FBI testira koncept

Dve najmoćnije teške snajperske puške donedavno su bile južnoafrička NTW-20 i hrvatska RT-20, obe u kalibru 20 mm. Kada se te dve puške uporede, treba imati u vidu municiju koju ispaljuju. NTW-20 ispaljuje 20×82, razvijen iz poznatog nemačkog metka za avionske topove MG-151/20, početne brzine 710-800 m/s i mase projektila 92-115 g. RT-20 je takođe koristila municiju, razvijenu iz municije avionskih topova, kalibra 20×110, sa francuskih topova HS-9 i britanskih Hispano Mk II, početne brzine 880 m/s i mase projektila 130 g. Iako ovaj drugi kalibar obezbeđuje veću kinetičku energiju i veće eksplozivno punjenje, stvari nisu tako jednostavne. RT-20 ima sistem koji usmerava barutne gasove prema nazad, u cilju smanjenja trzaja, tako da je početna brzina u određenoj meri smanjena. Koliko, nije objavljeno, ali nije isključeno da je početna brzina zrna blizu južnoafričkoj pušci. U prilog tome govori efikasni domet koji kod RT-20 iznosi 1800 m, a kod NTW-20 1500 m, što bi se moglo pripisati projektilu veće mase. Koji je motiv za razvoj ovih glomaznih pušaka? To je prevashodno postizanje što većeg dometa i uništavanje materijala, pod čime se podrazumevaju posebno vredni ciljevi poput radarskih antena, vozila, letelica na stajankama, skladišta goriva i sl. „Lov na ljude“ je u drugom planu.

Upravo velika daljina gađanja, uz veću efikasnost na cilju daje „ručnim topovima“ ključnu prednost nad klasičnim teškim snajperskim puškama u tipičnom kalibru 12,7 mm. Puške u kalibru 12,7 mm upotrebom probojno-fragmentacione municije, kao što je Raufoss Mk211 imaju mogućnost probijanja zida od cigle debljine 23 cm. Međutim, šta ako je zid deblji od te brojke ili ako zid nije izrađen od cigle, već armiranog betona? Šta ako je potrebna veća daljina gađanja? U tom slučaju, postoji potreba za puškama u još većim kalibrima i na tu kartu su odigrali ljudi iz američke korporacije „Anzi Ironworks“ sa puškama Anzio 20 mm.
Najveći adut ove moćne puške je u municiji koju ispaljuje. Model Anzio 20 ispaljuje municiju kalibra 20×102, poznatu po upotrebi u revolverskim avionskim topovima M-39 i gatling topovima M61 Vulcan, korišćenim na avionima i brodovima, za blisku protivraketnu odbranu. U neku ruku je ova municija koncepcijski konzervativna, jer korisni danas najmanji kalibar od svih avionskih topova. Jedna velika prednost ove municije je širok dijapazon različitih tipova, od razorno-zapaljive, probojno-razorno-zapaljive, probojno-zapaljive, nekoliko tipova probojno-parčadne municije bez eksploziva (mase projektila 100 g i početne brzine 1.040 m/s), kao i potkalibarne (Mk149 projektil 100 g, penetrator 70 g, 1113 m/s, Mk244 projektil 150 g, penetrator 100 g, 1100 m/s), rezervisane za brodske topove zbog opasnosti od prodora nosača (sabota) u mlazni motor aviona.


Upravo je municija bez eksplozivnog punjenja danas veoma aktuelna, jer obezbeđuje paradoksalno efikasniji fragmentacioni efekat i probojnost u odnosu na probojno-razorno-zapaljivu municiju, uobičajenu na većini platformi, uz apsolutnu sigurnost, jer se ne koristi ni upaljač, ni eksploziv. Trenutno postoje dve vrste municije ovog tipa: FAP i PELE. FAP je proizvod švajcarske kompanije RWM, a oznaka municije je PEA 280. Koristi probojno-parčadno jezgro, koje je izrađeno od legure volframa, kod koje je izostavljeno žarenje nakon sinterovanja. Time je postignuta krtost, što uz zareze na spoljšnjoj konturi daje izrazitu fragmentaciju u unutrašnjosti mete, nakon udara u površinu cilja. Trenutno je u upotrebi na holandskim avionima F-16, a razvija se i varijanta u kalibru 25 mm za avione F-35. Drugi tip municije ove vrste je PELE, takođe švajcarski izum, ali u „egzekuciji“ nemačkog Diehla i američkog ATK. Konstrukcija podrazumeva postojanje košuljice od legure volframa ili čelika, dok je u jezgru polimer ili legura aluminijuma. Pri udaru u prepreku, košuljica vrši proboj, dok jezgro ne. Zbog toga, u jezgru raste napon, koji na kraju izaziva fragmentaciju košuljice, takođe u unutrašnjosti iza prepreke. PELE u kalibru 20×102, oznake M-DN 203/293 probija 10 mm pancirnog čelika na daljini 500 m, što je više od probojno-razorno-zapaljive PGU-28 koju zamenjuje. Probija i fragmentiše iza armiranog betona debljine 200 mm, a ima mogućnost da zbog velikog broja sitnih fragmenata zapali dizel gorivo u „fricovki“ ili u tipičnom avionskom rezervoaru ispunjenog penom. Za fragmetaciju je dovoljan prolazak kroz ploču od duraluminijuma debljine 2 mm.

Kada se znaju ove činjenice, jasno je zbog čega je izbor pao na kalibar 20×102. Ono što je nedostatak, kada se ispaljuje iz puške, jeste strahovita energija trzaja koju nekako treba „ukrotiti“. Energija trzaja je proporcionalna količini kretanja zrna, odnosno proizvodu početne brzine i mase zrna. Dovoljno je reći da je količina kretanja za kalibar 20×102 skoro tri puta veća, u odnosu na već moćni 12,7×99, dok je kinetička energija više nego tri puta veća.
Puška Anzio je repetirka klasične konfiguracije, samo što je značajno većih dimenzija i mase u odnosu na druge puške. U ovom slučaju, masa „radi“ za strelca, jer što je masa oružja veća, energija trzaja je manja i ta zavisnost je proporcionalna. Dakle, Anzio 20 mm stiže u dve verzije, kao jednometna i verzija sa okvirom sa tri metka. Jednometna ima masu od 17,7 kg, dok verzija sa okvirom i svim dodacima ima masu od strahovitih 59 kg, sa svim dodatnim uređajima (sama puška 27 kg), tako da je za transport potrebno dva čoveka. Najteža komponenta je ručno obrađena slobodno plivajuća cev dužine 1.245 mm, koja se može brzo skidati i montirati, upravo zbog omogućavanja kakvog-takvog transporta. Efikasni domet, sa kružnom greškom do 1 MOA, iznosi 1500 m. Ovu brojku možda ne bi trebalo upoređivati sa deklarisanim brojkama za NTW-20 i RT-20, jer je preciznst ovako velikih kalibara obično manja. Na osnovu mase i početne brzine municije, može da se zaključi da je domet Anzio veći od konkurenata i da bi mogao da dostigne oko 2 km. Najveći domet je 4,5 km, što je upotrebljivo verovatno samo za veće ciljeve. Za smanjenje trzaja je postavljena ogromna gasna kočnica, a za dalje smanjenje trzaja, tu je i masivni gumirani oslonac za rame. Okvir odgovarajuće verzije prima tri metka, a oslanjanje puške na tlo je preko masivnog dvonošca i potpuno podesivog oslonca na zadnjem delu. Postoji opcija da se dejstvuje postavljeno na vozilo ili sa stabilne platforme, u cilju npr. zaštite baze od napada protivnika. Optički nišan ima uvećanja od 32 i 64x, a postoji i mogućnost ugradnje razbijača pucnja, koji takođe može da smanji trzaj kroz mehanizam smanjenja izlaznog pritiska, odnosno brzine barutnih gasova.


Prema objavljenim podacima, američki FBI je poručio dve puške Anzio 20 mm u dve maskirne boje, svaka sa četiri okvira, kao i dva prigušivača, odnosno razbijača pucnja. Iako nema dovoljno podataka o namerama zvaničnika FBI, moglo bi se zaključiti da su vođeni željom da izvrše ispitivanja ovog radikalnog koncepta teške snajperske puške. Da li će biti uspešna, s obzirom na razumnu cenu od 9.800-11.900 dolara za jednometnu i verziju sa okvirom, pokazaće vreme. ko izostanu ispitivanja u okviru kopnene vojske, specijalne komande ili marinaca, veći tržišni uspeh neće biti postignut, s obzirom na vrlo ograničene količine koje bi FBI eventualno nabavljao. Bez sumnje, ova puška donosi doslovce veliko osveženje na tržištu teških snajperskih pušaka.
Dr S. Baloš

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Mini Mosinka

Varijacija predstavlja proporcionalno umanjenu legendarnu vojničku pušku 1891/30 Mosin Nagan u kalibru .22 Long Rifle

Precizan, pouzdan i izdržljiv

Bliži se prvo kolo IPSC lige Srbije i razbuktavaju se polemike o izboru odgovarajućeg pištolja. Što je i dobar razlog da se potsetimo relativno novog modela Arma Zeka AZ-P1 Sport