Latinoamerički orao
Tvrdnja kako je svet postao globalno selo se obično dovodi u kontekst informatičke dostupnosti informacija, ali se po više osnova može primeniti i na korporativnu povezanost pojedinih segmenata oružarske industrije. Pojedine zemlje s vekovnom tradicijom su potpuno ugasile domaću produkciju ili izmestile pogone u područja s jeftinijom radnom snagom, a nije retka pojava ni “podizvođača”, odnosno uslužne proizvodnje pojedinih delova i sklopova jedne fabrike za drugu. Na sceni su neke sasvim nove, donedavno potpuno nepoznate kompanije. Takođe, pri bilo kakvoj analizi savremenog tržišta i proizvođača, treba sagledati takozvanu širu sliku jer najčešće ni najupućeniji među nama ne vladaju podacima da se kvalitetno oružje proizvodi i van evropske ili severnoameričke industrijske zone.
Recimo, latinoameričko područje se uobičajeno poima samo preko brazilskog “Taurusa” i nešto manje prisutnog argentinske firme “Bersa”, potpuno ignorišući činjenicu da na tom kontinentu postoje i druge fabrike s potencijalom i tradicijom. Kolumbija se već desetinama godina tretira kako krizno područje, poznato po narko kartelima i sveprisutnom kriminalu, mada u toj velikoj zemlji postoji i vrlo snažna državna kompanija za proizvodnju naoružanja, municije i vojne opreme INDUMIL (Industria Militar Colombiana). Osnovana je sada već davne 1908. godine pod nazivom Taller Nacional de Artes Mecanicas, kao odeljak tamošnjeg Ministarstva odbrane. Od 1954. godine usvojeno je ime INDUMIL i kompanija posluje samostalno, a prva fabrika za proizvodnju streljačkog naoružanja u gradu Soacha Cundinamarca je nazvana po generalu Hoseu Kordovi, dok je naredne godine sledeće postrojenje pod imenom “Santa Barbara” opredeljena za produkciju municije većeg kalibra i artiljerijsku opremu za kolumbijske oružanje snage. Kasniji razvoj i proširenje se odnosio na fabriku eksploziva “Antonio Ricaurte” 1964. godine, a četiri godine kasnije je sve objedinjeno u INDUMIL. Primarna fabrika u mestu Sogamoso je prvobitno vršila reparaciju različitih pušaka sistema Mauzer i H&K G3 za vojne potrebe, a kasnije se delatnost razgranala kada je tamošnja vlada inicirala saradnju s izraelskim koncernom IMI za proizvodnju jurišne puške Galil u kalibru 5,56mm tokom 1992. godine.
Od tada je uspostavljeno stabilno partnerstvo s Izraelcima, pa INDUMIL proizvodi puške Galil za više okolnih zemalja, kao i delove za potrebe preimenovane kompanije IWI (Izrael je privatizovao IMI i došlo je do promene naziva). Trrenutno je najtraženiji proizvod jurišna puška “Galil” model ACE, ali su pravljeni i pištolji bazirani za sistemu “Walther” P22, “Jericho” PSL, PL i FBL, više modela revolvera, pump-action sačmarica, municije u više kalibara i eksplozivnih sredstava. Osim ove kolumbijske kompanije, puške Galil se osim u Izraelu proizvode i u Južnoafričkoj republici, a odabir tog modela je vrlo pronicljiv s obzirom šta je na ceni u zemljama Centralne i Južne Amerike – pouzdano i izdržljivo oružje na bazi AK sistema i kalibar 5,56x45mm. Mnoštvo zemalja širom sveta je pokušavalo da ponudi svoje rešenje te kombinacije, ali još uvek je “Galil” ono što svi korisnici izdvajaju kao najbolji concept spojenih kvaliteta dva nekadašnja ljuta rivala.
Kao očekivani i logični nastavak plodotvorne saradnje, kolumbijska fabrika je plasirala i zanimljiv pištolj koji se svojim sklopom ponajviše oslanja upravo na izraelski “Jericho”, ali sa ramom od polimera. Nazvan je “Cordova” po nacionalnom heroju iz vremena Rata za nezavisnost od Španije, generalu koji je imao nadimak “Lav od Ajačija”, punim imenom Jose Maria Cordova Munoz. U pitanju je savremeni pištolj u kalibru 9x19mm, kapaciteta okvira 15 metaka za naručioce iz oblasti snaga bezbednosti i 9 ukoliko je namenjen civilnom tržištu. Od tehničkih karakteristika, navešćemo klasičan SA/DA sistem okidanja, eksterni oroz, bravljenje cevi u navlaci kao na izraelskom uzoru, obostrane komande, šinu MIL standard 1913 za montiranje korisnih dodataka, te masu od 785 grama s praznim okvirom.
Ergonomija je na prvi pogled odlična, čemu doprinosi dobro profilisan rukohvat s izmenjivim zadnjim insertima, što je postao standard kod novije generacije borbenih pištolja radi svojevrsne “personalizacije” strelca s oružjem. Cev dužine 111mm ima klasično žljebljenje s šest kanala i polja, a nišani su pregledni s tri fluorescentne tačke. Navlaka od valjanog čelika vizuelno dosta podseća na nemačke pištolje “Walther” serije P99 i kasnijih, mada je ostatak pištolja konstruisan pod snažnim uticajem izraelskog “Jericho” 941PL. U svojim marketinškim naporima da obuhvati što širi dijapazon potencijalne upotrebe i tržišta, proizvođač navodi kako je ovaj pištolj primeren i upotrebi u IPSC nadmetanjima (divizija Production), uz tvrdnje da u sekundi vešt strelac ispaljuje četiri kontrolisana hica u sekundi, a do zagrevanja i prenose topline do šake korisnika ne dolazi ni kada se ispali 45 metaka u najbržem mogućem režimu vatre. Iskreno i objektivno posmatrano, male su šanse da se “Cordova” nađe na takmičarskim poligonima, ali za potrebe vojske i policije je sasvim adekvatno rešenje.
Početkom 2014. godine je 500 primeraka otkupljeno od Ministarstva odbrane kako bi se srodnim državama ponudilo radi izvoza, a nakon terenskog opitivanja i trupnih proba utisci su bili više nego pozitivni. Izvesna količina je usvojena za kolumbijske oružane snage, a očekivalo se da policija i razne privatne službe obezbeđenja budu naredni najbrojniji naručioci. Krajem iste godine, na osnovu primedbi pojedinih korisnika svi do tada isporučeni pištolji su povučeni nazad u fabriku na doradu, da bi do sredine naredne godine svi bili vraćeni sa prepravke u stanju koje je omogućavalo trajnu garanciju.
Posle toga je krenula obimnija komercijalna proizvodnja, a pištolj “Cordova” sada koriste kolumbijska vojska, služba za sprovođenje zatvorskih sankcija, državna zaštitna služba, Nacionalna policija i široka mreža kompanija za obezbeđenje. Može se kupiti i u civilnoj prodaji, mada je broj srećnika koji dobiju nabavnu dozvolu u Kolumbiji prilično mali. Uspeh u službenoj upotrebi je omogućio da se specijalizovane trgovačke kuće iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Meksika zainteresuju za uvoz, a u pregovorima je izvoz za Gvatemalu, Honduras i Ekvador. Barata se podacima kako je određena količina već otkupljena od strane klijenata iz Paragvaja, Urugvaja, Čilea i Argentine, što predstavlja ozbiljan tržišni plasman.
Sve ovo posebno naglašavamo s nepodeljenim ukusom gorčine i nezadovoljstva što naš domaći proizvođač nije imao takta i mudrosti da u prelomnom momentu proprati trendove savremenog oružarstva i nešto slično upriliči sa svojim proizvodnim programom. Susedna Rumunija je takođe saradnjom s Izraelcima pokrenula proizvodnju pištolja koji je baziran na modelu “Jericho”, koji u verzijama 1995 i 2000 uveliko koristi njihova armija. U zemljama bivše Jugoslavije se prave dva modela pištolja s polimerskim ramom, kao i unapređene varijacije sistema CZ99, dok kragujevačka fabrika po svoj prilici i ne pridaje mnogo pažnje novonastalim tržišnim uslovima.
Milan Milanović