Novi koncept na proveri

Hrvatski proizvođač streljačkog oružja „HS Produkt“ iz Karlovca, proslavio se vrlo uspešnim pištoljima HS2000. Ovaj pištolj je toliko uspešan, da se za njega zainteresovao čak i čuveni „Springfield“, pod čijim imenom se prodaje u SAD – kao Springfield XD. HS 2000 je privukao toliko pažnje, da se za njegovu upotrebu odlučio i određeni broj policijskih službi u SAD, a poznato je kakva konkurencija tamo vlada. Ovaj pištolj prikazali smo u „Kalibru“ više puta, između ostalog i u „torture testu“, gde se vrlo uspešno nosio i sa čuvenim Glockom. Međutim, „HS Produkt“ se nije zadovoljio time i odlučeno je da se ide korak dalje. I to konstrukcijom i plasiranjem jurišne puške, pod nazivom VHS. Ova puška se, u odnosu na konkurenciju, prilično razlikuje. Nije preterano reći da se radi o avangardnom rešenju, pred kojim su testovi na terenu i ako se pokaže kao uspešna, sigurno će postati vrlo tražena i još jedan uspeh „HS Produkta“.
Prva hrvatska jurišna puška bila je delo firme „RH-Alan“, pod oznakom APS-95. Ovo oružje kalibra 5,56 mm trebalo je da zameni poznati M-70, ali zbog cene koja je u odnosu na novi AK-47 bila tri puta veća i vrlo povoljne nabavke municije 7,62×39 iz istočnonemačkih viškova, APS-95 je postala suvišna. Ipak, radilo se o interesantnom oružju, vrlo sličnom Galilu, sa potpuno novim prednjim potkundakom, rukohvatom i preklopnim osloncem za rame. Posebno je interesantan bio nišan, integralno postavljen u ručicu za nošenje sa uvećanjem od 1,5x. Identično izvoznoj varijanti, danas možda komercijalno i najuspešnije jurišne puške, nemačke G36.
Ipak, „HS Produkt“, tačnije glavni konstruktor i suvlasnik firme Marko Vuković, nije se zadovoljio samo „doterivanjem“ proverenog i dobro poznatog sistema rada automatike „kalašnjikova“, već je odlučeno da se ode i korak dalje. Spolja gledano, VHS je kroz razvoj prošla pravu evoluciju: u početku, imala je dizajn sličan izraelskoj jurišnoj pušci Tavor, sa ručicom za nošenje sličnom G36. Sledeća verzija je bila slična prvoj, ali je imala nešto zaobljenije konture, dok je poslednja radikalno drugačija i neverovatno liči na francusku pušku FA MAS. Ima bull-pup konfiguraciju i vrlo izraženu ručicu za nošenje, koja se proteže skoro celom dužinom puške. Ova ručica je vrlo zgodna, jer obezbeđuje odličnu zaštitu za klasične, mehaničke nišane. Međutim, tu se sličnost sa FA MAS završava. Dok francuska puška koristi sistem trzaja, VHS se bazira na principu pozajmice gasova sa klipom, kao i većina drugih jurišnih pušaka danas. Tu prestaje i sličnost sa većinom današnjih jurišnih pušaka i počinju inovacije. Dok se kod ostalih jurišnih pušaka nosač zatvarača kreće prema nazad, sabija se opruga, a na kraju puta prema nazad udara u graničnik, posle čega počinje da se kreće napred, preuzimajući nov metak iz okvira – VHS ima poseban ispust, koji deo barutnih gasova usmerava u komoru iza zatvarača, gde se ovi gasovi pri kretanju zatvarača nazad sabijaju i ponašaju kao kočnica, „meko“ zaustavljajući zatvarač u zadnjem položaju, a potom se klasičnim putem zatvarač vraća napred. Na taj način se ostvaruje blaži trzaj – u tom pogledu je ovaj sistem sličan puškomitraljezu Ultimax, gde se „meko“ kretanje obezbeđuje dugim hodom i oprugom bez graničnika.
Neki će reći da je trzaj kalibra 5,56 mm NATO ionako slab, pa zašto dodatno komplikovati mehanizam rada? Iz prostog razloga, što se time postiže izuzetna kontrola rafalne paljbe. S druge strane, ovaj sistem bi u perspektivi mogao da se iskoristi i na puškama koje ispaljuju snažniju municiju – 7,62×51 NATO, čija je kontrola u rafalnoj paljbi izuzetno problematična. Metak 7,62 mm NATO se sve više vraća kao alternativa kalibru 5,56 mm, jer se time obezbeđuje veći domet, iskorišćenjem optičkih nišana koji su sve prisutniji na savremenim jurišnim puškama, manji uticaj vetra zbog više nego dvostruko težeg zrna i veća probojnost, što je bitno kod sve veće proliferacije zaštitnih prsluka. Ostaje da se vidi kako će se ovaj sistem gasnog ublaživača kretanja zatvarača ponašati sa različitim laboracijama municije 5,56 mm. Trenutno, u svetu vlada prilično šarenilo: u upotrebi je izvorna američka municija sa zrnom M193 mase 3,5 g (55 grs), zatim sa belgijskim zrnom SS109 mase 4 g (62 grs) i konačno, sve prisutnija municija sa teškim zrnom od 5 g (77 grs), koju naročito poslednjih godina forsiraju Amerikanci, jer teže zrno bolje zadržava brzinu, efikasnije je na daljinama preko 200 m, a time ima veću zaustavnu moć.
Druga, interesantna karakteristika je mala masa oružja. Iako je na početku obelodanjeno da puška bez okvira teži neverovatna 2,3 kg, za kilogram manje od najlakših konkurenata, kasnije je ova cifra povećana na 3 kg (takođe bez okvira, koristi se standardni sa M16). Primera radi, domaća M21 teži 3,85 kg, a izvorna američka M16 2,89 kg, aktuelna varijanta M16A2 3,6 kg – najbliži konkurent je Tavor sa 3,27 kg. Samo karabin M4 ima masu od 2,52 kg, ali dužina njegove cevi je 368 mm. Za sada, ne možemo da ga uporedimo sa karabinom VHS-K, jer smo još uvek uskraćeni za njegovu masu. VHS u varijanti jurišne puške VHS-D ima cev od 500 mm, dok skraćena varijanta karabina VHS-K ima cev od 400 mm. Ukupna dužina VHS-D je 760 mm, za VHS-K nije obelodanjena dužina, ali bi bilo logično da je kraća za onoliko, koliko je kraća i cev – 660 mm. To je čini jednom od najkompaktnijih na svetu – kraće su samo FA MAS dužine 757 mm (cev 488 mm), Tavor TAR-21 720 mm (460 mm). Belgijska FN 2000 je duga 694 mm, ali uz cev 400 mm, koja je uporediva sa karabinskom cevi VHS-K. Možemo da zaključimo da je VHS-K kompaktnija.
Veoma zanimljiv je i regulator paljbe. Dok se na većini pušaka koristi ručica iznad rukohvata koju je moguće dohvatiti palcem (bez skidanja ruke sa rukohvata), VHS ima dodatnu ručicu koja se nalazi ispred obarača. Ova ručica može da se okreće oko vertikalne ekscentarske osovinice i obezbeđuje zakočeno stanje (centralni – prednji položaj), jedinačnu (okrenuta prema desno) i rafalnu paljbu (okrenuta prema levo), a s leve strane pištoljskog rukohvata čini se da se nalazi i dodatna kočnica. Ovo je neobično, ali prilično elegantno rešenje regulatora, jer je njegova upotreba znatno brža, nego ručice na tradicionalnom mestu iznad rukohvata. Time se, kao i kod dvojnih ručica iznad rukohvata, obezbeđuje i mogućnost da ručicu koriste i levoruki i desnoruki strelci. Uprkos svemu, moguće je da bi većini potencijalnih korisnika više odgovarao klasični regulator u obliku ručice iznad pištoljskog rukohvata, zbog lakšeg prelaska sa postojećih tipova jurišnih pušaka. Ipak, nije isključeno da će se kao opcija ponuditi i takav regulator.
Međutim, dolazimo do jednog nedostatka – iako je ručica za repetiranje iznad sanduka, tj. unutar velike ručice za nošenje, vrlo dobro zaštićena i laka za rukovanje i za levoruke i desnoruke, s leve strane sanduka ne postoji otvor za izbacivanje čaura. S obzirom da se radi o bull-pup pušci, ovaj otvor je vrlo blizu lica strelca, pa ako pušku koristi levoruki vojnik, postoji opasnost da ga vrela čaura udari u obraz ili oko. Da li će na serijskim primercima ili na nekoj budućoj varijanti da bude omogućeno podešavanje, kao kod FA MAS, ne znamo. Ukoliko ne bude, to će sigurno da se navede kao najveći nedostatak ovog oružja, bar „na papiru“. Najbolje rešenje ovog problema među bull-pup puškama, ostvareno je na belgijskoj FN 2000, kod koje se čaure izbacuju kroz posebnu cev prema napred. Ipak, postoji više primera koji pokazuju da se mogućnosti upotrebe levorukih strelaca ne pridaje veća pažnja, a najočigledniji su kineske QBZ-95, singapurske SAR-21 i južnokorejske DAR-21.
Prikazani prototip nema ili ima samo jednu standardnu Picatinny šinu ispod prednjeg potkundaka, ali zato sa obe strane potkundaka ima utvrđivače na koje je moguće postaviti standardne šine. Ovo je u suprotnosti sa prethodnom varijantom, gde su bile prisutne (prema objavljenim fotografijama), pet ili više kratkih šina: jedna ispred ručice za nošenje, jedna ili dve na ručici za nošenje, s leve i možda i desne strane, kao i tri bočne – jedna s leve strane sanduka, a dve sa desne. Kod konačne varijante, ostaje da se vidi da li je upotreba optičkog nišana moguća i na koji način bi se montirao, jer ručica za nošenje gornjim žlebom sprečava bočno umetanje nišana na standardnu šinu. Ovaj problem na FA MAS, Francuzi su rešili na verziji G2, koja uopšte nema ručicu za nošenje, a umesto nje se postavlja standardna šina koja nosi optiku. Na VHS postoji nešto zanimljivo, a to su otvori na bokovima ručice za nošenje, koji (sasvim je moguće), mogu da se iskoriste za montažu šine. Indikativno je da su ovi otvori na približno istoj udaljenosti, kao i tačke za utvrđivanje šine na prednjem potkundaku. Ako se ovo pokaže kao tačno, VHS bi mogla korisniku da pruži fleksibilnost ravnu ili čak i veću, nego u ovom pogledu najbolje puške danas, npr. SCAR ili HK416. Međutim, kada bi sve ove šine bile montirane, masa bi porasla, možda i do nivoa konkurencije ili tek nešto manje od toga.
Početna brzina je, navodno, izvanrednih 1070 m/s, nije jasno sa kojom municijom. Može da se zaključi da je realnije, da se ova impresivna brojka postiže sa lakšim zrnom M193, jer čak i M16 sa cevi dužine 508 mm sa SS109 postiže 975 m/s, a sa M193 nešto malo preko 1000 m/s. Prema tvrdnjama proizvođača, VHS funkcioniše u neobično širokom temperaturnom intervalu od -50 do 100oC.
Nulta serija od 50 pušaka, poslata je hrvatskim vojnicima stacioniranim u Avganistanu. Ako se puška dobro pokaže, najavljena je nabavka za celu hrvatsku vojsku. Tvrdi se da je ovih 50 pušaka plaćeno 550.000 evra – 11.000 po komadu! Najverovatnije se radi o sredstvima koja će se potrošiti za potrebe pokretanja proizvodnje. Ako sve bude u redu, karabin će upotrebljavati hrvatska policija, ali nije isključeno da je koriste vojni specijalci. Takođe, prema pisanju „Nacionala“, na testiranjima je ispucavano pet-šest okvira, posle čega je cev hlađena u vodi (a ne posle četvrtog okvira, što se praktikuje u svetu). Na testiranjima skoro da nije bilo zastoja – što ipak znači da ih je bilo. To se objašnjava lošim kvalitetom municije, koja je bila na raspolaganju. Neke zamerke vojnika su već uvedene (kao što je zaobljavanje svih ivica), kako puška ne bi zapinjala za odeću ili vegetaciju.
Interesantno je videti različit način razmišljanja srpskih i hrvatskih konstruktora – najpre se zapaža sama konfiguracija – klasična i bull-pup. U skladu s tim, srpski konstruktori su se pri projektovanju M21 opredelili za klasična, proverena rešenja, bez mnogo „eksperimentisanja“, što je rezultiralo u snažnoj i kvalitetnoj pušci, u određenoj meri i težoj, nego što je slučaj sa svetskim prosekom. S druge strane, hrvatski konstruktori su odlučili da projektuju potpuno avangardno oružje s mnoštvom, mora se reći vrlo zanimljivih inovacija, koje će tek da budu ispitane „na terenu“. Kao takva, VHS je trenutno, verovatno najlakša jurišna puška (naravno, bez Picatinny šina), sa najslabijim trzajem i vrlo interesantnim rešenjem regulatora paljbe. S druge strane, pouzdanost i mogućnost upotrebe različitih laboracija municije, kao i danas standardnih optičkih nišana, trebalo bi tek da se dokažu. Ukoliko i to bude zadovoljavajuće, može da se očekuje odličan komercijalni uspeh. Za VHS se za sada interesuju SAD, Kuvajt i Venecuela.
S. BALOŠ