Nagazna mina
Pod pojmom mina podrazumeva se svako sredstvo postavljeno ispod površine zemlje ili na zemlji, ili u blizini zemlje ili druge površine, čija je namena da eksplodira usled prisustva, blizine ili kontakta sa osobom ili vozilom. Ova definicija obuhvata različite vrste mina i one se, obično, klasifikuju prema cilju za koji su namenjene ili okruženju za koje su projektovane. U našoj vojnoj terminologiji postoje definicije protivpešadijskih i protivtenkovskih mina.
Sa pojavom crnog baruta, minama se nazivaju podzemne komore sa minskim punjenjem (za rušenje fortifikacija i pravljenje prolaza). U 19. veku minama se nazivaju i podvodna i suvozemna torpeda, fugase i punjenja za rušenje. U Prvom svetskom ratu, minama se nazivaju velika podzemna eksplozivna punjenja za dizanje u vazduh protivnikove linije fronta, na kojima se često radilo mesecima i detonirana su početkom ofanzive. Pojavom specijalnih protivoklopnih eksplozivnih punjenja, pojam mina se u Drugom svetskom ratu počinje koristiti i za sva fabrički izrađena eksplozivna punjenja sa ugrađenim sredstvom za paljenje, za dejstvo protiv ljudi i vozila. Naziv mina koristi se i za projektil minobacača. U tom slučaju se govori o artiljerijskoj mini.
U današnje vreme u žargonu se termin „nagazna mina” generalno odnosi na uređaje posebno proizvedene kao oružje protiv osoblja ili vozila. Iako su neke vrste improvizovanih eksplozivnih naprava (engl. improvised explosive device – IED) pogrešno klasifikovane kao mine, termin nagazna mina je obično rezervisan za proizvedene uređaje koji su dizajnirani da ih koriste formalne vojne službe, dok se IED koristi za surogatne uređaje postavljene ili proizvedene na improvizovan način, uključujući eksplozivne materijale, destruktivne, smrtonosne, štetne, zapaljive, pirotehničke materijale ili hemikalije dizajnirane da unište, obogalje, ometu ili uznemiravaju. Oni mogu da budu inkorporirani u vojne zalihe, ali se obično pripremaju od nevojnih komponenti.
Upotreba mina je kontroverzna zbog njihovog potencijala kao neselektivnog oružja. One mogu predstavljati opasnost mnogo godina nakon što je sukob završen, šteteći civilima i ekonomiji. 78 zemalja je kontaminirano minama, a svake godine od njih gine 15.000-20.000 ljudi, dok je nebrojeno više osakaćenih. Približno 80% žrtava antipersonalnih mina su civili, pri čemu su deca najugroženija. Većina pogibija se dešava u vreme mira. Pod pritiskom brojnih kampanjskih grupa organizovanih kroz Međunarodnu kampanju za zabranu nagaznih mina, globalni pokret za zabranu njihove upotrebe doveo je do Konvencije o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i transfera antipersonalnih mina i o njihovom uništenju iz 1997. godine, što je poznato kao Otavski ugovor. Do danas su 164 zemlje potpisale sporazum
