“Paklene prepreke”

Južnoafrička Republika (JAR) se nalazi u grupi najnasilnijih zemalja u svetu, pa specijalci policije uvek imaju pune ruke posla. Svake nedelje u JAR se desi 500 ubistava, 4.500 nasilničkih napada i 126 otmica, godišnje se uhapsi oko 4.000 osoba za krivična dela kidnapovanja i otmica, koja se najviše čine radi iznuđivanja novčanog otkupa. Na svakih osam minuta dogodi se oružana pljačka, na godišnjem nivou to je 70.000 takvih slučajeva. Godišnje se ukrade više od 90.000 motornih vozila, koja završavaju u ilegalnim garažama i radionicama, gde ih rastavljaju na delove ili ih prefarbaju i prodaju dalje. To je biznis koji donosi milione i koji kontrolišu moćne mafijaške grupe.
Jedinica za specijalne zadatke policije Južnoafričke Republike (South African Police Special Task Force – SAP STF) smatra se jednom od najiskusnijih jedinica tog tipa u svetu, koja za svoj moto ima rečenicu: “Nije moguće živeti dok ne pronađeš nešto za šta je vredno umreti. Za one koji se za to bore, život ima ukus kojeg oni koji su zaštićeni, nikad neće upoznati”. Na južnoafričkom jeziku se Jedinica za specijalne zadatke piše – Spesiale Taakmag, što je originalan naziv jedinice.
Tokom 38 godina postojanja (osnovana je 1976. godine), STF je učestvovala u brojnim operacijama, koje su obuhvatale: traganje za teroristima i njihovim bazama i skloništima, oslobađanje talaca, hapšenje kriminalaca i počinilaca teških krivičnih dela, podvodnu potragu za telima žrtava i predmetima koja su u vezi sa krivičnim delima, zaštitu važnih ličnosti i skupova, specijalističku obuku i trening drugih službi i jedinica policije. Na osnovu povećanih operativnih potreba, 199,. formirana su još dva regionalna odelejenja (ispostave) STF u policijskim komandama u Durbanu i Kejp Taunu.
Trenutno je STF podređena Upravi za operativno reagovanje (Division for Operational Response Services) u okviru Direkcije policije MUP Južnoafričke policije i odgovorna je za izvođenje visokorizičnih akcija koje uključuju upotrebu vatrenog oružja i specijalističke opreme, kao što su talačke situacije na kopnu, moru i u vazduhoplovima, hapšenje članova organizovanih kriminalnih grupa, razoružavanje opasnih osoba, kao i spasilačke misije (traganje i evakuacija). JAR ima jednu od najvećih stopa kriminaliteta u svetu, uz koju ide i veliki broj ubijenih i ranjenih osoba, što zahteva i svakodnevno angažovanje STF na raznim zadacima. U proseku, godišnje se desi 500 pljački banaka, u kojima često dolazi do uzimanja talaca od strane opkoljenih pljačkaša i – eto posla za STF. U česte zadatke ubrajaju se upadi u ilegalne laboratorije za proizvodnju droge, u kojima policija svake godine zapleni količinu narkotika u vrednosti od 500 miliona funti. O velikom angažovanju jedinice, govori i podatak da godišnje izvede oko 750 akcija i intervencija visokog rizika u kojima se koristi vatreno oružje.
U najnasilnije kriminalne akte u JAR spadaju napadi na blindirana vozila za transport novca. Bande su odlično naoružane, a napadi vojnički precizni. Obično prvo bace Molotovljev koktel na vozilo, čime pratioce isteraju napolje, razoružaju, nateraju ih da kleknu i ubiju s leđa. Koliko su opasne ovakve situacije pokazuje primer iz jedne od njih – od 12 pljačkaša, među kojima su neki imali i AK-47 u obračunu sa STF koji im je postavio zasedu na putu, pet napadača je ubijeno, a sedam uhapšeno. I procenat ubijenih policajaca u JAR je među najvećima u svetu – na svakih 36 sati u obavljanju dužnosti strada po jedan čuvar reda. Policija svake godine u racijama od kriminalaca zapleni veliku količinu ilegalnog vatrenog oružja. To je samo delić od ukupno 1,5 miliona komada, koliko se procenjuje da ga ima u zemlji. Veći deo tog arsenala se krijumčari iz susednog Mozambika, čija vlada je više puta zvala STF da dođe, pronađe i uništi sakrivena skladišta oružja, zaostala iz građanskog rata koji je trajao 17 godina. Cilj je bio da se krijumčari spreče da to oružje unesu u JAR i prodaju kriminalcima. Tokom ove misije u Mozambiku, STF je uništio na desetine hiljada pušaka i mina i preko četiri miliona metaka.
U bazi STF u Pretoriji radni dan počinje smotrom pripadnika u sali, čitanjem biblije i molitvom. Jedinica broji nešto više od 100 ljudi, podeljenih u timove i grupe, koji se međusobno smenjuju na dežurstvu. Kandidati koji dobrovoljno žele da se priključe i postanu pripadnici elite policije, moraju da ispunjavaju određene uslove: da su zaposleni u policiji, nisu mlađi od 21 i stariji od 30 godina, imaju najmanje dve godine rada u policiji, pozitivnu preporuku nadležnog starešine, da su fizički i psihički zdravi i sposobni, što se utvrđuje posebnim medicinskim pregledima i psihološkim testiranjima.
Sistem obučavanja se sastoji od nekoliko faza: pred-selektivna obuka, osnovna taktička obuka (takođe selektivnog karaktera) i viša (specijalistička) obuka. Za kompletnu obuku i završavanje svih naprednih kurseva za dobijanje statusa potpuno osposobljenog člana STF potrebno je oko tri godine. Pred-selekcija ili faza pripreme i kondicije – PREPCON (Preselection or Preparation and Condition), traje tri nedelje, izvodi se u terenskom Centru za obuku udaljenom oko 230 km od Pretorije i sastoji se takođe iz tri dela: provera psihofizičkih sposobnosti, glavni program i završni test izdržljivosti vasbyt (izgovara se – fasbeit). PREPCON ima visoku stopu eliminacije kandidata: u jednoj grupi koja je na početku brojala 350 kandidata, na kraju je ostalo samo 17 najuspešnijih i najspremnijih. Program postepeno priprema kandidate kako bi izašli na kraj sa pravim “udarom” na organizam i telo, nedostatkom sna, iscrpljenošću i sveukupnim fizičkim i psihičkim opterećenjima, koja se finalizuju u maršu izdržljivosti vasbyt.
U okviru predselekcije prvo se testira fizička spremnost u sledećim disciplinama: trčanje na 5 km za normirano vreme od 21 minuta; 15 zgibova na vratilu bez prekida (dlanovi napred); 95 trbušnjaka za 2 minuta; 50 sklekova bez prekida za 1 minut; 10 sprinteva od 25 metara za 56 sekundi; plivanje na 300 m za manje od 10 minuta; marš na 20 km sa teretom od 20 kg za normirano vreme od 3,5 sata. Vasbyt vežba predstavlja marš izdržljivosti, traje 90 časova bez prekida, tokom kojih kandidate stalno posmatraju i kontrolišu instruktori i medicinsko osoblje, a u cilju sagledavanja i testiranja granica njihove fizičke i mentalne izdržljivosti. Kandidati neće spavati ni jesti dok traje vežba, a ograničena su i sledovanja vode, koja može da se pije samo po odobrenju instruktora. Sve je smišljeno da se što više kandidata fizički i psihički slomi i odustane od dalje obuke. Zato reč vasbyt u prevodu znači – stisni zube! I nastavi dalje, bez mnogo gunđanja i komentarisanja, ako želiš da uspeš i postaneš član STF.
Vasbyt takođe proverava i da li pojedinac ima potencijale za timski rad, liderske karakteristike, upornost, volju i sposobnost rasuđivanja i kontrolisanog ponašanja u stresnim uslovima. Vežba počinje noćnim maršom od 40 km pod punom opremom, sa rancem na leđima i puškom u rukama. Četiri sata nakon polaska, ostavljaju se ranci i puške i u ruke se uzimaju komadi železničkih šina, na koje se dodatno kače gvozdene kugle, tako da je ukupna težina tereta oko 50 kg. Cilj je da se testira otpornost na bol i frustraciju i u svakoj grupi neko kolabira od iscrpljenosti i bola. Ujutru, u zoru drugog dana marša, polaznici ostavljaju šine i nastavljaju sa vežbom “paklenih prepreka”, koja se odvija u kanjonu jedne reke u kome su izrađene razne vrste veštačkih prepreka u kombinaciji sa prirodnim (stene, razapeta užad, mreže, veštački zidovi, cevi i drugo). Instruktori koriste bojevu municiju i eksplozivna punjenja kojima duž staze “zasipaju” kandidate, otežavaju im prelazak, dekoncentrišu i na sve načine pokušavaju da im situaciju što više zagorčaju.
Ovaj deo marša nije samo provera snage, već i test na kome s otkrivaju sve mane i strahovi učesnika (od visine, vode, pucnjave i dr). Takođe, instruktori ismevaju i omalovažavaju kandidate porugama, optužuju ih da su isuviše meki, “devojčice” i “kilavi” i da takvi ne trebaju STF. Kada su već potpuno slomljeni i iznemogli, “sa dušom u nosu” stižu do poslednje prepreke: plivanje preko betonske brane. Po povratku u logor, opet pešačeći 40 km, teraju ih da ostanu budni tako što će glasovima imitirati životinje sa farme.
Za jedan sat ponovo se ide na marš, ovog puta dužine 70 km, na kome se opet nose komadi železničkih šina sa kuglama. To je već drugo jutro na vasbytu, 56 sati bez sna i hrane. Dok instruktori doručkuju, regruti sede i gledaju, jedan od instruktora daje im parče mesa koje 17 regruta treba da podele međusobno. I to je jedan od načina kako se uči timski rad i “esprit de corps” – duh pripadništva jedinici (“svi za jednog, jedan za sve!”).
Posle “doručka” spremaju se za vežbu gađanja na strelištu, gde se proverava veština rukovanja naoružanjem i preciznost u gađanju iz pištolja, automatske puške i borbene sačmare. Zatim se ide u pretres terena na kome im instruktori postavljaju zasedu i tako redom smenjuju se vežba za vežbom. U zoru trećeg dana vasbyta instruktori uz mnogo napora moraju da drže regrute budnima, jer su na ivici snage, skoro da spavaju na nogama. Dugo nespavanje je ključni test, jer zbog posebnih zadataka, specijalci često ne spavaju po nekoliko dana. Na kraju, regruti se opet sa rancima i puškama u rukama vraćaju u logor blago ohrabreni, jer osećaju da je posle četiri dana neprekidnih aktivnosti, bez sna, sa malo hrane i prepešačenih 200 km – njihova muka završena.
Posle dva dana odmora i “vidanja rana”, povreda i žuljeva, počinje osnovna obuka u trajanju od šest meseci, koja je takođe selektivna, jer kandidat može biti udaljen ukoliko se ne zalaže i ne ispunjava zadatke i naređenja. Rezultati, ponašanje i sposobnost svakog pojedinca se diskutuju i procenjuju od strane instruktora i starešina do najsitnijih detalja. Osnovna obuka u STF se sastoji iz nekoliko oblasti: naoružanje i nastava gađanja – 6 nedelja; osnovna taktika ruralnih operacija – 6 nedelja; taktika urbane borbe i intervencija – 7 nedelja; taktika oslobađanja talaca (osnovni kurs) – 5 nedelja; osnovna padobranska obuka – 4 nedelje; preživljavanje u prirodi – 2 nedelje. Na kraju savladanog nastavnog plana i programa obuke, pripadnicima se uručuju oznake jedinice i padobranska krila, kako bi se pokazalo da su kvalifikovani padobranci i da su punopravni članovi “bratstva”.
Obavezni napredni kursevi uključuju obuku iz specijalističkih veština koje se odnose na: ronjenje, zaštitu važnih ličnosti (VIP), rad sa eksplozivima i sredstvima za bričing, snajperska taktika i kurs prve medicinske pomoći. Obučavaju se i u preživljavanju u divljini i praćenju tragova; tajnom praćenju osoba u gradskim uslovima; bekstvu, skrivanju i izbegavanju zarobljavanja (escape and evasion); ponašanju tokom saslušavanja (resistance to interrogation) ukoliko budu uhvaćeni i orijentacionom maršu kroz pustinju Kalahari bez podrške. Potrebne su još dve godine službe, rada, kurseva i učestvovanja u akcijama da bi se kompletirala obuka.
D. DŽAMIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još