Simbol SSSR
Uveden je u upotrebu 1951. godine kao zamena za stari TT-33. Pištolj je nazvan po svom konstruktoru Nikolaju Fjodoroviču Makarovu i nalazi se u naoružanju oružanih snaga i policije SSSR i Rusije, već duže od šest decenija.
Oružane snage Ruske Federacije su započele postepenu zamenu Makarova novim modernijim pištoljem MP-443 Grač.
Nakon Drugog svetskog rata, Crvena armija je ponovo reaktivirala plan da se pištolji Tokarev TT-33 zamene u službi novim pištoljem. Uporedo sa uvođenjem AK-47 je donesen zaključak da novi pištolj mora biti lagan i kompaktan. Stariji Tokarev TT-33 je bio neprilagođen za tu ulogu jer je bio teži i njegov metak 7.62 je posedovao slabiju zaustavnu moć. Kočnica na Tetejcu je procenjena kao preslaba, a okviri su se lako gubili.
Decembra 1945. je održano testiranje pištoljske municije 7.62mm i 9mm. Ispostavilo se da je metak 9.2×18mm, koji je dizajnirao B. V. Semin, najbolji za tu ulogu. Manji pritisak municije je dozvoljavao funkcionisanje sistemom povratnog zatvarača, što je smanjivalo cenu i pružalo manji trzaj i bolju zaustavnu moć.
Više ruskih inžinjera je učestvovalo u opitovanju, među njima: Vojvodin, Korovin, Barišev, Simonov, Rakov, Klimov, Lobanov, Sevrjugin i Makarov. Posebna pažnja je posvećena bezbednosti, prijatnosti rukovanja, preciznosti i zaustavnoj moći. Nakon svih testova, izdvojio se prototip Nikolaja Makarova, baziran na nemačkom pištolju Valter PP. Njegov pištolj se u odnosu na ostale odlikovao relativnom jednostavnošću, pristojnom preciznošću i robusnošću. Tokom aprila 1948. Makarovljev pištolj je pretrpeo 20 puta manje zastoja u odnosu na prototipe svojih konkurenata Bariševa i Sevrjugina i još važnije imao je manji broj delova. Pištolj Makarova je 1949. definitivno pobedio i odabran je za masovnu proizvodnju i uvođenje u službu. Mašine i oprema za proizvodnju su spremljene u Iževskoj fabrici mašinogradnje (Ižmaš). Nakon izvesnih izmena i poboljšanja, Makarovljev pištolj je decembra 1951. uveden u naoružanje kao „9mm Pistolet Makarova”, skraćeno PM.
u Sovjetskom Savezu, pištolj Makarova su dužili podoficiri, policajci, specijalci i posade oklopnih vozila, tenkova i vazdušne posade. Makarov je ostao u naoružanju sovjetskih bezbednosnih struktura sve do raspada SSSR 1991. godine, a nakon toga i u policijama i vojskama njegovih naslednica. Varijante ovog pištolja se proizvode u Rusiji, Bugarskoj i Kini. Na američkom civilnom tržištu, pištolji Makarov proizvedeni u SSSR-u i Istočnoj Nemačkoj su od strane federalnog biroa ATF, deklarisani kao kolekcionarsko oružje i relikvije posebnog značaja jer države proizvodnje više ne postoje.
Do 2003. Oružane snage Ruske Federacije su započele zamenu Makarova modernijim pištoljem MP-443 Grač, međutim do današnjih dana, veliki broj Makarova je i dalje ostao u naoružanju.
