Osvaja na prvi pogled
Sa interesovanjem i neskrivenom radošću uvek i iznova dočekujemo vesti o unapređenju svojstava nekog modela vatrenog oružja, bez obzira iz koje zemlje dolazi takva novotarija. Tokom 2015. godine prvi put smo saznali da je na američkoj manifestaciji „NSSF SHOT Show“ predstavljena zanimljiva puška pod nazivom M10X, u kalibru 7,62x39mm. Na prvi pogled, delovalo nam je kako jedna potpuno nepoznata firma pokušava da pridobije deo tamošnjeg tržišta prostom nadogradnjom osnovnih delova proverenog AK sistema.
Međutim, dve godine kasnije pojavila se redizajnirana varijanta nazvana „M10X International Defense Rifle“, koja nam je zaokupila pažnju i s čežnjom smo maštali da je isprobamo. U tom trenutku, bile su dostupne samo informacije koje je nudio proizvođač, pa smo tako saznali da nova puška ima svega 49 delova (kao britanski automat „Sten“ iz Drugog svetskog rata), što je znatno manje od poznatih konkurenata. Primera, AK ima 80 delova, a AR15 više od stotinu. Dalje, rečeno je da M10X ima uprošćeni sistem rasklapanja usled svoja dva risevera koji se drže zajedno prednjom čivijom i robusnim poklopcem sa zadnje strane. Neupućeni čitalac bi mogao pomisliti da je to slično na remek-delu Mihaila Kalašnikova, ali imajte na umu da je poklopac sanduka pušaka AK i AKM izrađen od presovanog lima, a kod oružja koje opisujemo gornji risiver je od nerđajućeg čelika sa nadogradnjom od durala, preko koje se celom dužinom nalazi Pikatini šina.
Dakle, u osnovnoj konfiguraciji je omogućeno montiranje optičkih i refleksnih nišana, izmenjivih prednjih rukohvata, te popularnih M-LOK slotova za ugradnju još dodatne korisne opreme. Prilagođena novom dobu, puška je dobila i obostranu polugu manuelne kočnice, koja se bez napora i nepotrebne buke aktivira palcem dominantne šake. Donji risiver je napravljen od „štampanog“ čeličnog lima (debljine 1,5mm poput RPK), a odabrana je Magpul MOE drška rukohvata, te podesivi Zhukov-S kundak istog proizvođača, koji se preklapa na desnu stranu i omogućava nesmetano otvaranje paljbe u tom položaju.
Uglavnom, tek tokom ove godine smo bili u prilici da „iz prve ruke“ saznamo više detalja i pojedinosti jer je naš dugogodišnji prijatelj i saradnik Oleg Volk bio privilegovan da pomno testira i istraži realne domete novog oružja. Prema njegovim rečima, M10X je koncept približniji rafiniranoj SIG SAUER 550 pušci, koju s punim pravom neki članovi naše redakcije već godinama smatraju najboljim serijski proizvođenim modelom vojničkog streljačkog naoružanja. Istina, kalibar 7,62x39mm, zatim okviri i način njihove deblokade su preuzeti sa AK serije, sa mnogo razloga. Konstruktor Majkl Mejer/Mihael Majer (po čijim inicijalima se firma i zove „M+M Industries), shodno svom švajcarskom poreklu je dobro znao da SIG 540, 550 i 551 puške predstavljaju varijaciju neprolaznog „kalaša“. Uz to, ispravno je procenio trend na američkom tržištu jer mnogi tamošnji militaristički nastrojeni zaljubljenici traže uvek još i još pušaka u tom kalibru. Naime, iako u Sjedinjenim Američkim Državama mnoštvo proizvođača nudi svoje varijante sistema AR15, već skoro tri decenije traje pravi kult oružja koje makar sliči na AK47. Delom je to posledica kinematografskih ostvarenja, ali pretežno se uzrok nalazi u pozitivnim direktnim iskustvima korisnika.
U tom smislu, da sagledamo šta po ceni od 1.500 dolara dobija kupac ove interesantne puške. Najpre, ukazaćemo da je cev dužine 42cm u kategoriji „slobodno plutajuće“ i zaštićena nitranjem. Ručica zatvarača može da se po želji korisnika premešta na levu ili desnu stranu, a kočnica je takođe obostrana. Već smo pomenuli Pikatini šinu dužine sa gornje strane sanduka, te M-LOK podlogu za nadogradnju korisnih pomagala, a treba istaći i regulator barutnih gasova sa više pozicija. Naročito nam se dopao razbijač praska i plamena na ustima cevi, koji ima i ulogu kompenzatora trzaja. Usled svega nabrojanog, balans puške je neuporedivo bolji od bilo standardne vojničke puške AK sistema, pa u rukama M10X deluje kao da je ukupna masa manja od 3,85kg (bez okvira) koliko pokazuje na vagi.
Sve to ne bi doprinelo pozitivnom utisku, da nismo zavirili u unutrašnjost oružja i opazili kako je pažljivo odabran dizajn zatvarača nalik na SIG SAUER puškama serije 540. To podrazumeva rotacioni zatvarač sa ejektorom čaura zasnovanim na potisnom klipu. Sa druge strane, treba obratiti pažnju kako je napušten dobro poznati sklop nosača zatvarača sa klipom, već su ti delovi sada odvojeni u dve posebne celine. Sovjetski uzor je bio koncipiran da bude apsolutno funkcionalan u uslovima projektovanog rata najširih razmera, kada bi oružjem rukovali slabije obučeni „mužici“. Pušku koju sada opisujemo koristiće sasvim drugačija klijentela, kojoj znači mogućnost korišćenja različite municije od vojne sa zrnom M43. Mala, ali itekako bitna izmena u odnosu na AK i generalne uzore. Poznata je poslovična pouzdanost svih derivata „kalašnikova“ i sistema automatike dugog trzaja klipa usled delovanja barutnih gasova, ali ovakva izmena zatvarača rezultira mehanizmom s manjim zazorima, što je za pušku namenjenu probirljivom civilnom tržištu vrlo bitno.
Dodajmo i Olegovu opasku da je ergonomski odlično rešena Magpul drška doprinela sigurnijem i lagodnijeg prihvatu, te da se isporučuju okviri kapaciteta 5, 10 i 30 metaka. No, tek na strelištu je američki novitet pokazao sve svoje kvalitete. Poznato je da se decenijama o potencijalu oružja AK sistema i municije 7,62x39mm sa zrnom M43 (naša oznaka M67) pristupalo sa dva različita stanovišta. Sa jedne strane, naslušali smo se storija o gotovo neverovatnim pogocima sa udaljenosti od preko 400 i više metara, što akteri apsolutno nisu uspevali da kasnije ponove kada se to od njih tražilo. Sa druge, uvrežilo se nihilističko omalovažanje ovog nama dragog kalibra uz opaske kako je potpuno nemoguće uopšte pogoditi grudnu metu sa razdaljine veće od sto metara. Kao i uvek, istina je negde na sredini. Ne može se očekivati nekakva fenomenalna preciznost i tačnost pogodaka ako se koristi izraubavana vojna automatska puška sa preklopnim kundakom, nagriženom cevi, standardnim nišanima, te četrdeset starom municijom. Još ako je to oružje u prethodnom periodu koristilo više generacija vojnika i ispaljivalo tromblonske mine – u pitanju je svojevrsni vojnički „radni i ratni konj“ koji neće zakazati kad je opasno, ali ni oduševiti na strelištu.
Dakle, nama tako draga AP M70 AB2 je sasvim druga kategorija i ne treba mešati sa ovim i ovakvim unapređenim varijacijama poluautomatske puške namenjene civilnom tržištu. Koristeći sedeći streljački stav i naslon, probranom takmičarskom municijom Hornady SST, Cor-Bon DPX ili Federal Premium Fusion, puneći ručno po jedan metak ili korišćenjem doboša sa jednorednim uvođenjem municije, naš test strelac Volk je uspevao da ostvari grupe pogodaka od oko 0,7 MOA. Naglašavamo da je ovo rezultat kada se koristi optički nišan. Međutim, standardnom poluautomatskom paljbom i upotrebom uobičajenih AK okvira sa dvoredim rasporedom metaka, grupe su bile znatno šire. Tačnije, ostvareni su dva do tri puta lošiji rezultati od 1,5 do 2 MOA. Ponovo se iskazala poznata „boljka“ da puške koje koriste takve okvire, slože pogotke u dve male grupe levo i desno od centra mete. Kao iskreni ljubitelj i poštovalac proizvoda našeg „Prvog partizana“ iz Užica, Oleg je isprobao M10X pušku PPU municijom sa PSP zrnom mase 123 grejna i rezultati su bili ispod 2 MOA, što je jako dobro za komercijalni metak. Poređenja radi, identičan rezultat je dobijen sa znatno skupljom „Winchester“ FMJ zrna iste mase. Testovi su nastavljeni jeftinom municijom sa čeličnom čaurom, rezultati su bili očekivani – grupe od 3 do 5 MOA.
Znajući ko spada u ciljnu grupu potencijalnih kupaca nove puške, razvojni tim „M+M Industries“ krenuo je osvajanje tipskog jednorednog okvira za precizno takmičarsko streljaštvo. Zanimalo nas je u kojoj meri varijabilni regulator protoka gasova ima smisla u odnosu na neka prostija rešenja. Dobili smo odgovor da je iskustvo sa FN FAL puškama i njihovim regulatorima bio i ostao napredno rešenje, ali je sada na M10X pušci odabrana verzija sa čak šest pozicija. Brojem 1 je označena standardna, 2 je podeok za uprljano oružje, dok se za poziciju 0 zatvara protok gasova i oružje se puni manuelno municijom sporijom od brzine zvuka. Postoje dodatne tri pozicije za poluatomatsku paljbu kada se koriste razbijači pucnja, gde je to dozvoljeno civilnim korisnicima. U SAD je omogućena i jednostavna nabavka dodatne cevi koja košta tek nešto preko dvesta dolara. Zamislite domaće zaljubljenike u ovakvo oružje i ovaj kalibar, sa američkim propisima i platežnu moć!
Pomno smo ispratili vesti vezane za ovu pušku inspirisanu sovjetskim, švajcarskim, belgijskim i američkim oružarskim dostignućima, pa se nameće zaključak da li je realno i uputno primeniti nešto od opisanog prilikom kreiranja neke nove vojničke jurišne puške. Objektivno uzevši, raduju nas pokušaji da se prepravkom domaćih AP M70 makar izmenom nekih delova pokušava dobiti iole modernije vojno oružje. Koje rešenje je uspešnije, prerano je i nezahvalno govoriti. Naravno, voleli bismo da na civilnom tržištu nekakvu domaću varijantu poput M10X, jer smatramo da ovakve puške na najbolji način dokazuju kako potencijal metka 7,62x39mm nije još uvek dovoljno istražen, a kamoli dostignut.
Tekst: Milan Milanović
Fotografije: Oleg Volk
