Indijski karabin Amogh

Priča o indijskim puškama INSAS (Indian National Small Arms System) je ispričana više puta. Ukratko, uprkos činjenici da se radi o kombinaciji dva široko rasprostranjena rešenja, principu Kalašnjikova sa kalibrom 5,56×45 mm, prilagođena lokalnim potrebama sa primenom rafala sa tri metka umesto klasične rafalne (selektivne) paljbe. Ovo poslednje rešenje je učinjeno po ugledu na neka inostrana rešenja, recimo američku M16A2. Time su teoretski dobijene izvesne uštede u potrošnji municije, što je za brojnu indijsku armiju ne baš zanemarivo. Međutim, pokazali su se i brojni nedostaci, kao što je slaba plastika na okvirima sklona pucanju na niskim temperaturama, nestabilan sistem rafala sa tri metka, pri čemu puška lako prelazi u rafalnu paljbu i dr. Kao rešenje ovih problema, pokrenut je program razvoja nove puške tipa Excalibur, koja je pronašla put do određenog broja pripadnika bezbednosnih službi. Na bazi puške Excalibur, razvojen je karabin Amogh (čita se amog), što može biti i muško ime, a u prevodu znači Bezgrešni, što bez sumnje oslikava želju konstruktora nakon polovičnog uspeha sa INSAS-om.

Sama koncepcija Amogh-a je najsličnija skraćenoj jurišnoj pušci klasične konfiguracije, što je u suprotnosti sa automatom MSMC (Modern Sub Machine Carbine). Zanimljivo, dok je na MSMC prihvaćena konfiguracija sa okvirom u pištoljskom rukohvatu. Ono što je takođe interesantno, jeste činjenica da oba automata ili karabina imaju slične dimenzije; MSMC/Amogh: dužina cevi 300/330 mm, dužina sa sklopljenim osloncem za rame 560/575 mm, dužina sa otvorenim osloncem za rame 750/800 mm i masa praznog 2,98/2,95 kg. Treba napomenuti da je oslonac za rame kod Amogh-a preklopni u stranu, dok se kod MSMC izvlači iz sanduka. Generalno, prvo rešenje se kod većine sredstava pokazalo znatno stabilnije i trajnije. Iz ovih brojki i nekih osnovnih inofrmacija o konfiguraciji sasvim je jasno da iako konvencionalnije rešenje, Amogh predstavlja tek nešto duže i laganije, ali ujedno i sredstvo koje je bolje izbalansirano i jednostavnije za prihvatanje od trupa koje su obučene u upotrebi jurišnih pušaka klasične konfiguracije poput INSAS-a. Još jedna prednost je okvir koji se postavlja u usadnik, a ne u pištoljski rukohvat kao kod MSMC, što ga može činiti prilično kabastim i ne baš najkonfornijim za svakog korisnika.

Danas je teško okarakterisati pojam karabina, jer mnogi konstruktori i autori karabinima ne nazivaju samo puške sa skraćenom cevi, što je nalaže tradicija, već i pojedine automate, odnosno PDW, što je slučaj sa MSMC i Amogh.
Inače, Amogh je baziran na principu rada sa pozajmicom gasa, klipom dugog hoda i rotacionim zatvaračem, kao i AK-47. teoretska brzina gađanja je za nijansu veća nego kod uzora i iznosi 700 met/min. Oružje je izrađeno kombinovanim metodama. Sanduk je od presovanog i tačkasto zavarenog čeličnog lima, dok su prednji potkundak, pištoljski rukohvat i oslonac za rame izrađeni od polimera. Okvir ima standardni kapacitet 30 metaka, takođe je izrađen od polimera i transparentan je, kako bi se lako mogao proveriti broj preostalih metaka. Utvrđivač okvira se nalazi iza okvira, a ispred štitnika okidača, kao i kod AK-47. Nišani su klasični, kao i kod M16, za zadnjim nišanom tipa otvora. Na gornjoj strani poklopca sanduka se nalazi jedna standardna šina za montažu različitih nišana, počev od mehaničkih, do optičkih. Prema savremenim merilima, ovo nije dovoljno, a zanimljiva činjenica je da je moguće ugraditi bajonet. Ono što se takođe ne uklapa u uobičajenu definiciju karabina, je municija, koja iako koristi isti kalibar, koristi slabije punjenje u odnosu na municiju jurišnih pušaka 5,56×45 mm.

Municija koja sredstvima tipa PDW daje smisao treba da poseduje što položeniju putanju, veću probojnost i manji trzaj, dakle, vrlo kontradiktorne zahteve. Bilo je pokušaja da se za ovu namenu upotrebe karabini u puščanom kalibru 5,56×45 mm, ali je ta municija u kombinaciji sa kratkim cevima, recimo na familiji AR-15 ili Kalašnjikov rezultovalo za upotrebu vrlo neprijatnim karabinima ili automatima, sa znatnim bljeskom na ustima cevi, ali ujedno i vrlo loše balistike, s obzirom da municija 5,56×45 i 5,45×39 mm poseduje za kratku cev značajnu količinu baruta, koja ne stiže da se iskoristi u kratkoj cevi. Mala početna brzina iz kratke cevi znači i da je zaustavna moć municije relativno mala, te je primenjeno rešenje sa potpuno novom municijom za ove automate. Naravno, razvoj novog kalibra nije jednostavan, posebno ukoliko ne postoji ozbiljna puškarska tradicija. Međutim, rešenje je pronađeno u baziranju nove municije na američkom eksperimentalnom kalibru 5,56×30 mm Colt MARS, početne brzine 792 m/s sa zrnom mase 3,45 g (55 grejna), što nije mnogo lošije u odnosu na 5,56×45 mm iz kratke cevi Colt Commando (838 m/s), ali uz neuporedivo manji bljesak na ustima cevi i manji trzaj. Indijska municija 5,56×30 mm MINSAS ima još nešto niže performanse: početnu brzinu 700 m/s i masu zrna 2,6 g, što je čini bližom municiji 5,7×28 mm sa belgijskog P90 (1,5 – 2 g; 716 – 850 m/s) i 4,6×30 mm sa nemačkog MP7 (1,7-2,7 g; 600-725 m/s). Očigledno je da su Indijci odlučili da optimizuju performanse municije za efikasni domet nešto veći od P90 i MP7 od 300 m, mada bi se moglo reći da je ova brojka pomalo optimistična. Treba znati da P90 i MP7 imaju efikasni domet od 200 m, a puščani 5,56×45 mm 400 m, pa bi se moglo konstatovati da je efikasni domet Amogh-a pre 250 m. Zrno municije MINSAS je bazirano na čeličnom penetratoru, kako bi se odgovorilo na zahtev probojnosti, te se može zaključiti da se zaustavna moć zasniva na tumbanju zrna, a ne njegovoj fragmentaciji koja se postiže legurom olova pri većim brzinama udara. Pitanje je koliko se u tome uspelo, jer je zrno znatno kraće nego kod sovjetskog 5,45×39 mm i verovatno je bliže po efektu municiji P90 i MP7, koja se nije visoko iskazala na osnovu nekih podataka. Ipak, municija MINSAS je za nijansu snažnija, ali ostaje pitanje da li je razlika značajna.
Šta reći na kraju? Umesto eksperimentisanja sa MSMC, konstruktori Amogh-a su se opredelili za sigurniji put, prihvatanje klasične konfiguracije, što ni u kom slučaju nije greška, s obzirom na tek marginalno veće dimenzije. Za uzvrat, dobijeno je znatno lakše oružje od INSAS-a (4,15 kg prazna), prilično dobro prilagođeno za ulogu PDW-a. Međutim, u odnosu na P90 i MP7, iako poseduje za nijansu snažniju municiju, čija je efikasnost možda tek nešto veća, dimenzije i masa Amogh-a su znatno veće. Bez obzira na sve, Indijci imaju svoju politiku, prema kojoj sami proizvode sve što mogu sami, pa makar takva oprema bila i nešto slabijih performansi u odnosu na najbolja inostrana rešenja. Sve snažnija ekonomija i naučna baza joj svakako to obezbeđuju i Amogh je pravi primer takvog rešenja.

Prof. dr Sebastian Baloš