Kompaktna i laka

Postalo je normalno, da kod nas popularno nazvani komponentaši, započinju proizvodnju kompletnog vatrenog oružja. I odlično im ide. Nije slučajno što ovi proizvođači dolaze iz SAD – to je danas najrazvijenije tržište, sa najbogatijom ponudom, gde svaki kupac može da pronađe nešto po svom ukusu. Mogućnosti nabavke komponenti za kastomizaciju su neograničene, a s tim pod ruku ide i zarada proizvođača komponenti. Zato ne čudi činjenica da mnogi proizvođači mogu sebi da dozvole pokretanje sopstvene proizvodnje. Naravno, s obzirom da već poseduju značajna iskustva u izradi komponenti, a konstrukcije i rešenja streljačkog oružja nisu tajna, ne čudi uspeh ovih proizvođača, koji neretko imaju pomoć ratnih veterana, kojih je u SAD, s obzirom na velik broj vojnih angažovanja poslednjih decenija veoma mnogo.
Pogledajmo samo danas već čuveni Kel Tec, izvanredno inventivnog proizvođača koji kao da je ponovo izumeo definiciju karabina, bull-pup snajpera standardnog kalibra a velike energije zrna, moćnog pištolja u puščanom kalibru i dr. Drugi primer koji bi trebalo spomenuti jeste takođe američki „Magpul“ proizvođač danas jedne od najcenjenijih jurišnih pušaka, sa sjajnim izborom dokazanih i kvalitetnih rešenja, poznate Masade. Poslednja u nizu je „Halo“, firma iz američke države Oregon, iz mesta Willamete Valley. Zvaničnici firme tvrde da su njihove komponente, izrađene na CNC mašinama alatkama zadovoljavaju najviše standarde, a nude se po navodno relativno niskim cenama, što bi trebalo da oslika slogan „paklene performanse po rajskoj ceni“. Tim ljudi koji je započeo konstruisanje nove sačmarice pod oznakom, osnovao je sopstvenu firmu – „Monolith arms“.
Sačmarica Monolith Arms P-12 predstavlja oružje koje neodoljivo podseća na belgijski automat P-90, namenjen za ličnu samoodbranu drugog ešalona trupa: kojima je potrebno odbrambeno oružje, ali njihovo borbeno angažovanje nije direktno vezano za upotrebu vatrenog oružja. U tu kategoriju spadaju posade vazduhoplova, borbenih vozila, intendanti i drugi, ali je P-90 zahvaljujući odlično rešenoj ergonomiji danas poznatiji po upotrebi kod specijalnih i antiterorističkih vojnih i policijskih jedinica. Upravo je ergonomija i veliki kapacitet okvira od 50 metaka poslužio kao vodilja konstruktorima „Monolith Arms“. Sačmarica P-12 takođe koristi vrlo zanimljivo rešen okvir koji se nalazi iznad sanduka, gde su patrone u horizontalnom položaju popreko u odnosu na osu puške, nasuprot tradicionalnom položaju okvira ispod sanduka i mecima koji se nalaze orijentisani paralelno u odnosu na osu puške. Time je obezbeđen izvanredno velik kapacitet okvira, koji je dvoredan i nosi 20 patrona, što znači da ovu sačmaricu po ovom parametru nadmašuju samo najbolje, ali i za polovinu teže sačmarice hranjene dobošima (AA-12 i USAS-12). S druge strane, postoje i sačmarice hranjene kutijastim okvirima, međutim, njihov maksimalni kapacitet iznosi u proseku manje od polovine brojke kojom raspolaže P-12. Primera radi, SPAS-15 ima okvir kapaciteta šest, dok Saiga 12 i Vepr 12 osam.
Nova koncepcija koju nude Neostead, Kel Tec KSG i turska UTS-15 imaju kapacitete od 12, odnosno 14 metaka. Naravno, dimenzije ovog okvira su veće nego kod uzora, automata P90. Ovo rešenje, iako pored velikog kapaciteta daje i prednost relativno niske siluete puške, ima i jedan nedostatak. Radi se o dužini patrona, koje se mogu ispaljivati. Naime, zbog zahteva za kompaktnošću okvira i samim tim celokupnog oružja, koje je od početka trebalo da bude što je moguće kompaktnije, konstruktori su se ograničili na najrasprostranjenije patrone dužine 2 3/4 inča, odnosno 70 mm. Duže patrone bi jednostavno diktirale i širi okvir, a to bi značilo da i puška treba da bude šira, odnosno veća i teža. Međutim, konstrukciono je omogućeno ispaljivanje dužih magnum patrona od 3 inča (76 mm), ali ne posredstvom okvira, već pri ručnom punjenju. Najsnažnije patrone od 3 1/2 inča (89 mm) ne mogu se ispaljivati, ni u kom slučaju. Zapanjujuća je činjenica da je P-12, što i sam naziv govori, ispaljuje standardnu municiju kalibra 12, kao i velika većina drugih sačmarica najrazličitijih tipova i konfiguracija. Ergonomiju poboljšava i potpuno transparentna plastika okvira, kao i kod P90, što obezbeđuje neprevaziđenu mogućnost provere preostalog broja patrona.
Princip rada sačmarice P-12 je identičan kao i kod svake druge pumparice. Jedina razlika u odnosu na većinu je što rukohvat nije horizontalan, u pravcu magacina, već vertikalan, koji po mnogima pruža čvršći hvat. Ovaj rukohvat je ugrađen preko kratke standardne Picatinny šine, ali je na jednom od prikazanih prototipova ugrađena integralna ručica za povlačenje mehanizma. Pored ove šine, na nekim od prototipova su ugrađene još tri vrlo kratke – po jedna sa strana prednjeg potkundaka i jedna ispred okvira. Naravno, šina ispred okvira bila je pre svega namenjena ugradnji refleksnog nišana, dok su bočne na idealnoj poziciji za ugradnju taktičkog svetla ili laserskog nišana. Sem toga, horizontalni okvir je na svom položaju na idealnom mestu da strelcu pruži mogućnost instinktivnog gađanja. Selektor paljbe ne postoji, već puška može da se zakoči kočnicom koja je profilisana prema unutrašnjoj konturi branika obarača. Mora se priznati da je kočnica postavljena na ovom položaju ergonomski prilično uspelo rešenje, jer za manipulaciju nije potrebno skidati ruke sa pištoljskog rukohvata.
Možda bi se smisao postojanja P-12 najbolje mogao opisati jednim drugim oružjem, zanimljivim, ali neuspešnim. Sećate li se južnoafričke sačmarice proizvođača Techno Arms sa oznakom MAG-7 koja je takođe sledila ideju automata, sa okvirom u pištoljskom rukohvatu? I to oružje je koristilo standardni kalibar 12, kao i pump-action sistem rada, ali je zbog pozicije okvira dužina patrona ograničena na svega 2 1/3 inča (oko 59 mm). Pored toga, razočaravajući je bio izuzetno mali kapacitet okvira od pet metaka, što je jednako ili čak manje od većine pumparica, hranjenih iz tubularnog magacina ili okvira. Uspehu ovog oružja nije pomogla ni izvanredna kompaktnost, odnosno dužina od 550 mm i istina, masa od 4 kg koja bi mogla biti i manja, s obzirom na relativno malu dužinu. Kada se ove brojke uporede sa P-12, dobija se iznenađujući rezultat da je zapravo P-12, iako nešto duža, neupredivo bolje rešenje, jer s jedne strane koristi standardnu municiju, a s druge – ima četiri puta veći kapacitet okvira. Takođe, njena masa i ergonomija su znatno bolje, tako da su mnogi predvideli sjajnu perspektivu P-12.
U međuvremenu, pre nekoliko godina, verovatno dok razvoj P-12 nije u potpunosti finalizovan, Magpul je otkupio Monolith Arms. Da li je P-12 „kumovala“ ovoj kupovini nije poznato, ali je činjenica da je ovo oružje tačno ono što bi se verovatno konstruktorima Magpula dopalo, s obzirom na zanimljiva, vrlo upotrebljiva avangardna rešenja. Treba sačekati, ali nije isključeno da će se neka još sređenija varijanta P-12 pojaviti pod oznakom Magpula.
S. Baloš