Mobilan raketni sistem
Astros-II (engl. Artillery Saturation Rocket System) je samohodni višecevni bacač raketa koji proizvodi kompanija Avibars iz Brazila. Karakterišu ga modularni dizajn i to što može da koristi rakete različitog kalibra u rasponu od 127 mm do 300 mm. Razvijen je na bazi Tektran vozila VBT-2028 6×6 za sve vrste terena što mu povećava mobilnost. Astros-II se obično grupiše u vidu artiljerijskih baterija koje sačinjava oko 13 vozila: od toga je 6 lansera Astros-II, 6 vozila za snabdevanje i transport raketa i 1 specijalnog radarom opremljenog vozila za upravljanje sistemom za kontrolu vatre. Lanser je sposoban da ispaljuje rakete različitog kalibra, naoružane bojevim glavama različitog dometa. Svako vozilo za punjenje sadrži dva kompleta za punjenje sa raketama.
Raketni sistem Astros-II ušao je u službenu upotrebu brazilske vojske 1983. Godine. Sistem se dokazao u borbenoj upotrebi, za vreme Zalivskog rata kada ga je koristila iračka vojska. Tokom 1980-tih Avibars je prema procenama, Iraku prodao 66 sistema Astros-II. Irak je takođe stvorio svoj sistem Sadžil-60 koji je izrađen po brazilskoj licenci za njihov SS-60. Saudijskoj Arabiji prodato je 60 sistema Astros-II, kao i nepoznat broj Kataru i Bahreinu. Ukupna zarada od izvoza Astrosa-II između 1982 i 1987 godine dostigla je 1 milijardu američkih dolara. Ova činjenica učinila je višecevni bacač raketa Astros-II najisplativijim naoružanjem kompanije Avibars.
Tokom 1980-tih i ranih 1990-tih, Avibars je radio skoro isključivo na proizvodnji raketa i višecevnih bacača raketa (VBR), kao što je Astros-II, i uz to, na razvoju protivtenkovskih i protivbrodskih raketa. Na svom vrhuncu, Avibas je zapošljavao 6 000 radnika, kasnije ranih 1990-tih će taj broj biti smanjen na svega 900 radnika, zbog smanjenja potražnje za na tržištu oružja. Ali je ipak, korišćen 1991. godine uspešno korišćen u prvom Zlivskom ratu, od strane Saudijske Arabije protiv Iraka. Mnogo godina ranije, sistem Astros-II pomogao je Angoli da porazi pobunjeničker snage UNITA.