Kome je potreban PLR 16?
Američka firma „Kel Tec“, zauzela je zavidno mesto na nemilosrdnom svetskom tržištu streljačkog oružja. Pre svega, zahvaljujući maštovitosti konstruktora i odličnom osećaju za potrebe tržišta. Njihova serija pušaka od pre nekoliko godina, odnosno karabina SU-16, postala je jedno od najpopularnijih oružja u kalibru 5,56×45, zbog relativno male mase, pouzdanosti i sigurnosti. Do sada, svetlost dana ugledalo je čak pet verzija, koje se razlikuju po dužini cevi, položaju mehaničkih nišana i mogućnosti otvaranja vatre sa preklopljenim osloncem za rame. Pištolj PLR-16, iako ne deli dizajnerske crte SU-16, može uslovno da se smatra šestom varijantom. Zapravo, PLR-16 je najsličniji poslednjoj D varijanti karabina i to podvarijanti D9 (postoji i D12 sa nešto dužom cevi), ali je oslonac za rame potpuno eliminisan i prvi put na ovoj seriji uveden je pištoljski rukohvat. Uz tehničke karakteristike, to ovo oružje čini „pravim“ pištoljem, bez obzira na pozamašne dimenzije i neobičan „puščani“ kalibar. Prema opštem izgledu, PLR-16 podseća i na kratki karabin sa sklopljenim kundakom ili bolje reći, bez kundaka. Okvir se zbog duže municije ne nalazi u pištoljskom rukohvatu, već smešta u klasični usadnik ispred rukohvata, čime konfiguracijski prilično podseća na skoro zaboravljeni nemački Mauser C-96, s kraja 19. veka.
PLR-16, kao i sve puške i karabini iz serije SU-16, koristi princip rada automatike sa pozajmicom gasa, koji posredstvom klipa pokreće nosač zatvarača. Zatvarač je rotacioni, sa ispustima, sličan kao na puškama M16 i karabinima M4. To znači da je uz ogromni izraelski Desert Eagle i par nešto starijih modela „superpištolja“, kao Auto Mag II ili Wildey, ovo jedan od retkih pištolja koji koriste pozajmicu gasa, a ne klasično trzanje zatvarača. Međutim, primena ovog principa rada sasvim je logična, jer koristi se veoma snažna municija sa jačim impulsom, tj. pritiscima unutar cevi. U odnosu na karabine koji koriste cevi u načelu kraće od 400 mm, a duže od npr. 228 mm, kao što je kod G-36C, „Kel Tec“ pištolj koristi cev od 234 mm (9,2 inča). Sa nešto starijom municijom M193, mase zrna 3,63 g (56 grs), korišćenom tokom Vijetnamskog rata, dobija se, za ovu municiju koja ispaljivana iz M16 ili M16A1 ostvaruje preko 990 m/s, relativno skromna početna brzina od 800 m/s. S druge strane, u odnosu na ostale konvencionalne pištolje, ova cifra deluje impresivno i viša je čak i od najnovijih kreacija FN Five-seveN i H&K UCP, koji koriste super-lagane projektile kalibra 5,7 i 4,6 mm (2,02 g – 31 grs, 650 m/s i 1,6 g – 25 grs, 725 m/s). Naravno, s obzirom da je zrno i do dva puta teže, očekuje se i da energija trzaja bude veća, kao i blesak na ustima cevi. Kako bi delimično rešili ova dva problema, konstruktori „Kel Teca“ u okviru dodatne opreme, predvideli su da se na usta cevi preko navoja postavi posebno konstruisana dvokomorna gasna kočnica, koja ujedno dejstvuje i kao skrivač plamena. Koristi dva para otvora sa strana, slično kao kod ruske automatske puške AK-74, s tom razlikom da rusko rešenje ima samo jedan par otvora. Iako je ovaj pomoćni uređaj vrlo efikasan, naročito u smanjenju trzaja, u praksi se pokazao kao vrlo nepopularan, zbog neprijatnog udarnog talasa bočno preusmerenih barutnih gasova, pre svega kod vojnika koji se nalazi neposredno pored strelca. Takođe, u odnosu na ovu novu generaciju pištolja, PLR-16 ima dvostruko veće dimenzije i masu, ali kalibar 5,56 mm nudi daleko veću probojnost i nešto veći domet. Celo oružje izrađeno je od vrlo kvalitetnog kompozitnog materijala, koji se sastoji od polimerne matrice ojačane staklenim vlaknima. Ovaj materijal korišćen je i na seriji SU-16, čemu ove puške i karabini mogu da zahvale na veoma maloj masi između 1,78 i 2,3 kg. PLR-16, zahvaljujući činjenici da nema oslonac za rame, ima masu od 1,45 kg, koja je u odnosu na druge pištolje, npr. Glock 17, dvostruko više (650 g), ali u odnosu na „teškaše“ kao što je Desert Eagle, vrlo povoljno (2050 g). Takođe, masa je povoljna i u poređenju sa najmoćnijim revolverima: Colt Anaconda ima masu od 1320-1600 g (Magnum .44), a još snažniji BFR .50 Beowulf, 1899 g. Ono što svakako nije za pohvalu je dužina pištolja PLR-16 od čak 470 mm, što je dobrih 100-200 mm duže od najsnažnijih pištolja i revolvera i na nivou je kratkog karabina G-36C (500 mm sa sklopljenim kundakom).
Nišani su klasični, zadnji je tipično američki – diopterski, podesiv. Na gornjem delu sanduka nalazi se MIL-STD-1913 „Picatinny“ šina, koja se obično koristi za montažu najrazličitijih optičkih nišana. Pored toga, kao dodatna oprema, može da se naruči prednji rukohvat, ispod koga se nalazi još jedna standardna šina. Kao dodatna oprema nudi se i remnik, koji se pričvršćuje u jednoj tački, na zadnjem delu oružja. Koriste se okviri kapaciteta deset metaka, iako mogu da se koriste i standardni okviri sa puške M16, kapaciteta 20 (ravni) i 30 metaka (zakrivljeni), gde se zakrivljeni nisu baš pokazali najpouzdanijim. Dobra vest je mogućnost prihvatanja nešto težih, ali mnogo čvršćih, čeličnih HK okvira. Od korisnika pištolja PLR-16, saznaje se da je trzaj sasvim prihvatljiv, ali da su prasak i blesak veoma jaki, što i ne čudi, s obzirom na relativno snažnu municiju koja se ispaljuje iz kratke cevi. Trzaj je čak i bez kompenzatora snažan, ali prihvatljiv uz prilagođavanje i manji nego kod najsnažnijih revolvera, a preciznost veoma dobra. Pri gađanju sa okvirima puške M16 kapaciteta 30 metaka, zabeležena su tri zastoja, koja su se uglavnom dešavala kada je okvir pun, zbog nepotpunog zabravljivanja, odnosno problema kod hranjenja. Međutim, kada je korišćen originalni okvir sa deset metaka, zastoji su se događali skoro posle svakog ispaljenog metka. Prema mišljenju korisnika, radi se o „nerazrađenosti“, iako je prema drugima problem u municiji. Naime, korišćena je municija British Aerospace SS109, koja je u odnosu na standardnu nešto slabija, kako ne bi došlo do oštećenja ranije verzije puške L85. Očigledno je strelište u kome je korišćen PLR-16 uspelo da nabavi ovu municiju iz britanskih viškova po nižoj ceni. Dokaz za ovu tezu pružili su drugi korisnici, čiji su PLR-16 sa standardnom municijom funkcionisali besprekorno Videli smo da je PLR-16 pištolj prilično velikih dimenzija, što svakako ograničava njegovu upotrebljivost. Štaviše, on se približava najkompaktnijim karabinima, ali nema automatsku, već samo poluautomatsku paljbu. Municija koju ispaljuje ima veći domet i probojnost od bilo koje pištoljske, ali ne i revolverske (veliki kalibri kao .454 Casull, .500 S&W ili .50 Beowulf). S druge strane, domet je u odnosu na najsnažniju revolversku daleko veći. Konstruktori nisu predvideli oslonac za rame, tako da su stabilnost i preciznost na većim udaljenostima problematični i puni potencijal koji ova municija nudi, ne može da bude iskorišćen, osim u rukama vrlo veštog i iskusnog strelca. Primera radi, pad putanje na 200 m je oko 14 cm.