Korak ispred

Više puta opisani trend kopiranja uspešnog i sveprisutnog rešenja pištolja sa polimerskim ramom i sistemom okidanja putem unutrašnjeg udarača koje je postavio austrijski Glock, protekom vremena zadobija sve više i više pristalica. Čak i uspešni proizvođači koji su imali svoje prepoznatljive modele poput „Berete“ i „Češke Zbrojevke“ su dobrim delom odustali od pređašnjih konstrukcija i plasirali svojevrsne „glokoide“, tako da se može konstatovati kako većina pištolja na tržištu praktično predstavlja samo varijacije na zadatu temu.
Uvažavajući činjenicu kako moderno kratkocevno vatreno oružje poprima sasvim drugačije karakteristike u odnosu na uobičajene, mora se prihvatiti kako su refleksni nišani sa takozvanom crvenom tačkom sadašnjost, a ne budućnost. Shodno tome, mnogi modeli su prilagođeni tako bi se na njih naknadno mogao montirati popularni „red dot“, a brojni potencijalni korisnici su prethodnih godina sugerisali kako bi sama fabrika trebalo da svoj razvoj trasira u tom smeru. Nemački oružarski gigant „Heckler und Koch“ je pravovremeno reagovao plasiranjem izmenjenom varijantom svog kvalitetnog pištolja SFP9 koji se na američkom tržištu prodaje pod oznakom VP9. U pitanju je verzija koja sa proizvodne trake dolazi sa ugrađenom tipskom pločicom u vidu adaptera za montažu, pa se ovaj model interno naziva „optics ready“. Na prvi pogled bi se moglo konstatovati kako fabrika iz Oberndorfa nije učinila ništa revolucionarno novo, ali ta primedba „pada u vodu“ ako se uzme u obzir činjenica kako njihov insert bitno prevazilazi konkurentska rešenja.

Ukazaćemo nešto više pažnje jednom detalju, prisećajući se iskustva od pre dve decenije. Prilikom jednog okupljanja članova naše ondašnje redakcije i brojnih saradnika, visoki oficir policije je u beogradskoj streljani prikazao dva pištolja CZ99 kojim je umesto zadnjeg mehaničkog nišana bio montiran holografski brzi nišan „Docter“. To je u do doba bila interestantna stvar s kojom se niko od prisutnih nije ranije susreo, pa je više nas isprobalo gađanje IPSC metalnih gongova sa razdaljine od desetak metara. Opšta ocena je bila kako je u pitanju zanimljiva nadogradnja, ali uređaj je imao sklonost da se svetleća tačka izgubi nakon gotovo svakog pucnja i u nepravilnim intervalima. Složićete se, time se gubi svaka korisna prednost u odnosu na klasične mehaničke nišane. Tom prilikom je demonstrirano kako je ovaj dodatak veoma koristan i u druge namene, jer korisnik može da prilikom potezanja oružja iz futrole da upravo malenim uređajem repetira oružje prislonom na rub kaiša ili pojasnog dela pantalona, ali spada u atraktivne veštine koje ne bitno ne utiču na upotrebnu vrednost čitavog sistema.

Vremenom su raznoliki savremeniji i savršeniji refleksni nišani uznapredovali i svojstva su im znatno poboljšana, pa se može zaključiti kako oni bez rezerve pomažu bržem nišanjenju. Ipak, za brže i uspešnije angažovanje metnih situacija je i dalje potrebno mnogo vežbe i umešnosti. U čemu je u tom smislu prednost nove verzije H&K VP9 pištolja? Konstruktori ovog preduzeća su domišljato primenili odbojnik u vidu prstena (kakav se primenjuje kod određenih pušaka) čija je uloga da apsorbuje trzaj i spreči pojavu koju smo opisali. Dakle, udarac navlake najmanje ne doprinosi potencijalnom oštećenju ili pomeranju nišana, a zadržava se stabilnost prikaza. Uz pištolj se mogu isporučiti pet modela adaptera po želji naručioca, koji može kontaktirati proizvođača sa tačnim podacima koji tip želi. Ponuđene su montažne pločice sa sledeće red dot nišane: Meopta Meosight III, Eotech MRDS, Noblex Sight III, Trijicon RMR, Holosun, C-More STS2, Leupold Deltapoint, Buris Fastfire 2 i 3, Vortex Viper i Venom. Novi pištolja VP9 se od prethodno ponuđene verzije razlikuje i po tome što je opciono ponuđeno konvencionalno dugme za deblokadu okvira, umesto karakterističnog H&K rešenja u vidu poluge u zoni korena branika obarača. Osim toga, kapacitet okvira je povećan sa 15 na 17 metaka, kako bi se dosegao broj koji poseduje sveprisutni uzor Glock 17. Ostale tehničke karakteristike su ostale nepromenjene: masa od 710 grama kada je prazan, dužina cevi 104mm, kalibar 9x19mm Para, uz obostrane komande i set izmenjivih panela kojim strelac može odabrati dobitnu kombinaciju oblika i gabarita rukohvata po sopstvenom senzibilitetu. Letimičnim razgledanjem, mogao bi se nametnuti zaključak kako je u pitanju samo još jedan model pištolja sa sintetičkim rukohvatom i „striker-fired“ sistemom okidanja, koji je za nijansu manjih gabarita od Gloka 19 i neznatno većih od S&W MP9 kojim nalikuje. Ipak, ovo oružje drugačije po određenim detaljima čak i u osnovnoj konfiguraciji. Za početak, treba naglasiti kako kompanija „H&K“ predstavlja rodonačelnika pojave takvih pištolja na svetskom tržištu iako mnogi dovoljno upućeni smatraju kako je nastalo od izuma Gastona Gloka. Naime, prvi uspešni serijski proizvođeni pištolj sa plastičnim ramom bez eksternog oroza je bio VP70 iste firme, koji se proizvodio od 1970. do 1989. godine. Nemački naziv Volkspistole je zadržan i na ovom najnovijem modelu za 21. vek, mada ovaj „narodni pištolj“ po svojim svojstvima ima mnogo više sličnosti sa prethodnikom P30. To se prvenstveno odnosi na podesivi rukohvat sa izmenjivim panelima, a i izgled navlake je približan. Osim toga, pomenuta komanda za deblokadu okvira omogućava prepunjavanje pištolja kažiprstom umesto palca dominantne šake, što mnogi poznavaoci materije naročito cene jer se prihvat oružja na taj način ne menja.

Proizvođač posebno naglašava poboljšanu ergonomiju, jer inserti drške za bočne i zadnje površine omogućavaju čak 27 različitih varijacija veličine i oblika prihvatnih površina. Praktično, gotovo strelac može prema sopstvenom nahođenju da prilagodi oružje sebi bez obzira na razlike u konstituciji. Dalje, kod svih pištolja ovog tipa i generacije, okidanje je izuzetno važna stavka. Fabrički primerci većine ostalih „ispisnika“ najčešće imaju vrlo uprošćen okidački mehanizam, koji iskonskim sladokuscima najblaže rečeno predstavlja iritantnu pojavu. Hod okidača je prilično lagodan i gladak sa jasno definisanim resetom, mada je potrebno ostvariti određeni broj okidanja dok se mehanizam ne dovede u optimalno stanje razrađenosti. Već viđena pojava i kod nekih drugih modela. Neobičan detalj su i svojevrsna polimerska uporišta za lagodnije repetiranje, locirana na zadnjem delu navlake. Ukoliko se korisniku ne dopadaju, mogu se lako ukloniti.

U izvornoj varijanti, ovo oružje se isporučuje sa neobično zanimljivim luminescentnim nišanima koji se po samo po opštem izgledu svrstavaju u „tri tačke“. Zavisno od tipa i intenziteta svetlosti, oni pružaju različitu nišansku sliku, odnosno reaguju raznoliko. U potpunom mraku, prikazuju se kao jarke tačke, dok na snažnoj svetlosti apsorbuju energiju i pretvaraju se u standardne bele. Interesantnim tehnološkim postupkom omogućeno je da u uslovima prigušene svetlosti nišani postaju zelenskastog odraza za određeni vremenski period, ali potom se ponovo pretvaraju u bele tačke. Uz sav uloženi napor i zamišljanje scenarija gde nam je u kratkom vremenskom roku potrebna ovakva promena izgleda nišana, nismo uspeli da shvatimo šta je poenta. Nevezano od toga, naše američke kolege i prijatelji koji su isprobali obe verzije „Hekler“ pištolja najnovije generacije su izuzetno pohvalno ocenili nišanski sistem, kao i sveukupnu udobnost korištenja.

Uvažavajući sve prethodno opisane karakteristike, konačnu ocenu o određenom modelu oružja ipak moramo dati tek kada se analiziraju podaci o tome kako se ono „ponaša“ na strelištu. Potpuno nezavisna i objektivna procena je došla od više vrsnih autora sa prostora SAD, koji su VP9 isprobali koristeći municiju Federal, Hornady, HPR, Liberty, Magtech, Perfecta, Remington, Speer i Winchester sa zrnima različitog oblika i mase, te standardnim i +P laboracijama. Prema njihovim navodima, pištolj je iskazao apsolutnu pouzdanost, a i preciznost pogodaka je bila na zavidnom nivou. Stojećim dvoručnim stavom sa udaljenosti od 25 jardi veštiji strelci su s lakoćom ostvarivali grupe manje od 2 MOA, a pojedinci su uspevali da kompletni kapacitet od 17 metaka smeste u grupu od oko 12cm, što je više nego odlično.
Postavlja se i završno pitanje da li je ovaj „H&K“ zaista toliko bolji od svojstvima vrlo približnih modela Glock, CZP10C, Walther PPQ, Springfied Armory XD, SIG Sauer P320, Beretta APX ili „S&W“ MP, s obzirom da je od austrijskog pištolja skuplji za oko stotinak dolara, a njegova cena je viša od ostalih konkurenata slične koncepcije čak i za jednu četvrtinu. Sve zavisi sa kog stanovišta se posmatra, ali generalno se može zaključiti kako u kvalitet izrade ovog proizvođača nema sumnje, a uspeli su i da kreiraju (makar) manje ružan pištolj mnogih koji su trenutno u ponudi. Sa druge strane, treba uvažiti i činjenicu da je osnovni model prihvaćen od strane više nemačkih policijskih službi u količini od više desetina hiljada komada, koristi ga čuveni GSG 9, odabran je kao novo službeno oružje oružanih snaga Japana, uveliko je uvršten kao oficijalni model nekoliko američkih policijskih agencija, a turski „Sarsılmaz“ ga licencno proizvodi pod nazivom za tamošnje oružane snage. Ukupno uzevši, moglo bi se konstatovati kako je ovo još jedan od pomodnih „plastikanera“, ali već je uspeo da obezbedi mesto na tržištu.
Milan Milanović
Foto: Oleg Volk