Favorit sa Bosfora

Prošlo je vreme kada se turska vojska zadovoljavala „mrvicama“, na koje je mogla da računa zbog nezavidne finansijske situacije – tu se uglavnom misli na polovne tenkove i brodove dobijane iz rezervi najrazvijenijih država, naročito SAD. Turska je danas neuporedivo bogatija u odnosu na period od pre dvadesetak godina: tekstilna industrija i turizam su učinili svoje i to se jasno vidi. Turska namenska industrija je konstantnim ulaganjem i velikim radom, dostigla visok nivo.

sl.4

U Turskoj se primera radi proizvode višenamenski borbeni avioni F-16 novijih varijanti, vrlo cenjeni višecevni raketni lanseri Roketsan, kao i cela familija oklopnih vozila – točkaša tipa Akrep, Cobra i Kaya. Naravno, snažan pokretač je i brojčano i kvalitativno vrlo moćna vojna mašinerija, kojoj neprestano trebaju savremena tehnička sredstva, u broju koji mnoge druge vojske sebi ne mogu da omoguće.
Kod streljačkog oružja situacija je takođe zanimljiva, a sasvim je moguće da je ova grana turske namenske industrije zapravo i najrazvijenija. Osnovni razlog je s jedne strane vrlo uspešan izvoz, a s druge široka paleta originalnih konstrukcija, pre svega pištolja i pušaka sačmarica, među kojima i poluautomatskih. Iako imidž turskog oružja nije na nivou npr. italijanskih sačmarica, nemačkih automata ili američkih revolvera, povoljan odnos cena-kvalitet i te kako ima prođu. Danas su se Turci osmelili da uđu u donedavno njima ne baš mnogo poznate vode vrhunskih snajperskih pušaka, koje predstavljaju verovatno najzahtevniji tip streljačkog naoružanja.
Proizvođač snajperske puške je kompanija MKEK iz Ankare, koja se uglavnom bavi naoružanjem i opremom namenjenom vojnim snagama. Tako da se u njihovom asortimanu proizvoda mogu naći puške G3 i HK33, bacači granata 40 mm, mitraljezi MG3, automati MP5, topovi 20, 25, 35 i 105 mm, haubice 105 i 155 mm, minobacači 60, 81 i 120 mm, municija, avio-bombe, raketna artiljerija, protivoklopne vođene rakete, eksploziv, barut, pirotehnika i dr. Snajperske puške nisu bile u ponudi ovog proizvođača, tako da je pojava puške JNG-90 proglašena velikim uspehom i to s pravom.

Kada se pogleda spoljašnji izgled i konstrukcija JNG-90, nema nekih velikih iznenađenja. Na njoj su primenjena sva najsavremenija rešenja prisutna na „beskompromisnim“ snajperskim puškama, gde je sve podređeno preciznosti. Za postizanje maksimalne preciznosti, potrebna je i precizno izrađena cev i posebna montaža. Što se kvaliteta cevi tiče, ne postoje podaci koji bi nam tačnije odredili da li je JNG-90 na nivou konkurencije, iako se može pretpostaviti da su metode izrade slične kao i kod drugih – hladno kovanje. Jednostavno, ova metoda je u svetu već postala standardna i to ne samo za cevi snajperskih, već i drugih tipova streljačkog oružja, pa je sasvim logično da su tu metodu prihvatili i Turci. Cev je dužine 660 mm (dužina cele puške 1.165 mm) i slobodno plivajuće montaže, što je omogućeno korišćenjem obrtno – čepnog zatvarača. Ovaj mehanizam funkcionisanja takođe pokazuje da se na JNG-90 preciznosti poklonila najveća pažnja. Na ustima cevi se nalazi velika gasna kočnica koja obezbeđuje relativno lagan trzaj i mogućnost brzog upućivanja sledećeg hica. Tako se omogućava veća praktična brzina gađanja. Rasprave o tome, da li bi trebalo ići na neki mehanizam poluautomatike i povećati praktičnu brzinu gađanja ili na veću preciznost, na štetu brzine gađanja – traju već dugo… U međuvremenu su poluautomatske puške postale preciznije, ali su snajperske sa obrtno – čepnim zatvaračima, primenom baš gasnih kočnica i drugih rešenja dobile veću brzinu gađanja, pa je konačan odgovor na to koje je rešenje pogodnije – možda još teži nego pre dvadesetak godina. Sanduk je od legure aluminijuma i pokazuje težnju konstruktora da se masa smanji na najmanju moguću meru. U tome se i uspelo: bez okvira JNG-90 ima masu 6,4 kg, iako možda nije najlakša snajperska puška u kalibru 7,62×51 mm NATO, taj rezultat je sasvim prihvatljiv – za početnike i više od toga.

Za rukohvat i oslonac za rame je korišćen polimer visoke tvrdoće, što je takođe dokaz da se vodilo računa o smanjenju mase. Oslonac za rame je potpuno podesiv: na donjoj strani se nalazi podesivi monopod, dužina oslonca može da se reguliše, a podesiva je i obrazina. Na gornjoj ivici sanduka je duga integralna standardna Picatinny šina za montažu različitih dnevnih i noćnih optičkih nišana. Pored toga, na potkundaku se nalaze još tri šine, dve kratke na bokovima i jedna srednja sa donje strane. Dužina donje šine obezbeđuje vrlo interesantno rešenje montaže dvonošca: za dejstvo na većim dometima, dvonožac bi trebalo da se nalazi dalje od strelca, obezbeđujući lakše zauzimanje položaja, dok bi za ciljeve na manjim daljinama zgodnije bilo da se dvonožac nalazi bliže strelcu. Slično rešenje je iskorišćeno i na nemačkoj snajperskoj pušci DSR-1, ali se kod nje utvrđivanje dvonošca obavlja preko šine koja se nalazi iznad sanduka.

JNG-90 iza tri primerka turske varijante nemačke puške HK-416

Na JNG-90 je rešenje utvrđivanja jednostavnije i uz podesivi dvonožac sasvim zadovoljavajuće. Zanimljivo je i rešenje postavljanja mehaničkih nišana, gde se prednji postavlja na minijaturnu šinu na gasnoj kočnici. Mora se priznati, vrlo maštovito… Okvir ima kapacitet od deset metaka, što je više na nivou poluautomatskih snajperskih pušaka, nego repetirki. Na taj način se takođe vidi težnja da nova puška ima veću praktičnu brzinu gađanja.
Prema tvrdnjama ljudi iz MKEK, preciznost njihove snajperske puške JNG-90 je na nivou 0,3 MOA na daljini 100 m! Ovakva preciznost je na nivou najboljih svetskih snajperskih pušaka. Na primer, vrhunska nemačka puška DSR-1 ima deklarisanu preciznost na istoj daljini od ispod 0,2 MOA, iako je na testiranjima na daljini od 100 m postignut rezultat između 0,44 i 0,51. Podaci sa testiranja za JNG-90 nisu dostupni, a biće tek kada puška stigne do nekog magazina. Da li će JNG-90 postići „obećanih“ 0,3 MOA? U to nije lako poverovati, ali ako se postigne i 0,5 MOA, to je odličan rezultat. Recimo, na nekih 500 m to bi bila grupa prečnika ispod 150 mm. Dovoljno, bez dileme, posebno ako se zna da će cena sigurno da bude povoljnija nego kod poznatije konkurencije. Možda cena neće imati neku ulogu u slučaju relativno bogatih kupaca, ali će kod turskih oružanih snaga, kojima trebaju ne baš male količine da bude vrlo važna. Sem toga, postoje i drugi, verovatno manje optrećeni potencijalni kupci, kojima su performanse važnije od brenda. To važi i za veliki udeo naoružanja i vojne opreme, koji dolaze iz ove zemlje.
Šta trenutno nedostaje na JNG-90? Kalibar .338 Lapua Magnum…
S. Baloš

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Precizan, pouzdan i izdržljiv

Bliži se prvo kolo IPSC lige Srbije i razbuktavaju se polemike o izboru odgovarajućeg pištolja. Što je i dobar razlog da se potsetimo relativno novog modela Arma Zeka AZ-P1 Sport

Full custom

Oba revolvera su nerđajuće verzije klasičnog Mod.29 koga je na filmskom platnu proslavio Klint Istvud u ulozi “Prljavog” inspektora Harija Kalahana