Neopravdano zapostavljena

Italijanske oružane snage, uprkos vrlo razvijenoj namenskoj industriji (pre svega orijentisanoj streljačkom naoružanju), sve do 1990. koristila je svojevrsnog „klona“ američke M1 Garand, odnosno M-14, oznake BM59. To je bila teška, velika puška, u kalibru .308 Winchester (7,62×51), potpuno neprimerenog jednoj savremenoj jurišnoj pušci, jer je kontrola vatre pri rafalnoj paljbi, bila veoma problematična. Interesantno je da je vodeća italijanska fabrika streljačkog oružja „Beretta“, još 1968. počela razvoj nove jurišne puške, u tada najnovijem kalibru .223 Remington (5,56×45), koji je u sve većem broju uspešno koristio u ratu u Vijetnamu na M16.

Ova puška, pod oznakom AR-70/223, predstavljala je jednu od prvih u ovom kalibru (posle M16 i FN FAL) i zbog toga je ostvarila solidan izvozni uspeh: pored italijanskih specijalaca, korišćena je u Jordanu, Maleziji, Indoneziji… Kada je skoro ceo Zapad uveo kalibar 5,56 mm i Italijani su počeli da razmatraju širu primenu ove municije. Međutim, došli su do zaključka da AR-70/223 ima i nedostataka: između ostalog, nemogućnost da koristi standardni, američki okvir za M16, slabe vođice zatvarača i otežana ili nemoguća upotreba optičkog nišana, bacača granata i drugih dodataka. Konačno, u „Beretti“ su 1985. počeli razvoj poboljšane verzije (kasnije označene sa AR-70/90).
Spolja gledano, u poređenju sa AR-70/223, koja je, lišena agresivnosti, više ličila na dečju igračku, AR-70/90 zaista uliva poverenje. Koristi se odavno provereni sistem rada automatike, sa pozajmicom gasa sa klipom dugog hoda, koji se nalazi iznad cevi puške. Klip pokreće nosač zatvarača rotacionog tipa, sličnog onom sa AK-47, sa dve bradavice za stabilnije bravljenje. Konstrukcija oružja tipična je za vreme hladnog rata: korišćenje štancovanog i presovanog čeličnog lima, sa tačkasto zavarenim komponentama, čime se snižavala cena i oružje prilagođavalo masovnoj proizvodnji.
Za razliku od AR-70/223, gde je korišćen sanduk pravougaonog preseka, sa vođicom formiranom od savijenog, profilisanog lima, koja se u ekstremnim uslovima deformisala i mogla dovesti čak i do zaglavljivanja nosača zatvarača i zastoja – na AR-70/90 upotrebljen je trapezoidni profil sanduka veće krutosti, sa snažnijim vođicama, zavarenim za sanduk. Postoji uređaj za zadržavanje zatvarača u zadnjem položaju, kada je ispaljen poslednji metak iz okvira, što AK-47 nema.
Prema tome, jurišna puška AR-70/90, po pojedinim mehanizmima rada automatike, veoma je slična legendarnom „kalašnjikovu“ AK-47. Svoj kvalitet dokazala je i na uporednim testovima, sa AR-70/223 i BM-59, krajem 80-ih godina prošlog veka. Konačno, 1990, italijanska vojska prihvatila je ovo, u to doba, veoma savremeno oružje.
Specifičnost sistema za pozajmicu gasa AR-70/90 je regulator protoka gasa. Naime, za razliku od većine drugih pušaka koje nemaju mogućnost regulacije, odnosno imaju mogućnost prekida dotoka gasova, zbog lansiranja tromblonskih mina (domaća puška M-70) – AR-70/90 ima i dodatni položaj, koji omogućava povećani dotok gasova, što se koristi u uslovima maksimalne zaprljanosti (kao kod puškomitraljeza PKM, odnosno naše verzije M-84). Druga specifičnost vezana je za sistem utvrđivanja cevi (koja se za sanduk vezuje preko navrtki). Ovo omogućava relativno jednostavnu zamenu cevi u poljskim uslovima, bez posebnog podešavanja čeonog zazora. Unutrašnjost cevi tvrdo je hromirana, zbog povećanja radnog veka.

Za razliku od dugih jurišnih pušaka, gde se konstruktori opredeljuju za rafalnu paljbu (na AR-70/223) ili ograničeni rafal od tri metka, na AR-70/90, postoje obe opcije. Iako danas preovlađuje mišljenje da je rafal od tri metka nepotrebna komplikacija, ovo dokazuje napor koji su uložili konstruktori iz „Berette“. Pored ova dva položaja, postoje i jedinačna paljba i zakočeno stanje. Za razliku od AR-70/223, gde je regulator bio samo na desnoj strani, na AR-70/90 postoje ručice sa obe strane, tako da pušku mogu, bez smetnji, da koriste i levoruki i desnoruki strelci. Isto važi i za dugme utvrđivača okvira, konstruisanog od tankog čeličnog lima, u skladu sa standardom STANAG (može da se koristi i na drugim puškama u NATO, npr. M16). Postoje tri različita tipa okvira, sa pet, 20 i 30 metaka. Štitnik obarača vizuelno predstavlja „most“ između pištoljskog rukohvata i okvira, a zanimljivo rešenje je mogućnost preklapanja nadole, kako bi korišćenje puške u zimskim uslovima bilo lakše.
I nišani su neobične konstrukcije, ali za vreme kada se puška pojavila – veoma savremeni. Prednji, podesivi nišan zaštićen je masivnim prednjim bočnim štitnicima, a nalazi se iznad regulatora gasa. Zadnji nišan je na kraju sanduka, diopterskog tipa, za razdaljine od 250 i 400 m. Može da se podešava po visini i po pravcu, zbog eliminacije uticaja vetra. Ispred zadnjeg nišana je ručica za nošenje (koja svojom ravnom, gornjom površinom može da posluži i za instinktivno gađanje), u koju su ugrađeni nišani sa tri tačke. Ručica može da se ukloni i umesto nje postave optički nišani. Italijanska vojska koristi dnevni nišan tipa „Aimpoint“, sa uvećanjem 4X, kao i pasivni noćni Carl Zeiss Orion. Kako sistem utvrđivanja sa dve prizme nije zaživeo, u poslednje vreme koristi se posebni nosač za standardnu, rebrastu „Picattinni“ šinu (čime je dijapazon različitih nišana i drugih dodataka, značajno proširen).
Pored čeličnih limova, za konstruisanje jurišne puške AR-70/90, obilato su korišćeni i visokokvalitetni polimeri: prednji i zadnji rukohvat, kao i kundak, kod verzije AR-70/90. Umesto kundaka, na verziji SC-70/90 nalazi se preklopni, cevasti skeletirani kundak, od legure aluminijuma, čime se dobija verzija SC-70/90. Za specijalne jedinice razvijena je i treća varijanta SCP-70/90, kod koje je cev skraćena sa 450, na 360 mm. Iz tog razloga, cev manje viri iz sanduka, koji ima dužinu kao i kod verzija AR/SC-70/90, tako da ne postoji mogućnost lansiranja tromblonskih mina. Međutim, ovo je omogućeno postavljenjem posebnog, cevnog dodatka, preko bajonet-utvrđivača (ali se na ovaj način dobija manje kompaktno oružje). Pored tromblonskih mina, puške ove familije mogu da koriste i podcevne bacače granata, kako američke M203 i singapurske CIS-40, tako i domaće Franchi GLF-40. Za razliku od američkog M203 (postavlja se ispod prednjeg rukohvata), GLF-40 montira se pomoću dva prizmatična utvrđivača, direktno na spoljašnji zid cevi puške, kada se ukloni prednji rukohvat. Cev ovog bacača granata okreće se u desnu sranu, ne prema napred, tako da je moguće ispaljivati i specijalne granate, veće dužine.
Takođe, vrlo interesantno rešenje je šupljina unutar zadnjeg rukohvata, gde se postavlja vrećica sa priborom za čišćenje. Na prednji deo cevi može da se montira bajonet, a sa donje strane, postoji mogućnost postavljanja dvonošca, za povećanje stabilnosti pri gađanju.
Stvorena je i verzija poluautomatskog, lovačkog karabina AR-70/90S, kao i lakog mitraljeza AS-70/90, sa opaljenjem iz otvorenog zatvarača i teškom cevi, dužine 465 mm i mase 6,29 kg. Nijedna od dve dodatne varijante, nije izrađena u većem broju.
Iako se stiče utisak, da su Italijani apsolutno mislili na sve, puške serije AR-70/90 nisu prodane nikome osim italijanskih oružanih snaga. Pravi razlog neuspeha nije loš kvalitet, već možda – „nezgodno“ vreme pojavljivanja: 90-te godine 20. veka, hladni rat završen, svet je „preplavio“ ogroman broj pušaka iz istočnoevropskih zemalja… Osim toga, u to vreme mnogi su već izbacili na tržište tada veoma atraktivne puške „bull-pup“ koncepcije, pored kojih je AR-70/90 delovala suviše klasično (AUG, FA MAS, L85). A ne bi trebalo zaboraviti ni relativno slab politički uticaj Italije, koja nije imala dovoljno moći da „progura“ svoj proizvod. Danas, pored konkurenata kakva je nemačka G-36 i drugih, najnovijih pušaka sa integralnim optičkim nišanima i „gomilom“ stanardnih šina, AR-70/90 realno nema velike šanse za uspeh. Ali, ne treba sumnjati da je „Beretta“ sposobna da konstruiše oružje, za koje bi AR-70/90 mogla da posluži kao osnova. Međutim, postoji opasnost da ukoliko ne reaguje dovoljno brzo, konkurencija ponovo otrgne najveći deo „kolača“.
S. BALOŠ

Tehničke karakteristike
Model: AR-70/90 SC-70/90 SCP-70/90
Dužina sa prekl. kund): 998 mm 998 (756) mm 908 (663) mm
Dužina cevi: 450 mm 360 mm
Masa prazne: 3,8 kg 4,07 kg 3,8 kg
Kadenca: 650 met/min 670 met/min
Početna brzina: 950 m/s 885 m/s

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još