Karabin SA-58 OSW
Priča o legendarnoj pušci FN FAL mnogo puta je ispričana, ali pravo pitanje je: šta je navelo američke vojne planere, da uvrste domaće proizvedene kopije sa skraćenom cevi u obuku jedinice za precizno gađanje (AMU – Army Marksmanship Unit) u Fort Benningu? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, vratićemo se nekoliko decenija u prošlost, u vreme Vijetnamskog rata. Da podsetimo – Amerikanci su u ovaj rat ušli sa klasičnom (kako se na Zapadu naziva) battle rifle – borbenom puškom M14. Iako je ovo oružje pokazalo sjajne kvalitete: pouzdanost, municija sa visokom zaustavnom moći i probojnošću, kao i izuzetna preciznost, tolika da je razvijena i specijalizovana snajperska varijanta M21, pojavom daleko lakše puške sa manjim trzajem M16 – M14 se prilično brzo povukla iz upotrebe. Međutim, nisu svi bili oduševljeni novim oružjem…
Nepouzdanost u teškim uslovima, koja je zahtevala svakodnevno čišćenje i problematična zaustavna moć na većim i delimično srednjim dometima, doprinela je da mnogi žale za dobrim, starim M14. Upravo je snajperska namena nagnala vojne planere da reaktiviraju M14 u vidu varijante EBR, obilato korišćene u Iraku i Avganistanu. Sličnog mišljenja bili su sovjetski i ruski veterani iz Avganistana i Čečenije, gde je popularnija bila varijanta “kalašnjikova” AK-47, nego AK-74, upravo zbog veće zaustavne moći municije 9 i 7,62 nego 5,45 mm. Zbog vezanosti Amerikanaca za M14, donedavno nijedna druga poluautomatska ili automatska puška u ovom kalibru nije bila korišćena (ni domaća, a kamoli inostrana). Određeni broj starijih M14 je reaktiviran za potrebu Iraka i Avganistana, ali je sada mnogim vojnicima naviknutim na kompaktne karabine M4, M14 postala malo preglomazna, rezervni delovi polako ponestaju, tako da je potražena alternativa. Ona je pronađena u “klonu” poznate belgijske FN FAL, koji se proizvodi u pogonima američke kompanije DSA iz Ilinoisa, karabinu SA-58 OSW sa cevi od 11 inča.
Na prvi pogled, teško je pronaći zajedničke odlike sa belgijskom puškom. Tome doprinosi izuzetna kompaktnost s jedne strane i “hrpa” standardnih šina na potkundaku i sanduku. Kao što je poznato, cev je sa standardnih 21 inč (533 mm) na FN FAL, odnosno 16,25 inča (416 mm) na SA58 skraćena na samo 11 inča (279 mm). To je za 49 mm duže od cevi sa neuspešnog britanskog automata, “klona” nemačke jurišne puške G3, ali sasvim dovoljno da uz jednostavni i efikasni skrivač plamena, smanji odskok i trzaj snažne municije 7,62×51. Ovaj uređaj služi i za montažu prigušivača “Brugger & Thomet”. Cev je izrađena hladnim kovanjem, a naknadna obrada podrazumeva dvostruki proces smanjenja unutrašnjih napona u materijalu, dok je spolja cev ručno polirana. Zahvaljujući skraćenoj cevi, morao je da se skrati i sistem pozajmice gasa sa klipom kratkog hoda. Kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje rada automatike sa različitim tipovima municije, u uslovima velike zaprljanosti oružja i u slučaju da je ugrađen prigušivač, gasni sistem može da se reguliše posebnim ventilom. Skraćena cev obezbeđuje prilično kompaktne dimenzije, gde dužina iznosi 825 mm sa rasklopljenim osloncem za rame. Ova vrednost je manja od dužine AK-47 i približava se čak skraćenoj verziji AKS-74U. S preklopljenim kundakom, dužina se skraćuje na 590 mm.
S druge strane, skraćena cev ima značajan uticaj na balistiku. Primera radi, u slučaju municije Black Hills Match od 175 grs (11,34 g), standardna FN FAL puška ispaljuje početnom brzinom od 769 m/s, dok SA58 OSW ostvaruje samo 664 m/s. S municijom Radway Green od 147 grs (9,53 g), početna brzina iz FN FAL je oko 840 m/s, a OSW iznosi 737 m/s. Tako je početna brzina standardnog zrna ispaljenog iz AK-47 710 m/s, ali je masa ovog zrna značajno manja i iznosi 8 g. Otud znatno bolja balistika, probojnost i zaustavna moć nego kod AK-47, ali je kontrola rafalne paljbe daleko slabija. Ovakav kompromis je za Amerikance više nego prihvatljiv, jer se standardnom municijom obezbeđuje snažnije i pouzdanije oružje nego M16 i M4, a efikasnost rafalne paljbe je prema mišljenju mnogih stručnjaka ionako precenjena. Sem u retkim slučajevima dejstva na vrlo malim daljinama, što sa OSW u svakom slučaju može da se izvede.
Gornji deo sanduka se izrađuje na posebnim, kompjuterizovanim univerzalnim CNC mašinama – glodalicama iz jednog komada legiranog hrom-mangan-molibdenskog čelika. Donji deo sanduka se takođe izrađuje na CNC glodalicama, ali je izrađen od legiranog aluminijuma tia 7075 T6, namenjenog upotrebi u avio-industriji. Kako bi odgovorio savremenim zahtevima, karabin OSW ima pet standardnih Picatinny šina, od kojih je jedna postavljena na gornjem delu sanduka, a četiri: gore, dole i sa svake strane potkundaka. Upravo ove četiri šine na potkundaku, obezbeđuju novijem američkom streljačkom oružju prepoznatljiv spoljašnji izgled i potrebno je dobro pogledati pušku ili karabin, kako bi se oružje tačno identifikovalo. Umesto potkundaka sa četiri šine, moguće je dobiti jednu dugačku šinu na gornjoj strani oružja, uz naravno, postojeće tri na potkundaku. Pored standardnih mehaničkih nišana, gde je prednji bočno zaštićen i podesiv, a zadnji tipično američki diopterski sa dva položaja, takođe podesivi, karabin može da prihvati niz različitih optičkih nišana. Između ostalog i različite tipove danas popularnih, refleksnih nišana.
Sintetički pištoljski rukohvat je sličan onom korišćenom na lakom mitraljezu M249 Minimi, a selektor paljbe ima standardna tri položaja: zakočeno, jedinačna i rafalna paljba. Kundak se preklapa udesno, izuzetno je čvrst i stabilan, ali je za noge strelca predugačak za komfornu upotrebu. Okviri su kutijasti i imaju kapacitet 20 ili 30 metaka. Kao takvo, OSW je izuzetno kvalitetno oružje, ali valja reći i neobično teško za svoje dimenzije – masa bez optike i prigušivača iznosi 4 kg.
Oružje na strelištu funkcioniše veoma “glatko”, a rukovanje je lako. Jednostepeni okidač se po mnogima pomalo teško povlači, ali je ukupni utisak odličan. Oružje je prilično kompaktno, s obzirom na vatrenu moć, a dimenzije karabina više nego prihvatljive, čak i sa montiranim prigušivačem. Jedino oslonac za rame može da stvara probleme, jer je predug, posebno ako se koristi od strelca koji je opremljen pancirom, dok je s druge strane prenizak, tako da se u slučaju dejstva optičkim nišanom, ne obezbeđuje dobar oslonac za obraz. Gađanje jedinačnom pajbom i nije neki izazov, ali je rafalna paljba više nego interesantan doživljaj, tim pre što su mnoga skraćena oružja koja ispaljuju puščanu municiju, zakazali baš na ovom polju. Iznenađujuće je koliko je karabin OSW u odnosu na druga oružja miran pri rafalnoj paljbi, čak i sa municijom kao što je moćna 175-grejnska Black Hills Match King, sa početnom brzinom od 665 m/s.
Prilikom testiranja, u tekstu objavljenom u renomiranom časopisu “Guns & Ammo”, ova municija je probijala vrata terenskog vozila, IPSC metu i bez promene trajektorije, vrata sa druge strane. Drugom prilikom, ostvarena je odlična grupa rafalnom paljbom direktno u rejon rezervoara za gorivo istog vozila, što je strelcima jasno dalo do znanja da je uprkos snažnijem trzaju, ovaj karabin daleko efikasniji protiv vozila, nego lagani M4. Treba napomenuti da je korišćeni karabin bio opremljen vertikalnim jurišnim rukohvatom, koji značajno poboljšava kontrolu rafalne paljbe. Pri gađanju jedinačnom paljbom na 100 jardi (93 m), ostvarene su sledeće grupe: sa municijom Black Hills od 168 grs (665 m/s) 51 mm, sa Hornady 150 grs 91 mm (725 m/s), sa PMC 168 grs 38 mm (673 m/s), Radway 147 grs 79 mm (737 m/s), Remington 150 grs 89 mm (728 m/s), Sellier & Bellot 168 grs 41 mm (667 m/s) i Winchester 168 grs 56 mm (689 m/s). Ovi rezultati su uprkos vrlo kratkoj cevi upravo na nivou jurišnih pušaka.
Ostaje pitanje, koja je namena ovih karabina i šta ih je uvrstilo u AMU u Fort Benningu? Moje mišljenje je – visok stepen univerzalnosti. To nije oružje za poluobučenog strelca, već za vojnika koji je u stanju da iskoristi sve prednosti SA-58 OSW, a ima ih mnogo. Počev od kompaktnosti, koja obezbeđuje okretnost i brzinu upotrebe u gradskim borbama, što ga čini alternativom danas vrlo popularnim karabinima M4, za tu dužinu cevi i oružja uopšte, odlične preciznosti, sasvim dovoljne za dejstva u urbanim sredinama i na srednjim daljinama i kontrole kako u jedinačnoj, tako i u rafalnoj paljbi – sve do snažne municije velike probojnosti i zaustavne moći, koja “do nogu tuče” i 5,56 mm i 7,62×39 mm, odnosno M16/M4 i legendarni AK-47. Kao takav, karabin OSW predstavlja ne samo interesantnu zamenu za standardne jurišne puške, već i alternativu dugo očekivanim puškama u kalibru 6,8×43 mm SPC, uz značajne uštede zbog zadržavanja standardne municije.
S. BALOŠ