Medved iz predgrađa

Za razliku od većine država sa moćnom armijom i naoružanjem, razvoj vojne industrije u Rusiji nije rezultat vekovne tradicije zanatskih manufaktura i talentovanih majstora. Carska Rusija je više puta doživljavala skokovite promene, koje su za kratko vreme od srednjevekovne feudalne carevine stvorile modernu imperiju, koja se prostire na dva kontinetna i utiče na svetske tokove. Ruski carevi su autoritetom i mudrošću usmeravali ovu zemlju ka industrijskom dobu, a jedna od najbitnijih komponenata moći do današnjih dana, ostala je vojna industrija. Bez vremena za gubljenje, carski dekret određuje formiranje ogromnih industrijskih kompleksa, školovanje majstora i inženjera, a vojne komisije prave izbor odgovarajućih tehničkih rešenja za domaću proizvodnju. Ovakav pristup u proizvodnji streljačkog oružja sledio je i SSSR, a potom i savremena Rusija. Danas ceo svet zna za „Ižmaš“, „Bajkal“ i institute za razvoj oružja, ali osim nekoliko radionica za doradu, skoro da ne postoje tzv. „mali proizvođači“ kvalitetnog oružja, tako da je ovaj segment industrije u Rusiji potpuno nerazvijen.

U predgrađu Moskve od marta 2011. godine, privatna kompanija ORSIS (od reči „ORužheunye SIStemy“, ali i medved sa korenom u latinskom jeziku), počinje proizvodnju preciznog oružja po visokim standardima i sa najsavremenijim mašinskim parkom. Nekada napušteni pogon u ruiniranoj fabrici, sada je čist kao apoteka i proizvodi puške o kojima sanjaju profesionalci širom sveta. Ali nije reč samo o puškama, već i o saradnji sa nekim od najpoznatijih proizvođača oružja na svetu. U fabrici se za rusko tržište sklapaju pištolji Glock, posebno obeleženi natpisom na ramu – „assembled in Russia“, rade se delovi za pištolje Sphinx, postavljaju visokoprecizne cevi na AR platforme ili druge snajperske puške, kompletiraju se sačmarice Marocchi Si12″ Alexei Sorokin, izvršni direktor kompanije ima bogato iskustvo u konstrukciji takmičarskih pušaka. Pušku koju je on osmislio i napravio u sopstvenoj radionici, koristio je Alexander Blinov, mladi osvajač srebrne medalje na Olimpijadi u Atini 2004. godine, tako da je Sorokin „pravi čovek na pravom mestu“ da vodi proizvodnju vrhunski preciznog oružja.
Generalno usvojen način za određivanje nivoa preciznosti je veličina grupe od 5 metaka, koju oružje napravi na daljini od 100 metara. Kao jedinica mere uzima se vrednost uglovnog odstupanja tj. uglovni minut (Minute Of Angle) MOA, koji na pomenutoj daljini iznosi oko 29 milimetara. Puška sposobna za ovo, ocenjuje se kao veoma precizna. Naravno, podrazumeva se korišćenje probrane municije. Sve ORSIS puške izlaze iz pogona sa garancijom od 0,5 MOA ili bolje. Postoji samo nekoliko proizvođača u svetu, koji su u stanju da ispoštuju ovaj standard, a fascinantno je što vodeći model kompanije ORSIS T-5000 redovno postiže primetno bolje rezultate.
U suštini, puške ORSIS ne nude ništa što do sada nije viđeno, ni u konstrukciji niti u tehnologiji izrade. Ipak, izdvaja ih visok nivo opšteg kvaliteta, uz primenu najsavremenijih, višeosnih CNC obradnih centara i naravno, stroga kontrola. Konstrukciono, to su repetirke sa obrtno-čepnim zatvaračem i dva braveća brega, dakle varijanta besmrtnog sistema Mauser. Ipak, sanduk je cevaste forme sa ravnim dnom, što mu povećava čvrstinu, a spojen je sa nosećom šasijom od aluminijumske legure koja objedinjuje sve delove oružja. Akcija se radi u dve veličine – srednja za standardne kalibre ili duga za magnum punjenja. Telo zatvarača po izboru naručioca može biti glatke, cilindrične forme, ali je daleko popularnija verzija sa spiralno obrađenom spoljašnjošću, jer takva površina vrlo efikasno izbacuje nečistoće, kao što su blato ili sneg, koji mogu da se pojave na oružju.

Za precizan dalekometni hitac, okidanje predstavlja esencijalnu osobinu. Zbog toga u fabrici ORSIS sami izrađuju kompletne okidačke mehanizme za svoje snajperke. Svaki set se ručno doteruje, a napravljeni su od alatnog čelika okaljenog na visoku tvrdoću, što sprečava da se relativno male kontaktne površine istroše i promene osobine okidača. Kod dve verzije, moguće je podesiti tačku okidanja, dužinu hoda i silu u rasponu od 500-900 grama ili 1.000-1.500 g. Ipak, srce svake precizne puške je cev, pa se zbog toga u ORSIS izradi ovog dela posvećuje izuzetna pažnja. Moderne mašine čitav radni proces od bušenja, preko rezanja žlebova, do obrade spoljnih kontura obavljaju u „jednom stezanju“, što poboljšava saosnost i direktno utiče na preciznost. Materijal je nerđajući čelik iz austrijske kompanije „Boehler“, a konfiguracija cevi se bira prema kalibru i nameni puške. Za razliku od preovlađujućeg trenda u SAD, gde se smatra da debela teška cev garantuje preciznost, ruska škola ima drugačiji pristup. Pravilno profilisanje cevi podrazumeva određivanje tzv. čvorišta oscilacije, pa se sa cevima manje debljine i mase, ostvaruju izvrsni rezultati. Težinu oružja dodatno smanjuju uzdužne kanelure, koje takođe povećavaju površinu za hlađenje, mada je je to od malog značaja za snajperke uzimajući u obzir režim paljbe.
Prednja obloga cevi i rukohvat su izrađeni od plastike, a bočno preklopni kundak zbog čvrstine ima čeličnu konstrukciju i polimersku obrazinu, uz oslonac za rame od mekane gume. Kundak se podešava po svim osama, a njegovim sklapanjem u desnu stranu dužina puške smanjuje se za tridesetak cm, što olakšava transport i skladištenje. Kočnica u obiku poluge je nadohvat palca desne ruke, na kraju tela zatvarača i ima tri položaja, koji uz otkočeno i zakočeno oružje dopušta i sigurnu manipulaciju (prepunjavanje) bez rizika od neželjenog opaljenja. Puška se hrani okvirima kapaciteta 5 ili 10 metaka, u zavisnosti od kalibra, a prhvatnik okvira i štitnik okidača su od polimera. Sa gornje strane sanduka je standardna Picatinny šina, a prisutne su i preklopne nožice.

Snajperka ORSIS SE T-6000 ima istu konstrukcionu osnovu, kao i njen prethodnik, ali postoje i neke izmene. Najuočljivija je promena siluete kundaka, kao i mogućnost podešavanja bočnog nagiba, oslonca za rame i zakretanje obrazine po uzdužnoj osi. Takođe, umesto polimerske prednje obloge, postavljena je četvorostrana quad rail Picatinny šina, a prihvatnik okvira je dobio drugačije konture. U zoni ispred okvira sa municijom je montirana preklopna ručica za držanje i transport puške. Preklopne nožice sa kače na produženu šinu sa gornje strane cevi, ali najveća izmena se teško primećuje spolja. Pored kalibara .308 Win, .300 WM i .338 LM, uveden je relativno novi dalekometni metak .300 Lapua Magnum, a cevi su dobile novi, neobičan, kraći korak uvijanja uslovljen dužim projektilom. Pored toga izmenjen je oblik gasne kočnice na ustima cevi, tako da je postao element za montažu prigušivača. Ovaj deo opreme takođe prave u matičnoj kući. Dug preko pola metra sa elementima od nerđajućeg čelika i alu-legure, ovaj prigušivač težak je skoro 2,5 kg, ali mu je i učinak mamutski. Celih -36 Db, što ga svrstava u svetski vrh po efikasnosti prigušenja magnum municije, koja proizvodi veliku količinu vrelih gasova i daje visoke početne brzine. A što je još važnije, ORSIS SE T-6000 sa montiranim prigušivačem, na 300 metara pravi grupe od 0,23 MOA tj. samo 20 mm za grupu od 5 metaka! Pritom, sa cenom u rasponu od 5.500 do skoro 8.000 evra ORSIS je jeftiniji i precizniji od konkurenata. Medved se probudio i sigurno ćemo još slušati o njemu.
D. Šaponjić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Sphinx AT-380

"Švajcarac" za duboki džep! Pištolj čuvene kompanije u trenutku pojavljivanja na svetskoj sceni imao previsoku cenu...

Moćno oružje – jaka Srbija

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić, prisustvovao je prikazu naoružanja i vojne opreme Vojske Srbije u kompleksu Niške tvrđave. Predsednik je rekao da uskoro stižu suštinska pojačanja za Vojsku Srbije