Pištolj Smith & Wesson M&P 2.0
Kada je postalo očigledno da je „Glockova“ revolucionarna konstrukcija, koja će ovladati tržištem i postati etalon za moderan pištolj, firma „Smith & Wesson“ je u periodu 1993-1994. brže-bolje napravila svoju kopiju (doduše spolja nešto drugačiju), koju je nazvala Sigma. Usledila je tužba sudu firme „Glock“, pa je „Smith & Wesson“ bio prinuđen da plati ogromnu odštetu i povuče model sa tržišta.
Tako je sve do 2005. „Smith & Wesson“ bio bez svog pištolja IV generacije, a tada je na tržište pustio novi model nazvan M&P. Military & Police je, takođe, bio izrađen po uzoru na Glock, ali sa dovoljno razlika da se ne smatra plagijatom. On se zadržao do danas, pravljen u sva tri najvažnija pištoljska kalibra 9×19 mm Para, .40 S&W i .45 ACP i brojnim verzijama: Pro, Bodyguard, Shield i Compact. Kompanija „Smith & Wesson“ čekala je do isteka patentnih prava za rešenja sa Glocka, da bi tek onda izbacila konačnu verziju, sada nazvanu Smith & Wesson M&P 2.0.
Iako ni prva varijanta M&P nije bila loše konstruisana, tek na verziji M&P 2.0 otklonjeni su nedostaci mehanizma za okidanje (prekopiran je onaj sa „Glockovih“ pištolja), pa je sada M&P 2.0 postao ozbiljno i vrlo kvalitetno oružje. Osim mehanizma, izvršene su još neke promene i unapređenja na dizajnu, pa on zavređuje pažnju i posebno predstavljanje.
Već prva verzija modela MP bila je najava dobre i uspešne konstrukcije. Naravno, konstruktori firme „Smith & Wesson“ na tržište su posle osnovnog modela u kalibru 9×19 mm (koji se pojavio tokom 2005.) ubrzo izbacili i verzije u kalibrima .45 ACP, .40 S&W i .357 SIG, a zatim i kompaktnu varijantu nazvanu Smith & Wesson M&P 9 mm Compact, čime su upotpunili ponudu ovog koncepta, a koji je „Kalibar“ redovno pratio, predstavljao i praktično testirao, tokom čitavog razvoja.
S komercijalnim uspehom na tržištu, pre svega u SAD (što je, uglavnom, posledica patriotizma većine korisnika), postalo je jasno da postoji potreba da se napravi model prilagođen najozbiljnijoj taktičkoj nameni, ali i sportskoj, kakvi postoje u ponudi svih konkurentskih proizvođača. Tako da su načinjeni napori da se usavrši i unapredi čitav dizajn, a posebna pažnja je posvećena samom mehanizmu za okidanje. S novim modelom M&P 2.0 sada se očekuje prilično ozbiljan komercijalni uspeh, pre svega, zbog njegove konstrukcije, zasnovane potpuno na Glocku, koja je odavno postala etalon koji zaslužuje puno poštovanje.
Model M&P 2.0, kao i prethodne verzije iz serije M&P, ubraja se u ultramoderne pištolje IV generacije, s nezaobilaznim modifikovanim Browningovim sistemom kratkog trzaja, poznatim kao „sigova“ brava (bravljenje blokom zadnjeg dela cevi u otvor za izbacivanje čaura, koji karakteriše neverovatno pouzdan rad mehanike), povećanim kapacitetom od 17+1 metak kalibra 9 mm Para i krajnje pojednostavljenim mehanizmom za okidanje, smeštenim u ram od livene plastike.
Od ostalih modela iz ove serije, pomalo se razlikuje dimenzijama, ali i nešto izmenjenom konstrukcijom. Osnovna varijanta modela Smith & Wesson M&P 2.0 ima ukupnu dužinu 188 mm, visinu 139 mm, ukupnu širinu 33 mm i nišansku liniju 165 mm. Kao i većina sličnih modernih i kvalitetnih sportsko-borbenih pištolja, baš kako treba u odnosu na vatrenu moć koju nudi. Ovaj model ima cev dugu 108 mm (sa šest žlebova i polja i desnim korakom uvijanja od 1:10 inča) i masu 700 grama (bez okvira), s malo napred pomerenim težištem, koje znatno popravlja kontrolu, naročito pri brzoj paljbi.
Interesantno je da njegov ram, uprkos plastici, nije izliven od polimera, već od druge, nesto čvršće plastike poznate kao zytel (DuPont), iako mu to nije donelo značajnu i očekivanu prednost, u odnosu na plastične ramove konkurentskih modela. Ovom izmenom ojačana je sama konstrukcija rama, koji je kod polimerskih pištolja nešto slabiji u odnosu na čelične kod klasičnih starih modela.
Svim varijantama ovog modela, a naravno i najnovijem modelu M&P 2.0, mora se priznati izuzetno privlačan dizajn, ali i ergonomski ispravan oblik, sa skoro idealnim uglom ose cevi i rukohvata, što mu omogućava sjajan balans. Uz to, dizajn je takav i kod ovog poslednjeg modela, s tim da je još malo unapređen. Karakteriše ga mnoštvo detalja, talasastih i krivudavih linija, koje se međusobno ukrštaju i presecaju, razbijajući celinu relativno jednostavnog osnovnog oblika, uz vizuelno prepoznatljiv, potpuno originalan izgled. Navlaka ima talasasto narezane površine za repetiranje u zadnjem, a kod ovog modela i prednjem delu, što je lep kontrast njenim osnovnim ravnim linijama.
Što se konstrukcije tiče, sve je već poznato i viđeno na ranijim varijantama. Metalni delovi (cev i navlaka) načinjeni su od nerđajućeg čelika, zaštićenog postupkom nazvanim Armornite, neverovatne otpornosti na spoljne uticaje i oštećenja, s površinskom tvrdoćom od skoro neverovatnih 67 HRc.
Ram je (osim, naravno, dužinom) skoro istovetan kao na prethodnom modelu M&P. Na prednjoj donjoj strani ima obaveznu Mil.Std. M-1913 Picatinny šinu (nezaobilazan detalj svih pištolja koji pretenduju da uđu u službenu upotrebu), namenjenu za montažu raznih izvora svetlosti i nišanskih lasera. Izmenljiv i podesiv zadnji deo rukohvata, sa ukupno četiri izmenljiva uloška različite veličine koji se na mestu fiksiraju dugačkom čeličnom osovinom, kroz zadnji deo rama), omogućava da se oružje individualno prilagodi veličini i obliku šake korisnika. Površina rukohvata je na ovom modelu prilično agresivno tačkasto ohrapavljena, radi poboljšanja kontrole. Zahvaljujući tome, ovaj model odlično „leži“, udobno i sigurno, bez obzira na stepen zaprljanosti ili zamašćenosti oružja.
Na ram su montirane već poznate obostrane komande ove serije. Tu, pre svega, treba pomenuti polugu kočnice navlake, utopljenu u ram, radi sprečavanja nehatnog aktiviranja, kao i dugme utvrđivača okvira koje se može okrenuti i prebaciti na kontra stranu. Poluga za rasklapanje je samo s leve strane, ali za ovu komandu i nije bitno da je obostrana. Novi model se pravi u dve verzije, sa ili bez manuelne kočnice. Ovaj s kočnicom ima manuelnu kočnicu „Coltovog“ tipa, sa obostranom polugom, uz još dve uobičajene automatske (sigurnosni blok oko udarne igle, koju posebna poluga podiže tek kada je obarač povučen do kraja i kočnica samog obarača koji je podeljen po sredini). Pored nišana, na navlaci nema drugih razlika u odnosu na dosadašnje modele. Nišani su niski, borbeni, „Novak“ tipa, opremljeni belim tačkama. Zadnji je iskošen, a oba su montirana lastinim repom i podesiva po pravcu.
Sistem okidanja ovog modela je poluzapetim udaračem, tipa Safe Action (sada je u potpunosti preuzet sa Glocka), što je rezultiralo time da je otpor obarača malo manji nego inače kod američkih pištolja ovog tipa. Otpor od 2.500 grama je i dalje malo pretvrd za evropski ukus, iako je to, ipak, mnogo manje od 3.400 grama kod M&P ranijih verzija. Hod obarača je sada ujednačeniji i sasvim gladak, s jasnim i odsečnim mestom okidanja – oko 9 mm. Jasno je ograničen na kraju puta i s resetovanjem koje je odsečno i čija se funkcija čuje. Dobar balans, izuzetna nišanska slika sa veoma dugom nišanskom linijom, kvalitetni čelični okviri s plastičnim ojačanjem na dnu (profilisanim da se uklope u oblik drške), sada i kvalitetno okidanje, uz dobru kontrolu čine da ovaj model bude dopadljiv već pri prvom susretu, namećući se kao oružje koje uliva poverenje. Napred nabrojane osobine i kvaliteti čine model Smith & Wesson M&P 2.0 upotrebljivim oružjem za širok spektar namena, a tome doprinosi i sasvim pristojna cena od oko 599 dolara u SAD.
Preciznost je deklarisana garantovanim grupama od 75 mm na 23 metra (25 jardi), iako se s mnogim vrstama municije mogu dobiti i daleko manje grupe, neke i oko 35 mm. Zbog toga ga treba smatrati prilično respektabilnim borbenim (i sportskim),ali i samoodbrambenim oružjem, sada, slobodno se može reći, konstruisanim po poslednjim, najsavremenijim principima i tehnološkim zahtevima.
Najveća mana mu je prilično anahroni bezbednosni sistem u vidu automatske kočnice, koja sprečava opaljenje kada okvir nije u pištolju, čije je prisustvo neobjašnjivo i potpuno neprihvatljivo na oružju, čija je namena prvenstveno borbena. Ipak, sistem se može deaktivirati veoma lako, uz malo puškarskog umeća.
Treba istaći još i da ovaj model nema više slab opšti kvalitet izrade, u odnosu na slične pištolje drugih proizvođača na tržištu, niti primetno veće tolerancije između navlake i rama. Reklo bi se da je „Smith & Wesson“, konačno, dobio pravog favorita za vremena koja dolaze i na koga se na duže staze može bez straha osloniti.
B. VOJVODIĆ
