Kalibar za specijalce

Još od ranih šezdesetih godina prošloga veka, od trenutka kada je puška M16 u kalibru .223 ili 5,56 NATO uvedena u naoružanje, čule su se primedbe na zaustavnu moć ovog, brzog i laganog zrna u pojedinim uslovima. Bez obzira koliko su svi hvalili oblik i lakoću korišćenja oružja, upravo zbog, često, lošeg dejstva zrna na cilju, korisnici iz specijalnih jedinica od početka su želeli nešto bolje.
Slična situacija ponavljala se u svim sukobima u kojima su, krajem prošlog i početkom ovog veka, angažovane vojske koristile ovaj metak. Devedesetih godina, u Persijskom zalivu, i američke, i britanske trupe izvukle su iz magacina, davno zaboravljene, M14 i L1A1 (kod nas poznatiju kao FN FAL). No, posle terorističkih napada na Svetski trgovački centar 2001. godine, način angažovanja trupa unekoliko se promenio. Težište je prebačeno na protivterorističku borbu, na sve manjim daljinama, i vrlo često protiv protivnika sa samoubilačkim namerama. Upravo u ovakvim situacijama sve mane M16 izašle su na videlo, u situacijama kada je, u Avganistanu ili Iraku, bilo potrebno momentalno zaustaviti bombaša-samoubicu, na relativno malim daljinama, pre nego što uspe da aktivira eksploziv koji nosi.

Kako bi rešili ovaj problem, pojedini konstruktori su se, u svojim istraživanjima, vratili u 19. vek. Krajem američkog Građanskog rata i početkom sukoba sa Indijancima, gotovo svi su bili prezadovoljni puškama Springfild u kalibru .50-70, sa zrnom težine oko 500 grejna (32 grama) i početnom brzinom oko 400 m/s.
Najjednostavnije rešenje samo se nametnulo: zbog čega ne napraviti kombinaciju municije sa balistikom identičnom balistici metaka iz 19. veka, sa savremenom automatskom puškom? Još je „samo“ trebalo obezbediti da metak kalibra .50 ili 12,7 mm bude ispaljen iz puške koja je projektovana za metak kalibra 5,56 mm.
Da se ne bi pravile velike prepravke na samom oružju, konstruisan je metak koji je od početka prilagođavan oružju, a ne obrnuto, kako je uobičajeno. Prečnik navoja na kraju cevi dozvoljava, bez problema, montiranje cevi u kalibu .50. Širina dvoredog okvira u kalibru 5,56 omogućuje njegovo korišćenje kao jednorednog okvira u kalibru .50. Da se ne bi vršile prepravke puške, dužina novog metka jednaka je dužini starog metka .223.
Ni stari zatvarač nije doživeo prepravke, već je, konstrukcijom municije, omogućeno korišćenje istog zatvarača, time što je žleb za izvlačenje čaure zadržao isti prečnik, a čaura se, iznad toga, širi na puni prečnik, potreban za prihvat zrna kalibra .50. Zapremina prostora za barut nešto je veća nego ona kod metka .500 S&W, koji smo već predstavili. U odnosu na njega, .50 Beowulf (kako se novi metak zove) ima nešto niže pritiske barutnih gasova i malo manju energiju, kako bi se obezbedila veća pouzdanost prilikom dejstva iz automatskog oružja.
Firma „Aleksander Arms“, konstruktor ovog oružja, na civilno tržište najpre je izbacila karabin sa cevi dugom 16″ (46 cm), što je donja dužina cevi dozvoljena za oružje koje se slobodno prodaje na civilnom tržištu, dok je za policiju i vojsku predviđen karabin sa cevi od 14″ (40 cm). U prvo vreme nije bilo moguće nabaviti modele sa drugim dužinama cevi, upravo stoga što je osnovna namena oružja bila borba na bliskim rastojanjima u urbanim uslovima. Ovakvo oružje izazvalo je prilične reakcije u specijalnim snagama, i veoma se brzo našlo u arsenalima SEAL komandosa i pojedinih SWAT timova. No, u SAD i civilno tržište ima značajan deo u prodaji ovakvih, na prvi pogled, vojnih oružja pa su se ubrzo pojavili modeli sa cevima od 20” i 24” (50 i 60 cm).
Upravo vam novi model, sa cevi od 60 cmm predstavljamo u ovom tekstu. Naziv modela je OverWatch (u prevodu: pažnja odozgo) i prvenstvena mu je namena – snajpersko dejstvo na kratkim odstojanjima i pokrivanje specijalaca prilikom upada u objekte.
Sanduk puške je standardni od M16 A2, u verziji sa ravnom gornjom stranom sanduka, sa montiranom šinom za montažu optičkih nišana i izostavljenom ručicom za nošenje – doskora, jednim od osnovnih elemenata prepoznatljivosti M16. Šina za montiranje optike, umesto ručice za nošenje, omogućava znatno povoljnije montiranje optičkih nišana. Mehanički nišani nisu montirani na oružje, ali je predviđena mogućnost njihovog naknadnog montiranja na šine; zadnjeg diopterskog na malom rastojanju od oka, a prednjeg na kratkoj šini, koju je moguće postaviti na gasnom ventilu na kraju prenjeg rukohvata.
Cev je montirana tako da je jedina tačka oslonca na mestu veze sanduka i cevi, dok je cela dužina cevi potpuno slobodna da vibrira, što omogućava izuzetnu preciznost. Prednji rukohvat je od aluminijumske cevi velikog prečnika, i kači se na cev i sanduk u jednoj tački, dok ostatak stoji konzolno. Razmak između cevi i potkundaka je više od santimetar, što, uz obezbeđivanje preciznosti, doprinosi i boljem hlađenju cevi.
Na ustima cevi je dvokomorna kočnica sa nizom spiralno raspoređenih otvora, koja smanjuje trzaj, radi što bržeg vraćanja puške na liniju nišanjenja. „Aleksander Arms Beowulf“ koristi gotovo standardne okvire za M16; uz pušku se isporučuju okviri koji bi, u kalibru .223, imali kapacitet od 20, dok je u kalibru .50 Beowulf kapacitet 7 metaka. Zbog Zakona, koji kapacitet okvira ograničava na 10 metaka, ovi okviri ne mogu da se pune sa više od 10 metaka u kalibru .223, zahvaljujući posebnoj konstrukciji donosača. Naravno: mogu da se koriste i standardni okviri od M16 kapaciteta 30 metaka, u koje, u ovom slučaju staje 12 „debeljuca“. Jedina potrebna modifikacija je blago širenje usta magacina, kako bi se obezbedilo pouzdano uvođenje metaka većeg kalibra u cev.

Na strelištu, puška je sve iznenadila preciznošću i pouzdanošću rada. Na prvi pogled, sve podseća na vic o malom japanskom kanistru za 20 litara benzina, ali, kako se pokazalo od puške kalibra 5,56 moguće je dobiti poluautomatsku pušku sa balistikom identičnom balistici metka iz 19. veka. Raspon masa municije (koju je, za sada, moguće nabaviti samo kod konstruktora) više je nego zadovoljavajući. U ponudi je preko 5 tipova zrna: od najlakšeg 300-grejnskog (19 g) sa metalnom košuljicom i rupom na vrhu, preko 325-grejnskih zrna (21,3 g) sa punom košuljicom, kao i zrna sa mekim vrhom, do 400-grejnskih (26,3 g) barnsovih solida i monolitnih ekspanzivnih zrna, izrađenih kompletno od bakra. Za potrebe specijalnih snaga, postoje i drugi tipovi zrna kao što su, na primer, eksplozivna, budući da ovaj metak ima popriličan prečnik i masu, pa, shodno tome, može da ponese i dovoljno korisnog tereta.
Vrhunski test preciznosti oružja predstavljalo je gađanje na velikim daljinama, pri čemu niko od strelaca nije imao probleme sa pogađanjem meta na preko 500 metara – posle zauzimanja odgovarajućeg polaznog ugla, zbog, ipak, priličnih padova zrna sa malim polaznim brzinama.
Ostaje pitanje: kome je, osim vojske i policije, ovo oružje namenjeno, s obzirom da se nudi i na civilnom tržištu. Metak velikog kalibra i težine predstavlja idealno rešenje za lov na malim daljinama, pa se, shodno tome, već pojavljuju i puške veličine mini-mauzerke sa obrtno-čepnim zatvaračima u ovom kalibru. Zaista, voleli bismo da vidimo jednu od ovakvih pušaka u lovu na divlje svinje na pokrivenom terenu.
R.K.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još