Francuski udar

Godinu dana posle uspešno izvedene operacije „Thalatine“ u aprilu 2008, akcija spasavanja talaca, koje su oteli somalijski pirati na brodu „Tanit“, kada je u razmeni vatre ubijen kapetan Floran Lemason od strane francuskih komandosa, pokrenula je polemiku o osnovanosti metoda intervencija na otvorenom moru. Ako se odbaci mogućnost izvođenja akcija na moru, koje još mogućnosti postoje da bi se rešile ovakve situacije?
Petak 10. april, 16 sati i 30 minuta, snajperska grupa raspoređena na fregati „Aconit“ (Akoni) neutrališe trojicu pirata sa razdaljine od nekoliko stotina metara. Operacija oslobađanja talaca koje su oteli somalijski pirati na brodu „Tanit“ (Tani) je upravo počela, samo nekoliko sati od dobijanja odobrenja francuskog predsednika za njen početak. Istovremeno, grupa mornaričkih komandosa prišla je brodu sa dva desantna čamca ETRACO (Embarcation de transport rapide pour commandos). Njihov cilj je jasan: osloboditi pet talaca koje već šest dana drže somalijski pirati, pre nego što se iskrcaju na obalu autonomne somalijske oblasti Puntlend. U toku ove akcije, kapetan broda je smrtno pogođen u glavu, u razmeni vatre. Za deo javnosti, dati naređenje mornaričkim komandosima da izvedu akciju spasavanja na brodu, nije bilo najbolje rešenje. Šta je trebalo uraditi? Pustiti pirate da stignu do obale i neutralisati ih kada se usidre ili intervenisati posle predaje talaca? Ovo su dva moguća scenarija koja bi mogla da se dogode, ukoliko još neki francuski brod bude presretnut i otet. Ako bi ovakve operacije odobrile najviše vlasti države, one bi verovatno bile poslednje sredstvo, kada otpadne svaki pokušaj rešenja mirnim putem. Uprkos gubitku jednog taoca u intervenciji na brodu „Tanit“, akcije oslobađanja talaca na moru bi opet imale prednost u slučaju da novi francuski brod bude otet. Ovakve udarne akcije, iako kompleksne i rizične, jer u njima dolazi do bliske borbe, omogućavaju da se ograniči broj učesnika i maksimalno izbegne kolateralna šteta. Ipak, rizik po taoce i komandose postoji uprkos nadmoćnosti francuskih specijalaca, jer u ovakvoj vrsti intervencija razmena vatre je trenutna i do nje u najvećem broju slučajeva dolazi na manje od dva metra razdaljine.
Alternativa ovakvoj vrsti situacija bi bila planirati izvođenje akcije u somalijskom priobalju, čiji cilj bi bio oslobađanje talaca u trenutku koji bi bio procenjen kao najpogodniji. Pored političkih i logističkih aspekata koji bi bili implicirani, ovakva intervencija bi tehnički bila moguća, ali i veoma rizična. Uprkos svemu, francuske snage za intervenciju pokazale su prilikom oslobađanja broda „Ponant“ (Ponan) u operaciji „Thalatine“ (Talatin) da su sposobne da savladaju pirate i da je intervencija na somalijskoj obali moguća, uprkos osudama operacije „Restore Hope“ iz 1993.

Uspeh akcije spasavanja talaca iz nastabilne zemlje kao što je provincija Puntlend u Somaliji, u velikom delu zavisi od dobre operativne procene situacije i preciznog poznavanja terena. Ovo su dva osnovna preduslova da bi se uspešno izvela kopnena operacija. U ovakvim operacijama, komande specijalnih vojnih jedinica se oslanjaju prioritetno na informacije prikupljene od različitih državnih organa, kao i na iskustva jedinica Komande za specijalne operacije COS (Commandement des operations speciales) stečena u prethodnim operacijama. U većini slučajeva, informacije kojima raspolaže ratna mornarica dolaze od Generalne direkcije za spoljnu bezbednost DGSE (Direction Generale de la Securite Exterieure) i Vojne obaveštajne službe DRM (Direction du Renseignement Militaire), ali i od drugih specijalizivanih službi, koje se bave prikupljanjem informacija satelitskim snimanjem i presecanjem elektronskih komunikacija. Prikupiti precizne i valjane informacije koje su potrebne specijalnim jedinicama na teritoriji države kao što je Somalija, veoma je kompleksan i težak zadatak za obaveštajne službe. Za potrebe izvođenja ovakvih operacija, metod prikupljanja informacija iz ljudskih izvora human collection (HUMINT) se pokazao najefikasnijim. Operaciju bi izveli pripadnici komando grupe borbenih ronilaca Hubert (Iber) i Padobranskog centra za uvežbavanje pomorskih operacija CPEOM (Centre Parachutiste d’Entrainement aux Operations Maritimes) koji se nalazi u sastavu DGSE, nekoliko desetina sati pre nego što pirati budu stigli do kopna, kako bi procenili situaciju i odredili najpogodniji trenutak za izvođenje akcije spasavanja talaca. Prikupljanje informacija na terenu omogućava da se proceni pretnja kao i kapaciteti pirata da dobiju podršku pri dolasku broda na obalu.
U pogledu strategije, intervencija na kopnu mora da bude isplanirana odmah po otmici talaca, iako akcija na moru ima prednost od najviših vlasti države do poslednjeg momenta. Kada počne operacija, efikasnost i brzina analize prikupljenih podataka za potrebe jedinica koje je izvode je veoma važna, kako bi se predupredile nagle promene situacije u zoni izvlačenja talaca.
Posle povećanja broja otmica brodova u Adenskom zalivu 2008. francuske pomorske snage značajno su unapredile načine borbe protiv pirata, kako na nivou povećanja pripravnosti vazdušnih snaga, tako i na nivou metoda intervencije. Jedna grupa od dvadesetak mornaričkih komandosa, obučenih za borbu protiv pomorskog terorizma CTM (Contre-terrorisme maritime) je neprekidno stacionirana u Džibutiju. Ova jedinica je u stanju pripravnosti 24 sata dnevno i može da bude operativna za samo nekoliko desetina minuta posle otmice nekog broda. Mornarički komandosi, popularne Zelene beretke, mogu da izvode direktne akcije spasavanja talaca, prikupljaju obaveštajne informacije ili pružaju podršku marincima, koji takođe izvode akcije upada na otete brodove. Ako bi neka akcija u somalijskom priobalju bila planirana, pripadnicima Zelenih beretki bi podršku pružili operativci DGSE i pripadnici drugih jedinica Pomorskih snaga marinaca i komandosa FORFUSCO (Force maritime des fusiliers marins et commandos), koji bi stigli iz Francuske. Svaka od tih jedinica u svom sastavu ima specijalne timove, koji su obučeni i opremljeni za operacije izvlačenja talaca i uvežbani da deluju sinhronizovano u ovakvim situacijama. Da bi brzo i efikasno prepozicionirale svoje timove na kopnu ili na moru, jedinice Komande za specijalne operacije COS raspolažu širokim spektrom sredstava, koja se koriste u jedinicama vazdušnih i pomorskih snaga. Neke od ovih jedinica, kao što je eskadrila 3/61 Poitou, specijalizivane su za ovakvu vrstu zadataka. Eskadrila 3/61 raspolaže transportnim avionima Transall C-160R i Hercules C-130 za potrebe izvođenja specijalnih operacija. Ovi avioni mogu da ukrcaju grupu komandosa, laka vozila, desantne čamce ETRACO, jet-ski skutere na vodi PHM kao i mini podmornice za borbene ronioce. Oni naročito mogu da budu upotrebljeni za iskrcavanje na improvizovani teren za sletanje ili za iskrcavanje komandosa na otvoreno more, u zoni koja se nalazi više stotina kilometara daleko od obale Džibutija. U ovom drugom slučaju, da bi se iskrcali na brod ili podmornicu na otvorenom moru, komandosi koriste tehniku skoka padobranom tarpon. Ova tehnika se pokazala veoma efikasnom u operaciji oslobađanja broda „Ponant“. Danas se veoma često koristi kako bi se komandosi što brže ukrcali na brod za podršku ili nuklearnu podmornicu na otvorenom moru ili neprijateljskom priobalju i odatle se diskretno prebacili na obalu koristeći mini podmornice tipa PSM NG i aparate zatvorenog kruga disanja tipa FROGS. Ovi aparati omogućavaju roniocima da provedu četiri sata u vodi do sedam metara dubine, a da ih ne otkrije neprijatelj.
Kao što je moglo da se vidi u operaciji „Thalatine“, podrška iz vazduha je jedan od ključnih faktora u operaciji oslobađanja talaca. Budući da je broj brodova koji učestvuju u operaciji pomorskih snaga Evropske unije EUNAVFOR Atalanta, koje su angažovane na sprečavanju, prevenciji i suzbijanju delovanja pirata i oružanih pljački duž obale Somalije ograničen, bilo bi teško da se u slučaju kopnene intervencije helikopterske snage pregrupišu u kratkom vremenskom roku da bi se izvukli taoci. Podrška koju bi mornarički komandosi imali u toku operacije u somalijskom priobalju, verovatno bi bila ograničena na jedan ili dva helikoptera tipa Panther ili Lynx britanske proizvodnje, koji se nalaze na brodovima ratne mornarice u zoni izvođenja operacije, što je malo za jednu operaciju tog tipa.
Mornarički komandosi su obučeni da se što diskretnije infiltriraju, ali isto tako i da se što brže i efikasnije izvuku (eksfiltriraju) iz borbene zone. Budući da efekat iznenađenja nije više prioritetan posle oslobađanja talaca, jedinice bi mogle onda da računaju na intervenciju pomorskih i vazdušnih snaga, da bi napustile zonu dejstvovanja. U ovoj vrsti situacije, helikopteri Panther i Lynx bi doprineli evakuaciji talaca i obezbeđivanju borbene zone. Obavezni deo opreme koju bi komandosi koristili u ovakvim situacijama, su podvodni skuter PSM NG (Propulseur sous marin), desantni čamac ETRACO, ili jet-ski skuter na vodi, pomoću kojih bi što efikasnije stigli do brodova ratne mornarice, koji se nalaze van dometa neprijatelja nakon izvlačenja talaca. Za ovakve operacije, u sastavu prvog odreda komando grupe borbenih ronilaca Hubert, nalaze se sekcije A i C čiji je zadatak da pruže podršku interventnim timovima. Ove dve sekcije, koje su pozicionirane na nekoliko nautičkih milja od obale, pre početka operacije sposobne su da za samo nekoliko minuta evakuišu grupu od petnaestak ljudi u sadejstvu sa vazdušnim snagama.
M. TODOROVIĆ