Pogled kroz zid

Ne treba trošiti reči na korisnost sprave, koja obezbeđuje da operater „vid“ kroz zid. Praktično, svaka akcija neke antiterorističke ili specijalne jedinice, postala bi neuporedivo lakša, kada bi pripadnici službi bezbednosti imali mogućnost da vide, koliko se ljudi nalazi iza neke prepreke, npr. zida od betona ili cigle. Takođe, da vide gde su ti ljudi i u kom su položaju, na osnovu čega može da se oceni da li su otmičari ili taoci, da li su naoružani… Pored toga, može da se vidi i približan oblik prostorije. Sve ovo moguće je uređajem, po gabaritima manjim od lap-top računara, kojeg prenosi jedan čovek i pri čemu je upotreba relativno jednostavna i intuitivna. Zbog svega toga, predstavljanje jednog ovako korisnog uređaja vrlo je interesantno. Sistem za posmatranje kroz zid, poput onog u filmu „Plavi grom“, većina ljudi zamišlja kao uređaj koji daje sliku kao na nekom termalnom senzoru. Dakle, tamo gde su ljudi i toplije je – žuta, crvena boja, a ostalo tamno. Međutim, nije tako: termalni odraz tela koje je zaklonjeno gubi se na prepreci.  Uređaj američke kompanije „Camero“, model Xaver koristi radarski princip, odnosno, odašiljanje i primanje elektromagnetnog zračenja, odbijenog od prepreke. Najveća „umetnost“ je bila pronaći frekvencije, koje bi mogle da prodru kroz strukturu kao što je zid (od najrazličitijih materijala), a da se odbijaju od ljudskog tela. Rešenje je pronađeno u radaru koji funkcioniše u opsegu mikrotalasnog zračenja (0,3-300 GHz). Uz malo mašte, možemo da zaključimo da sa ovim uređajem ne mora samo da se „skenira“ kroz zidove horizontalno, već i vertikalno, prema gore ili dole, što u mnogim slučajevima daje još bolje rezultate i pregled krizne situacije.

Jedna od najvećih teškoća pri razvoju ovakvih sistema je kako da ostaju bezbedni po ljude? Podsećamo: koliko god određena služba želela da reši neku kriznu situaciju i eliminiše, npr. teroriste, uvek postoji opasnost neprihvatljivog zračenja i po taoce. S praktične tačke gledišta, nekome bi ovaj rizik bio prihvatljiv, kao što je akcija spasavanja talaca čečenskih terorista u moskovskom pozorištu „Dubrovka“ (23-26. oktobra 2002), gde je korišćen gas koji je delovao negativno i na taoce, zbog čega su mnogi imali zdravstvenih problema. Drugi, ne žele da prihvate ovaj rizik, tako da Xaver koristi tzv. antenu – odašiljač ultraširokog opsega (Ultra-Wide Band – UWB) koji je, prema tvrdnjama proizvođača, bezopasan po ljude. Ovo dostignuće je još veće, ukoliko se zna da je „ciljna grupa“ otkrivanja, možda i na daljini tridesetak i manje centimetara, od izvora zračenja.
Pored rešavanja talačkih situacija, Camero Xaver može da se upotrebi i za druge namene. Na primer, kod poslednjih zemljotresa u Italiji, spasiocima bi ovakav uređaj i te kako dobro došao, da pronađu nestale ispod ruševina. Takođe, ovaj uređaj može da skenira unutrašnjost građevine, čiji su zidovi izrađeni od najrazličitijih materijala: betona i armiranog betona, cigle, gipsa, gline, drveta, kamena… Sem materijala za izradu zidova, postoje velike razlike u debljini, tako da je konstruktorima Camero Xaver dodatno otežan rad. Iz tog razloga, uređaj ima brojne modove rada, od kojih neki emituju značajno manje zračenje od tipičnog mobilnog telefona. Kompanija „Camero“ je, s obzirom na različite korisnike i njihove potrebe, kao i finansijske mogućnosti, na tržište izbacila više modela uređaja Xaver. Najsposobniji i najskuplji u paleti je Xaver 800 namenjen za špijunažu, praćenje i izviđanje. Uređaj je sposoban da detektuje, čak i plitko disanje, tj. vrlo malo pomeranje tela iza prepreke. Detektuje da li osoba sedi ili stoji i šta u tom trenutku radi? Može da izvrši detekciju i iza više zidova, do razdaljine od 20 m. Na raspolaganju su različiti modovi rada, rotiranje slike, primena više filtera, snimanje podataka za naknadnu analizu… Xaver 800 ima mogućnost i da otkrije unutrašnju strukturu zida, tačnije prisustvo armature, što je za eventualno probijanje veoma važno. Uređaj ima masu od 10 kg, a spoljašnje dimenzije su mu 483x483x152 mm, tako da je dovoljan jedan operater. U radnom položaju, sa rasklopljenim spoljašnjim jedinicama u uglovima osnovne jedinice, dimenzije su 838×838 mm. Sastoji se od dve osnovne jedinice, zadnje i prednje. Na zadnjoj se nalazi senzor, dok je na prednjoj displej dijagonale 21 cm i upravljački sistem. Dve jedinice mogu da budu spojene u jednu celinu ili razdvojene i spojene kablom.

Drugi, kompaktniji, ali i manje sposoban uređaj je Xaver 400. Ima masu od samo 3 kg, domet 8 m, ali i mogućnost prikaza 2D slike analizirane unutrašnjosti. Uređaj je širine 368 mm, visine 216 mm i raspolaže displejom dijagonale 63,5 mm. Njegova važna karakteristika je bežični sistem prenosa slike, tako da svaki član tima može da se obaveštava o taktičkoj situaciji. Upravo ova karakteristika je veoma interesantna, npr. u okviru različitih programa budućnosti, koji su trenutno u razvoju širom sveta. Opremljen s jednim ili dva ovakva uređaja, taktički tim sastava odeljenja može da dobije veliku prednost nad protivnikom. U okviru razvoja „koncepta vojnika budućnosti“, svaki vojnik ima individualni displej za razmenu podataka, komandi, prikaza situacije s različitih senzora i dr. Između ostalog, Xaver 400 savršeno bi se uklopio u senzorski sistem jednog odeljenja. Razmenom podataka s višom komandom, mogla bi da se ostvari razmena informacija u realnom vremenu, što je cilj svakog komandanta ili komandira.

R.K.