Nalet gvozdenog konja

Za određene situacije na neposrednim i bliskim rastojanjima nema boljeg oružja od borbene sačmare. A u svetu taktičkih sačmara repetirka i dalje ima dominantnu ulogu. Naravno, novi poluautomatski modeli imaju svoje mesto u arsenalu mnogih formacija ali repetirke/pumparice su još uvek neprevaziđene po pitanju pouzdanosti sa različitim tipovima municije. To im dopušta korišćenje patrona u širokom rasponu snage pa i specijalnih punjenja sa kojima poluautomatski modeli jednostavno ne funkcionišu. U tradicijom opterećenoj Evropi ove puške postaju popularne tek nakom Drugog svetskog rata i to u krugovima službenih korisnika i za samoodbranu, dok se preko Atlantika bez kompleksa koriste za lov i sportsko gađanje. Danas se pupm-action puške proizvode i prodaju u čitavom svetu. To je jeftino i vrlo efikasno oružje lako za proizvodnju i jednostavno za upotrebu. Uprkos obilju proizvođača i modela na prvi pogled je prilično teško razlikovati ove puške jer sve koriste tubularni magacin ispod cevi, klizni podkundak i sanduk slične forme i dimenzija.

Međutim, odnedavno mlada kompanija “Iron Horse” iz Jute nudi nešto drugačije i prepoznatljivo. Reč je o pump-action sačmari nazvanoj “Sentry 12” (Stražar) sa unapređenim ergonomskim rešenjima i jedinstvenom konfiguracijom.
“Iron Horse Sentry 12” trenutno je u svetu najlakša pump-action sačmara monolitne konstrukcije. Masu oružja od samo 2,75 kg bez municije svakako će ceniti oni koji moraju da je nose čitavog dana. Oružje ima modularnu konstrukciju a osnovu predstavlja gornji deo sanduka tj. neka vrsta “šasije” u kome je smeštena cev sa zatvaračem. Izrađena je od jednog komada aluminijumskog otkivka obrađenog glodanjem i bušenjem tako da se dobije laka, skeletonizovana struktura dovoljne čvrstine da podnese i najsnažnija punjenja. Sa gornje strane, čitavom dužinom se proteže picatinny šina po vojnom standardu No.1913 za postavljanje najrazličitijih tipova nišana od mehaničkih ghost-ring preko ogromne ponude red-dot kolimatora pa sve do raznih taktičkih lampi, kompaktnih optoelektronskih i termovizijskih uređaja za korišćenje u mraku. Izgled oružja je moderan i elegantan, bez suvišnih detalja i po konfiguraciji asocira na Stonerovu AR platformu. Tome nesumnjivo doprinosi pravolinijska konstrukcija gde se osa kundaka nastavlja na cev prenosećI tako trzaj pravolinijski unatrag, uz minimalan vertikalni odskok. Obzirom da sačmena municija operaše na relativno niskim pritiscima i da trzaj nije naročit izazov za strelca to znači da je kontrola oružja bolja a prenošenje nišana na sledeću metu brže i lakše. Jednostavan sintetički kundak u obliku slova “L” ima na kraju tanak gumeni potkov koji će donekle ublažiti trzaj ali mu je osnovna uloga da spreči klizanje kundaka iz zgiba ramena i promenu tačke oslonca što bi se odrazilo na sliku pogodaka.

Nema puno modela koji se mogu pohvaliti jednostavnijim postupkom rasklapanja od “Sentry 12”. Dovoljno je izvući jednu poprečnu čiviju poput onih na Heckler und Koch automatima pa da se čitav gornji deo oružja odvoji. Sa donje strane prednjeg dela obloge cevi-sanduka su dva žleba po kojima kliza polimerski podkundak i preko dve poluge pokreće zatvarač sačmare. Hladno kovana cev duga 47 cm cilindrično je bušena i u sanduku je montirana preko jednog masivnog, pedantno čekiranog šrafa koji se lako može ručno odviti ukoliko je potrebno detaljno čišćenje ili zamena cevi. Zatvarač se bravi jednim bregom u za to predvićeni utor u produžetku cevi.
Donji deo, tj. donja polovina sanduka izrađena je od brizganog polimera i takođe je jednodelna a obuhvata pištoljski rukohvat, kućište mehanizma za okidanje sa štitnikom okidača i ležište okvira za municiju. Oblik i raspored komandi slede rešenja sa AR-15/M-16 što je već postalo internacionalni standard. Naravno, sa dobrim razlogom jer je praktično sve radnje sa oružje moguće izvesti bez promene hvata i gubitka vremena na pipanje i traženje odgovarajućeg dugmenta ili poluge. Komande su obostrano postavljene tako da ni levoruki strelci nemaju problem sa upotrebom oružja.
Većina pump-action sačmara ima tubularne magacine. Sentry 12 koristi izmenjive okvire kapaciteta 5 i 8 patrona. Nalik na okvire kod Glocka i ovi su izrađeni od polimera sa čeličnim ojačanjima. Korišćenje izmenjiivih okvira ima svoje prednosti ali i neke nedostatke. Dopunjavanje okvirima je brže, jednostavnije i manje stresno u situaciji kada treba imati pregled utrošene i raspoložive municije. Takođe, u okvirima se mogu nositi različiti tipovi municije (napr za razvaljivanje vrata, blasku borbu, hemijska punjenja itd…). Ipak, dimenzije okvira garantuju pouzdano hranjenje samo sa patronama dužine 70 i 76 mm dok u tubularni magacim možete nagurati sve što vam padnena pamet od redukovanih kratki patrona od 50 mm do tzv. Ultra Mag punjenja od 80 mm. Ali, to je već stvar projektovanih okolnosti upotrebe. Na “Sentry 12” manipulacija okvirima je brza i jednostavna, ubacivanje je brzo, pravolinijsko bez potrebe zakretanja kao kod AK oružja.

Okidač ove sačmare korisnici ocenjuju kao veoma dobar, čak i iznad očekivanja ali zbog različitih dimenzija pojedinih elemenata nije moguće zameniti ga nekim od “after market” okidača za AR platformu. Zbog toga, “Iron Horse” nudi verziju “Sentry 12 Elite” koja se od osnovnog modela razlikuje u nekoliko detalja. Klizni podkundak je dobio ohrapavljenu površinu u zoni kontakta sa dlanom, obloga cevi ima “M-lock” profilisane otvore koji se mogu iskoristiti za postavljanje dodatnih komada picatinny šina za montažu opreme a možda najbitnii benefit je ispolirani mehnizam/akcija i olakšano okidanje. To su logične oblasti za unapređenje upotrebljivosti oružja ali…

Osnovni model sačmare “Sentry 12” u SAD košta 900 dolara a “Elite” serija je čitavih 400 dolara skuplja! Za tržište na kome se provereni modeli za vojsku i policiju prodaju za dvostruko nižu svotu a turski proizvođači nude slične komade za manje od 100 dolara ovakve cene nisu baš razlog za veliku potražnju. Pritom, doplata za dorađenu verziju košta koliko pojedini Mossberg modeli a reč je o zahvatu koji svako sa malo strpljenja, komadom brusnog papira i dve turpije može sam da završi tokom jednog kišnog popodneva. Činjenica je da amerikanci vole i poštuju oružje “made in USA” ali kao pragmatičan svet niisu gadljivi na povoljniji odnos cene i kvaliteta. Uostalom, mnogi legendarni proizvođači oružja poput Springfielda, Colta, Smith Wessona, Remingtona i drugih veći deo proizvodnje sele u inostranstvo zbog jeftinijeg rada kvalifikovanih majstora a ponekad samo brendiraju kompletno oružje koje je neko drugi izradio pod njihovim imenom.
Korisnici su bez izuzetka zadovoljni ovim oružjem ali kombinacija ekonomskih faktora, sve popularnijih poluautomata pristupačne cene (prvenstveno ruskih Saiga i Molot) kao i mnoštvo jeftinijih decenijama prisutnih modela dobre reputacije svakako neće olakšati tržišni prodor “gvozdenom konju”. Mada, ukoliko ne uspeju, biće to šteta jer je oružje zaista vredno pažnje.

Dragan Šaponjić