Minimum angažovanja – maksimum efikasnosti

Namera je da se osnovnim naoružanjem jednostavnog rukovanja, opremi „druga linija“: vozači, kuriri, kuvari, magacioneri, poslužioci raznih borbenih sistema

To je izgledalo otprilike ovako: streljačko odeljenje je zapucalo iz svega što im je bilo pri ruci (mahom automatske puške i jedan PM, snajperista se nije oglasio). Pravac paljbe „tamo“, municije „koliko hoćeš“, cilj – JEŽ. Sirota životinjica se iz obližnjeg čestara povukla nepovređena i nije „uzvratila paljbu“. Verovatno ste pomislili da karikiram, ali nije tako. Ovo je istinit događaj s početka 90-ih, kada je, na sumnjivo jutarnje šuškanje u žbunju, ispaljeno više od 70 metaka od strane jedinice rezervista (nije važno koje). I spreman sam da se kladim da je ovo bila prilično rasprostranjena pojava. Nemojte se čuditi, ovakva, naizgled panična reakcija je česta, čak i u visoko-profesionalnim armijama. Zašto?

FN P-90
FN P-90

U zavisnosti od organizacije i veličine vojske, samo 25-33% sastava, direktno učestvuje u borbenim dejstvima. Tu se ubrajaju i piloti, posade borbenih vozila, artiljerijski poslužioci… U stvari, tek svaki peti vojnik vidi neprijatelja u borbi i dođe u situaciju da otvori vatru na njega. Ostali se nađu pred „krvoločnim“ ježevima. Opremiti celokupan sastav vojske osnovnim oružjem – automatskom puškom, a imajući u vidu ove činjenice – ne deluje svrsishodno.

Municija 5,7 mm
Municija 5,7 mm

Upravo zbog toga je NATO komanda 16. aprila 1989. donela dokument pod oznakom AC225. U ovom aktu definisani su zahtevi koji se postavljaju pred PDW u periodu posle 2000. Pomenuta skraćenica nema veze sa aktuelnom poreskom politikom kod nas. To je „Personal Defence Weapon“ (lično odbrambeno oružje) – PDW.
Iz obimnog elaborata, uočava se da je težište zahteva na liniji „minimum angažovanja – maksimum efikasnosti“. Takvo oružje kompaktnih dimenzija i male težine, mora da bude jednostavno za rukovanje i pogodno za instiktivno gađanje bez upotrebe nišana, na daljinama do 25 m. Poželjno je lako održavanje, pa čak i eliminisanje potrebe za podmazivanjem. Takođe treba podjednako da odgovara levorukim i desnorukim strelcima, da bude visoko pouzdano i pristojnog kapaciteta i preciznosti, sa malim impulsom trzaja, dobrom kontrolom rafalne paljbe… Nadgradnja opto-elektronskim uređajima, prigušivačem i taktičkim svetlom se podrazumeva. Kao efikasan domet zahteva se minimalno 150 metara, i pažnja: samo deset nastavnih časova za obuku u korišćenju! Zamislite, samo za jedan dan možete potpuno da obučite čoveka da rukuje svojim osnovnim oružjem. Namera je da se sa PDW opremi „druga linija“: vozači, posade letilica i borbenih vozila, kuriri i kuvari, magacioneri, poslužioci na raznim borbenim sistemima. Dakle, svi kojima primarna uloga nije pešadijska borba i koji bi lično naoružanje koristili, samo kada bi bili direktno ugroženi od neprijateljskih snaga. Ovakav koncept podrazumeva priličnu količinu oružja, pa su mnogi proizvođači počeli PDW programe nadajući se svom delu „kolača“. Ipak, samo par konstrukcija je zaživelo, pa ćemo se koncentrisati na njih.

FN Five-seveN
FN Five-seveN

Najbrže je reagovao gigant iz Obendorfa: „Heckler und Koch“ je početkom 1991. kao prelazno rešenje ponudio model MP-5PDW. U suštini, to je MP-5K kome je pridodat bočno preklopni, plastični kundak, a na poklopcu sanduka je postavljena šina za montažu refleksnog/optičkog nišana. Na ustima cevi je navoj za prigušivač. Od početka je bilo jasno da ovo rešenje nije najbolje prvenstveno zbog municije. Naime, jedan od zahteva je da PDW može da probije prepreku sačinjenu od 1,6 mm debelog titanijuma i 20 slojeva kevlara, na daljini od 50 m. Stara „duga devetka“ to nije u stanju, bez obzira na daljinu. Doduše, postoje laboracije koje to mogu da izvedu, ali to već nije municija po NATO standardu, pa bi moglo doći do opasnih zamena, sa usvojenim pištoljskim metkom. Sa druge strane, zbog viška snage i prejakog trzaja, kalibar .223 u kompaktnim automatskim puškama, nije razmatran kao opcija.
Istovremeno, HK je testirao mitsku pušku G-11 sa teleskopskim metkom, bez čaure kalibra 4,7×33. Razvojnom timu nije trebalo mnogo vremena da ovaj metak prilagodi modelu G-11PDW. Skratili su ga za 8 mm i brzinu sa 930 m/s spustili na 58 5m/s. Dobijeno je veoma kompaktno oružje čistih linija i zadovoljavajućih karakteristika. Međutim, nekovencionalna municija mu je „došla glave“, pa je ceo projekat G-11 obustavljen.

Projekti HK i FN

U međuvremenu, vredni Belgijanci iz „Fabrique National“ (FN) u Herštalu ponudili su svetu svoje viđenje PDW. O ovom oružju „Kalibar“ je već pisao. Neobična „pereca“ forma i „bullpup“ konstrukcija oko metka novog kalibra 5,7×28, predstavljaju stvarni novitet u oblasti streljačkog oružja. Uz malo početne skepse, P-90 je relativno brzo prokrčio put u nekoliko armija, ali i u znatno više policijskih organizacija. Videli su u njemu upravo ono što su tražili – oružje na pola puta, od automata sa pištoljskim metkom, do automatske puške pune snage. Uz radni vek, od preko 20 hiljada hitaca bez podmazivanja (čišćenje se podrazumeva), P-90 ima trzaj od samo 1/3 metka .223 tj. 2/3 „duge devetke“ i sjajnu ergonomiju. U proteklom periodu P-90 je praktično dokazao svoju upotrebljivost, ali je ispoljio i nekoliko mana: sa masom od 3 kg izjednačen je sa kompaktnim varijantama automatskih pušaka. Dalje, magacin u kome je 50 metaka orjentisano pod uglom od 90º u odnosu na cev, ima jednu neprijatnu osobinu. Kada oružje sa polupraznim magacinom padne na tlo, municija u njemu se ispretura i dobijete ozbiljan zastoj za čije otklanjanje je potrebno par minuta. Uprkos tome P-90 se i dalje odlično prodaje (FN je obećao ispravku greške) pa se čini da je na dobrom putu da postane standard u ovoj oblasti.

HuK G-11
HuK G-11

Ovakva situacija naterala je razvojno odeljenje HK da projektu PDW priđu znatno studioznije. Odlučeno je da se iskoriste dve neprevaziđene konstrukcije: mehanizam „kalašnjikova“ i koncept „uzija“. Posao je olakšan time što HK proizvodi G-36, automatsku pušku, koja je konstrukciono kopija „kalašnjikova“. Taj mehanizam je prilagođen kompaktnom oružju kratke cevi sa magacinom u rukohvatu, kao kod Uzija i G-11PDW. Tako je rođen MP-7 o čemu je „Kalibar“ takođe pisao. Inženjeri HK tvrde da su stvorili remek-delo, barem što se konstrukcije tiče. Ova sprava dobila je i potpuno novi, pažljivo projektovan metak kalibra 4,7×30. Oružjem se lako rukuje i radi bez ikakvih zastoja. Test strelci tvrde da se sjajno kontroliše pri rafalnoj paljbi, čak i bez korišćenja izvlačivog kundaka. Kakav je u odnosu na konkurenciju može delimično da se sagleda i iz priložene tabele. Opet, u osvajanju tržišta izuzetno je važno brzo reagovati i biti prvi. Zvanično, NATO još uvek nije usvojio rešenje za PDW, ali ove savremene verzije automata ukazuju u kom se pravcu cela stvar kreće.

HuK MP7
HuK MP7

Dok su u periodu između dva svetska rata automati nastajali oko pištoljske municije, trenutna situacija je upravo obrnuta. Uspeh nove municije za PDW podstakao je proizvođače da za isti metak ponude i odgovarajući pištolj. Budući da nije bilo zahteva taktičkog nosioca (naručioca oružja), oba proizvođača su pošla od sopstvenog viđenja budućeg, borbenog pištolja. Ispostavilo se da su im i polazište i rezultat veoma slični, pa je teško odupreti se utisku da je HK ovoga puta „prepisivao“.

Ne žale se sredstva

Lagano zrno sa jezgrom od čelika i bakarnom košuljicom, u oba slučaja je zaustavnu moć moralo zasnovati na velikoj brzini i tzv. „šok-efektu“ – temporalnoj (trenutnoj) ekspanziji kanala rane, koji se preko telesnih tečnosti prenosi na nervne završetke u celom telu, izazivajući šok. Matematički posmatrano, to je u redu, ali kako to u praksi funkcioniše – sam Bog zna… Čak i super brza zrna iz dugih cevi automatskih pušaka, često ne obave posao kako valja. Ne bi bilo prvi put da stručnjaci „oborenog nosa“ konstatuju da koncept velikokalibarskog, teškog zrna još uvek nema premca.
Ponovo je FN reagovao brže i za metak 5,7×28 napravio pištolj duhovitog imena Five-seveN, koje zgodno spaja oznaku kalibra i inicijale proizvođača. Radi se u dve varijante, standardnoj sa DAO okidanjem sile 10-14 funti i Tactical sa SA okidanjem težine 4,5-6,6 funti, kod koga je na polimerskom ramu montirana poluga ručne kočnice. Obe verzije imaju uređaj koji sprečava opaljenje, ukoliko okidač nije povučen do kraja. Kapacitet je zavidnih 20 metaka u okviru, a proizvođač kaže da je veoma precizan.

HuK MP5-PDW
HuK MP5-PDW

Po ugledu na ovaj pištolj u oktobru 2004, HK je predstavio novi model za koji je još pre nego što je poneo zvaničnu oznaku P-46 usvojena skraćenica UCP (od Ultimate Combat Pistol – vrhunski borbeni pištolj). Znatno konvencionalniji od konkurenta, UCP je očigledno nastao na bazi modela P-2000 sa kojim deli obostrane komande kočnice i ustavljača navlake, kao i dugme za oslobađanje okvira. Sa zadnje strane drške su izmenjivi paneli u četiri veličine, za optimizaciju hvata u zavisnosti od veličine šake korisnika. Na polimerskom ramu sa donje strane ugrađena je „Pikatini“ šina po Mil-Std1913, što ukazuje na ambiciju da bude ponuđen i drugim članicama NATO. Proizvođač navodi da je oružje opremljeno modularnim sistemom okidač-udarač, koji olakšava zamenu i podešavanje sile okidanja. Priložena fotografija ne prikazuje konačan izgled pištolja, jer su planirane još neke izmene. Između ostalog, ugradnja duže cevi sa navojem za prigušivač švajcarske firme „Brugger and Thomet“ i opremanje povišenim nišanima, koji omogućuju neometano korišćenje istog. Takođe u planu je i kompakt verzija ovog oružja.
Kao što vidite radi se ozbiljno, ambiciozno, pri čemu se ne žale sredstva za razvoj, ispitivanje tržišta i marketing. A šta će od svega toga ispasti na kraju – pokazaće vreme.

Dragan ŠAPONJIĆ
foto: FN, HK

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još