. – Džared Li Lofner (22) hicima iz pištolјa Glock 19 kalibra 9 mm Para ubio je šest lјudi, a 13 ranio, tokom mitinga na kome je govorila kongresmenka Gabrijela Gifords (40), članica Demokratske stranke, koja je u napadu teško ranjena u glavu, ali je uspela da preživi; Bioskop „Aurora“, Denver, 20.7.2012. – Džejm Holms (24) je ubio 20 i povredio 58 ljudi u bioskopu tokom premijere novog filma o Betmenu „Uspon mračnog viteza“, na sebi je imao gas-masku, pancirni prsluk, poluautomatsku pušku Smith & Wesson AR-15, sačmaricu-pumparicu Remington 870, dva pištolјa Glock kalibra .40 S&W i nož; Škola u Njutaunu, Konektikat, 14.12.2012. – Adam Lanca (20) je ubio 27 osoba, među kojima 20 učenika (12 devojčica i 8 dečaka) starosti 6 i 7 godina, a zatim još šestoro odraslih i na kraju je izvršio samoubistvo; Koledž u Rozenburgu, Oregon, 1.10.2015. – Kris Harper-Merser (26), naoružan s tri pištolja i puškom AR-15, upao je u zgradu koledža „Umpqua Community“ i ubio 10 osoba, a oko 15 povredio.
Predstavlјa situaciju masovnog ubistva bez odlaganja uz naglašeno afektivno stanje izvršilaca. Izraz Amok nije skraćenica, već dolazi od malajske reči amuko (koja se piše i Mengamuk) i čije značenje je – ludački napadati, napadati s nekontrolisanim besom ili još prikladnije – ubilačko ludilo. Izraz Run Amok (jurišni amok) u slobodnijem prevodu se može opisati i kao stanje u kome neka osoba psihički „pukne“ („odlepi“) iz različitih razloga i krene u ubilačko divlјanje (poput scena prikazanih u filmu „Pad“ s Majklom Daglasom), pri tome se dinamički kreće kroz određenu prostoriju i objekat (škola, univerzitet, šoping centar, bioskop i slično) ili kroz spolјašnji prostor (ulica, naselјe, plaža).
Pojam Amok se definiše kao epizoda iznenadnog masovnog napada protiv lјudi ili objekata, obično počinjenog od strane pojedinca u afektivnom stanju besa, očaja, velike i nekontrolisane razjarenosti i mržnje. U SAD i još nekim zapadnim zemlјama u upotrebi je češće termin „aktivni strelac“ (active shooter). U suštini, reč je o istim situacijama i o dva termina koji označavaju istu pojavu i fenomen, tako da nema veće razlike između njih. Termin „aktivni strelac“ jače ističe dinamičnu stranu napada, odnosno činjenicu da se prilikom izvršenja zločina i višestrukog ubistva napadač kreće u zatvorenom ili otvorenom prostoru i puca na žrtve, koje mogu biti nasumične ili odabrane. Za ovo postoji još jedan izraz koji se često koristi širom sveta, a to je jurišni Amok (Run Amok), koji nema bitnijih razlika u odnosu na „aktivnog strelca“. Ministarstvo domovinske bezbednosti SAD (The Department of Homeland Security – DHS) definiše aktivnog strelca kao „osobu koja je aktivno uklјučena u ubistvo ili pokušaj ubistva lјudi u zatvorenom i naselјenom području“.
U svojoj definiciji DHS beleži da „u većini slučajeva, aktivni strelci koriste vatreno oružje i ne postoji šablon ili metoda po kojem biraju žrtve“. Situacije sa aktivnim strelcima su nepredvidive, dinamične i odigravaju se brzo. Obično se zahteva hitna intervencija policije, kako bi se zaustavilo ubijanje i ublažila šteta prema žrtvama.
Uzroci nastanka Amok siatuacija, odnosno „okidača“ za sumanuto ubijanje drugih ljudi su različiti: psihološki, socijalni, verski, ideološko-politički – mržnja prema lјudima druge rase ili boje kože. Često su ovi ideološko-politički razlozi povezani s verskim razlozima, kao što je delovanje Islamske države i stvaranje kalifata. U najvećem broju slučajeva ovakve Amok situacije kvalifikuju se i kao teroristički akti, jer se u njihovoj pozadini, pre svega, nalaze određeni politički zahtevi i motivi, povezani s drugim (sekundarnim) uzrocima (psihološki, verski, socijalni), zbog čega predstavlјaju akte političkog nasilјa (napadi u Mumbaju, Brejvik – Oslo, Šoping centar u Najrobiju, San Bernardino, Pariz i dr). Po tome se i razlikuju od ostalih Amok situacija.
U Amok situacije svrstava se i masakr koji je norveški desničar Anders Brejvik počinio 22. jula 2011, kada je u dva napada (auto bomba ispred vladinih zgrada u Oslu i kamp omladinaca na ostrvu Utoja) ubio 77 osoba, pretežno tinejdžera, a više od 200 ranio. I u Srbiji se desilo nekoliko teških Amok napada: Dragan Čedić je 22.7.2002. godine u Leskovcu iz automatske puške ubio sedam osoba, a teško ranio četiri, zbog bračnih i psihičkih problema i ljubomore, Nikola Radosavljević je 27.7.2007. u selu Jabukovac, kod Negotina, u stanju teškog psihičkog rastrojstva iz lovačke puške ubio 9 lјudi i teško ranio dve osobe; Ljubiša Bogdanović je 9.4.2013. u selu Velika Ivanča, kod Mladenovca, iz pištolja ubio 13 osoba (šest muškaraca, šest žena i jednu bebu); Rade Šefer je 17.5.2015. u mestu Martonoš, kod Kanjiže, dan nakon venčanja sina iz lovačke puške ubio 6 osoba – taštu, tasta, snaju, njene roditelјe i svoju suprugu Rozu.
Prethodni veliki teroristički napad na tlu SAD, koji su izvele pristalice tzv. Islamske države i koji je, takođe, imao karakteristike Amoka, desio se 2. decembra 2015. u San Bernardinu u Kaliforniji. Tada su Sajed Faruk i njegova supruga Tašfin Malik napali socijalni centar „Inlend“ za osobe sa invaliditetom i ubili 14 osoba, a 17 ranili i povredili. Faruk, poreklom Pakistanac koji je rođen u SAD, prethodno je i sam prisustvovao zabavi u centru, a potom izašao i vratio se u zgradu sa ženom, naoružani puškama i pištoljima i počeli da pucaju po prisutnima u sali u kojoj se odvijala zabava. Posle počinjenog zločina, Faruk i njegova žena su pobegli s mesta napada džipom. Policijska potera za napadačima trajala je nešto više od četiri sata, da bi, na kraju, bili blokirani na putu i ubijeni od strane policije. Faruk i Tafšin su ispalili 75 metaka u socijalnom centru za osobe sa invaliditetom. Nekoliko sati kasnije, par je u obračunu s policijom ispalio još 76 metaka pre nego što su ubijeni. Tafšin Malik zaklela se na „Fejsbuku“ na lojalnost lideru Islamske države, Abu Bakr al-Bagdadiju. To je uradila pod drugim imenom, da bi taj post na „Fejsbuku“ izbrisala nešto pre nego što je sa suprugom krenula u smrtonosni napad. Istraga je utvrdila da je Faruk putovao u Saudijsku Arabiju, odakle se vratio sa ženom Tafšin Malik, rodom iz Pakistana, koju je upoznao preko interneta.
Počinjeni teroristički (Amok) napadi pokazuju koliko je terorizam poslednjih godina evoluirao, promenio karakter i taktiku delovanja. Postao je mnogo suroviji, nepredvidljiviji, sa znatno više žrtava i materijalnih razaranja, ali i većim strahom i panikom u javnosti. Na meti napada terorista se danas može naći svako i na bilo kom mestu: dok su sedamdesetih i osamdesetih godina članovi Bader-Majnhofa i Crvenih brigada napadali industrijalce, bankare, vladine funkcionere, vojne i policijske oficire i objekte, a fanatični članovi baskijske ETE i severnoirske IRA podmetali bombe ispred policijskih stanica i vojnih kasarni i vršili atentate na sudije, državne tužioce i generale, sada su na meti slučajni prolaznici na ulicama, putnici u metroima podzemne železnice i na aerodromima, turisti u hotelima i na sunčanim plažama, posetioci muzeja i kafe restorana, kupci u šoping centrima, deca u školama…
D. DŽAMIĆ