Pomodarski koncept
Oružarski časopisi retko objavljuju tekstove o ultra-kratkim glatkocevnim puškama, jer se ta kategorija oružja, uglavnom, koristi u „nečasne“ namene – krivolov ili izvršenje kriminalnih radnji. Stoji činjenica da su „krateži“ i „lupare“ na lošem glasu odvajkada, ali moderno doba i trendovi „s one strane Atlantika“ su aktuelizovali novu varijantu kratkih sačmarica, namenjenih odbrani lica i imovine.
Za takva oružja su čak osmišljeni i novi nazivi, odnosno kategorije prema kojim se razvrstavaju u SBS i AOW puške, prema opštim dimenzijama i svojstvima. Ove skraćenice bi mogle da zbune naše čitaoce, pa ćemo da razjasnimo američki način klasifikacije kratkih sačmarica.
Dakle, izvorni engleski termin sawed-off shotgun ili sawn-off shotgun (skraćena sačmarica) je dugi niz godina predstavljao zakonski inkriminisano oružje, namenjeno skrivenom nošenju. Zato je pod pritiskom NRA usvojen svojevrsni terminološki kompromis, prema kome je dozvoljeno nabavljanje i držanje sačmarica kratkih cevi i bez kundaka, a takva oružja su „zakonski“ sada nazvana SBS (short-barreled shotgun). Ovo posebno naglašavamo, jer skoro nijedan proizvođač glatkocevnih pušaka u SAD nije imao u svom programu takve ekstra kratke puške. Nuđene su samo „kombo“ varijante osnovnih verzija pušaka u vidu izmenljive kraće cevi i „pištoljskog“ rukohvata bez kundaka. U Evropi se malo ko usuđuje da ispaljuje metak 12/70 iz pumparica bez kundaka, pa ovakva oružja nisu naročito popularna. Amerikanci ne bi bili to što jesu, kada ne bi relativizovali sva pravila iz ostatka sveta – ove kratke i lagane puške su zaživele i u rukama pripadnika službi obezbeđenja, ali i kod brojnih „civilnih“ zaljubljenika, po pravilu uz upotrebu snažne magnum municije 12/76. Holivudski filmovi su doprineli formiranju stava, kako je kratka pumparica zastrašujuće oružje, pa su i oni manje vešti u rukovanju oružjem nabavljali ovakve puške, više “mode radi”.
Sredinom ove decenije, iz teško objašnjivih razloga, došlo je do ogromne potražnje višemetnih sačmarica, što manjih gabarita. Tako su brojne specijalizovane kompanije, naplaćivale po 200 dolara za skraćivanje pumparica i poluautomata standardne veličine. U SAD zakon dozvoljava posedovanje sačmarice, čija cev nije kraća od 18 inča (46 cm), a ukupna dužina oružja nije ispod 26 inča. Ovaj precizni BATF propis mnogi su uspevali da „zaobiđu“ montiranjem preklopnog ili teleskopskog kundaka, pa je konačno usvojen propis, prema kom je dozvoljeno posedovanje oružja u kategoriji SBS, ali u predviđenim dimenzijama koje smo pomenuli i sa obaveznim kundakom. Znači, u SAD postoje sačmarice punog formata, skraćene sačmarice sa kundakom (SBS) i jedna vrsta glatkocevnih pušaka sa tubularnim magacinom, koje ne spadaju ni u jednu od ove dve kategorije – AOW oružje.
Ova skraćenica je nastala od vrlo neobične složenice (Any Other Weapon) koja u prevodu predstavlja „bilo koje ostalo oružje“, a konkretno tretira sačmaricu bez kundaka, izuzetno kratke cevi (10-12 inča) i kapaciteta dve do ri patrone. Naravno, posedovanje ovakvog oružja je dozvoljeno samo u pojedinim saveznim državama. Ali je dozvoljeno njihovo prenošenje preko granica i držanje radi kućne odbrane.
Kakvo je ovo AOW oružje u praksi? Nedavno smo proveli jedno popodne isprobavajući pumparicu Remington 870 prerađenu u AOW konfiguraciju i postalo nam je jasno, zašto je takva koncepcija oružja dozvoljena u Americi – zaista malo ko može da koristi ovakvu „pušku“, za bilo kakve efikasne namene. Mase jedva preko 1,5 kg sa vertikalnom ručkom na potkundaku i pištoljskim rukohvatom, ovo nije oružje za lov i ne može da mu se poveri ozbiljnija „kombat“ upotreba. Prava je umetnost nanišaniti i ciljeve udaljene desetak koraka, a opaljivanje patrone 12/70 je frustrirajuće i za najiskusnije strelce. Stravičan trzaj, neudoban hvat i prava disperzija sačmenih kuglica iz 250 mm kratke cevi bez čoka, rezultira formiranjem nepoverenja u realne sposobnosti ovog „krateža“.
Proces repetiranja je prilično otežan i tek posle nekoliko desetina ispaljenih metaka, „dokučili“ smo da se pri pomeranju kliznog potkundaka celo oružje mora odići prednjim krajem za oko 45 stepeni i malo ulevo. Zatim, instinktivno usmeravanje oružja ka cilju se AOW puškom može efikasno da koristi samo na ekstremno kratkim distancama, jer je prava umetnost pogoditi standardnu IPSC kartonsku metu već na 5-6 m.
Kao komparativno oružje koristili smo jednu pravu „luparu”, odnosno skraćenu dvocevku IŽ58 u kalibru 16/70, sa cevima od 360 mm. Neuporedivo je lakše prepuniti i koliko-toliko kontrolisano ispaliti hitac iz ovakvog, klasičnog „krateža“, nego iz američkih AOW pomodnih „nakaza“.
Amerikanci rezonuju drugačije: njihova koncepcija „kućne odbrane“ bazira se na oružjima, koja su za evropska shvatanja najblaže rečeno – rogobatna. Oni su čak osmislili žargonsku odrednicu „door greeter“, za snažna oružja koja drže kraj uzglavlja i predstavljaju im uzdanicu da će se odbraniti od potencijalnog razbojništva. Posle najnovijih političkih promena i najave da će Obamina administracija restriktivno izmeniti propise o nabavljanju i držanju oružja, nastala je prava pometnja zbog ekspresno narasle potražnje za prerađenim jurišnim puškama, ali i za SBS i AOW sačmaricama. Specijalizovani proizvođači jedva uspevaju da odgovore na sve narudžbine za posebne futrole, u kojima AOW oružja mogu da se nose o boku kao pištolji i revolveri. Brojne, manje oružarske radionice širom zemlje prerađuju fascinantan broj klasičnih poluautomata i pumparica na kraće varijante, uz obaveznu ugradnju borbenih dodataka u vidu taktičkih svetiljki, vertikalnih prednjih rukohvata i sl.
Najčešće se ovakve mini-pumparice izrađuju, tako što se kao osnova koriste proverena i najprisutnija oružja tog tipa na američkom kontinentu: Mossberg 500 i 590, Remington 870, Winchester Defender, Ithaca 37. Ali smo se iznenadili, videvši da je i italijanski „Benelli“ ponudio tamošnjem tržištu SBS varijante svojih izvanrednih poluautomata M3 i M4.
Zanimljivo je, da se u celom anglosaksonskom svetu i dalje na kratke dvocevke gleda kao na gangstersko oružje i pored toga što je u SAD dozvoljeno imati AOW pumparicu, koja je gabaritima jedva nešto veća od pištolja vojnog formata. Smatra se da je neko „prerezao“ cevi i kundak klasične lovačke puške, isključivo radi činjenja kakvog krivičnog dela ili u najblažem slučaju krivolova, pa je policija prilično „alergična“ na pojavu takvog oružja.
Sem toga, postoji čvrsto formiran stav kako se u Velikoj Britaniji mnoštvo kriminalnih dela čini upravo uz korišćenje kratkih dvocevki, jer na Ostrvu ne postoji mogućnost posedovanja pištolja i revolvera, a kriminalci se „dovijaju“ tako što skraćuju dostupne lovačke puške. Da ne poverujete, to je daleko od istine: skraćene sačmarice su korišćene u 157 razbojništava, od ukupno počinjenih 3.727 u Engleskoj i Velsu tokom 2004. i 2005, a pištolji i revolveri kojih u Britaniji „nema“ – upotrebljeni su u čak 2.501 pljački! Dakle, stvari su se drastično izmenile i na Ostrvu je sada prisutna veća količina zakonski zabranjenog kratkog oružja, što je doskora bilo nezamislivo.
U našim uslovima, SBS i AOW oružja nema, sem retkih pumparica kratke cevi i sa pištoljskim rukohvatom. Kratke sačmarice sa tubularnim magacinom mogu da budu optimalno rešenje za službe obezbeđenja u bankama, pri transportu novca i naravno – za vojno-policijsku upotrebu. Kada su „civilni“ korisnici u pitanju, takvo srednje rešenje između pištolja i klasične sačmarice možemo da tretiramo kao trenutni pomodni hir na prezasićenom američkom tržištu. Objektivno, naročito AOW koncept ne donosi nikakav kvalitativni pomak, tako da će po svoj prilici uskoro da bude odbačen. Sačmarice zbog svojstava municije koju ispaljuju, ne mogu da budu manje od određenih gabarita, a da ostane mogućnost prihvatljivih upotrebnih karakteristika. U to su se uverili i tvorci prvih „lupara“, sicilijanski pastiri i čuvari imanja, koji su tradicionalno skraćivali cevi na dvocevkama do 40 cm.
M. MILANOVIĆ