Klasika sa Apenina
Osnova za Berettu M-9A3 u najvećem delu je custom model Beretta M-92G Vertec koja je dorađena u pogonu „Allegheny Gun Works“ iz Pensilvanije, za poznatog novinara i strelca Chrisa Bakera. Taj pištolj se od osnovne verzije razlikuje po drugačije profilisanom rukohvatu, a na donjoj strani rama je Picatinny šina sa tri useka. Kod modela Beretta M-9A3 to izgleda ovako: finiš oružja je specijalni keramički premaz otporan na visoke temperature i mehanička oštećenja od grebanja i abrazije u trenutno aktuelnim, mat bojama peska i zemlje. Cev je produžena za nekoliko milimetara, iako i kod osnovnog modela izviruje iz navlake. Na ustima je navoj za montažu prigušivača zaštićen fino nareckanom navrtkom. Umesto standardnih, fiksnih nišana postavljeni su široki borbeni nišani sa tricijumskim umecima za loše svetlosne uslove, koji se po potrebi mogu zameniti adekvatnijim za određenu misiju. Na navllaci se i dalje nalazi prepoznatljiva obostrana polužica, koja je izgubila funkciju kočnice i postala dekoker. Njena osa je pomerena uvis, da bi se sprečilo slučajno aktiviranje pri vraćanju u futrolu što se ponekad dešava osnovnom modelu. Jer, procena je da kod okidanja sa DA sistemom nema potrebe za standardnom kočnicom i da dekoker dopušta bezbedno spuštanje zapetog udarača, bez bojazni da će strelac u stresnim momentima prvo morati da deaktivira kočnicu. Ovakav detalj možda nije presudan za uobičajeno korišćenje pištolja u samoodbrani, ali može da bude od životnog značaja vojniku ili policajcu, kome u kritičnom momentu zatreba oružje spremno za dejstvo.
Ram pištolja je ipak pretrpeo najviše izmena. U prednjem donjem delu, urezana je Picatinny šina dovoljne dužine, da se na nju čvrsto montiraju relativno veliki uređaji za lasersko obeležavanje i snažne svetiljke. Uvodnik okvira je proširen, čime je olakšano brzo prepunjavanje i izmena magacina. Iz istog razloga je povećano dugme za oslobađanje okvira, ali je pojačavanjem njegove opruge izbegnuto da slučajni pritisak otpusti okvir i ostavi vas bez municije usred borbe. Definitivno, u vizuelnom delu najuočljivija razlika je oblik rukohvata. Obim mu je smanjen, zadnja strana je ravna i time su konture drške približene onima kod besmrtnog Colta M-1911. Ovo će svakako goditi korisnicima sa manjim šakama, mada se uz tanje obloge drške nudi i opcija sa obuhvatnom drškom koja u zadnjem delu zadržava izbočinu karakterističnu za Berettu M-92. Kada smo kod M-1911, glavna opruga okidačkog mehanizma smeštena u zadnjem delu drške, identična je za oba pištolja i to je okidanju donelo novi kvalitet, bez onog tipičnog porasta sile na okidaču, pri kraju hoda u DA modu. Fabrika osim standardnih okvira sa 15 metaka nudi i nove, kapaciteta 17 punjenja.
Šta je rezultat svih ovih zahvata? Generalno, pouzdanost, preciznost, životni vek, masa i osnovne dimenzije pištolja ostali su nepromenjeni. S druge strane, poboljšan je kvalitet finiša, olakšano je održavanje i rukovanje je postalo udobnije, što za rezultat ima veću efikasnost, a to je osnovno merilo uspešnosti nekog oružja. Šminkanje ove sredovečne „dame“ i te kako ima smisla, jer suma ovih malih izmena donosi mnogo pozitivnih pomaka.
R.K.
