Pouzdana i robusna

Priča o pušci FN SCAR počinje 15. oktobra 2003, kada je komanda specijalnih operacija vojske SAD (SOCOM Special Operations Command), raspisala konkurs za novu, jurišnu pušku. Zahtevi SOCOM-a, iako globalno gledano slični zahtevima vojske (pouzdanost, preciznost, ergonomija i sl.), razlikovali su se u jednoj, veoma bitnoj činjenici – puška je trebalo da ima izmenjive cevi, kako bi specijalci mogli da nose onu municiju, koja najbolje odgovara, zahtevima na terenu. Tako bi puška za specijalce mogla da, jednostavnim zahvatom na cevi, zatvaraču i okviru, čak i u poljskim uslovima, prihvati standardnu municiju 5,56×45 i 7,62×51, ali i sovjetsku/rusku 7,62×39, koju bi specijalci mogli da nađu na licu mesta, u velikim količinama. Osim toga, „u igri“ su i drugi kalibri, kao što je 6,8×43 SPC, koji čvrstim argumentima pretenduje da u potpunosti zameni 5,56 mm. Štaviše, okviri bi takođe bili standardni, uključujući i one od AK-47. Ne treba posebno isticati, da je SOCOM tražila i veliku fleksibilnost, u pogledu prihvatanja različitih dodataka, što znači da bi trebalo da puška ima nekoliko standardnih šina. Na konkurs, koji je „kao stvoren“ i za manje firme, sa „custom“ verzijama poznatih pušaka, prijavilo se više proizvođača oružja sa svojim predlozima: „Heckler und Koch“ sa G-36/XM8, „Robinson Armament“ sa XCRTM, „FN“ sa puškom SCAR, varijantom FN FNC, „Cobb“ i „Colt“ sa varijantama M16 i dr.
Posle temeljitih uporednih ispitivanja, 5. novembra 2004, SOCOM se odlučila za FN-ovu ponudu. Puška SCAR (Special Forces Combat Assault Rifle – borbena jurišna puška za specijalne jedinice), u velikoj meri se zasniva na dobro poznatoj pušci FN FNC i švedskoj varijanti, AK-5. Sa uzorima deli kompletan mehanizam, zasnovan na pozajmici barutnih gasova, sa kratkim hodom klipa i rotacionim zatvaračem. Zatvarač ima dva velika ispusta i fiksni izvlakač, što je daleko manje osetljiv sistem, od sistema izvlakača i zatvarača sa više ispusta, kao kod M16. Sve u svemu, taj sistem je gotovo istovetan onom Kalašnjikova AK-47. Puške FNC i AK-5, pokazale su izuzetnu pouzdanost, snagu i preciznost u apsolutno svim uslovima: od prašnjavih, pustinjskih, preko vlažnih i blatnjavih, tropskih, do snegom okovanih, polarnih predela. Jedini problem koji se pojavio kod ove belgijske puške, bila je udarna igla, koja je, sklona lomu, što ne predstavlja veliki problem. Takođe, belgijske puške su kritikovane, zbog nešto veće mase nego kod konkurenata. Ali, to je zbog veoma kvalitetne izrade i snage, koja se u ovom slučaju i te kako pokazala kao prednost, kada pušku treba prilagoditi i znatno snažnijoj municiji. Robusnosti i mogućnosti nadogradnje sistema FN FNC nije dorasla ni izvanredna, nemačka G-36/XM8, a kamoli „nategnute“ varijante M16.
Osnovne varijante označene su kao SCAR-L (light-laka) sa cevi kalibra 5,56 mm i SCAR-H (heavy-teška) sa cevi kalibra 7,62 mm, u startu prilagođenom za 7,62×51, ali sa mogućnošću korišćenja okvira i municije 7,62×39 mm. Obe, i SCAR-L i SCAR-H biće dostupne u tri varijante: S – Standard, sa puščanom cevi za opštu upotrebu, CQC – Close Quarters Combat, sa skraćenom cevi za borbu u urbanim sredinama i SV – Sniper Variant, snajperska varijanta sa dugom cevi. Sve ove verzije, imaće identičnu konfiguraciju, rukovanje i opcionalnu opremu. Izmena cevi može da se obavi za 20 minuta, ali je cilj da se ovo vreme skrati na svega pet minuta.
Najveća razlika u odnosu na FN FNC je u prednjem rukohvatu, na koji su postavljene, sada već standardne četiri „Picatiny“ šine. Jedna, duž cele gornje strane sanduka, druga, upola kraća, ispod prednjeg rukohvata i dve još kraće, na bokovima prednjeg rukohvata. Na te šine moguće je postaviti dnevne i noćne nišane, bacače granata, skraćene potcevne sačmare, lampe, lasere, dvonošce, jurišne rukohvate i drugu opremu. Pored toga, na pušci su zadržani standardni mehanički nišani, veoma korisni, u slučaju otkaza osetljive optike. Prednji mehanički nišan je klasičan, a zadnji je diopterskog tipa i postavljen je na zadnji deo šine. Oba mehanička nišana se mogu preklopiti ili potpuno skinuti. Prednji rukohvat je sastavljen iz dva dela: gornjeg, od presovanog čelika i donjeg, od legure aluminijuma, spojenih poprečnim čivijama. Na ustima cevi nalazi se skrivač plamena, koji je ujedno i gasna kočnica.
Druga, velika razlika, u odnosu na FN FNC je korišćenje novog tipa kundaka, koji prema spoljašnjem izgledu podseća na XM8, ali deluje robusnije. Radi se o teleskopskom kundaku od polimera visoke čvrstoće, čiju dužinu je moguće regulisati u skladu sa stasom strelca. Takođe, moguće ga je preklopiti u desnu stranu, kao na pušci Galil, za povećanje kompaktnosti oružja. Taj sistem se pokazao daleko čvršći i stabilniji od preklopnog, zglobnog, kundaka na AK-47. Na gornjoj strani fiksnog dela kundaka, nalazi se ispupčeni oslonac za obraz.
Masa oružja kalibra 5,56 mm je smanjena za oko 500 g u poređenju sa FN FNC, što važi i za varijantu kalibra 7,62 mm u odnosu na odgovarajuće puške G3, FN FAL i M14. Ručicu za repetiranje i otvor za izbacivanje je moguće veoma lako, sa jedne, premestiti na drugu stranu, čime se obezbeđuje potpuna mogućnost korišćenja i od strane levorukih i desnorukih strelaca. Regulator ima dve ručice, sa obe strane puške i tri položaja: zakočeni, jedinačna i rafalna paljba. Tako je rafal od tri metka, na čemu su Amerikanci insistirali na M16A2, ipak odbačen. To je i razumljivo, jer se dužina rafala veoma lako može regulisati dužinom pritiska na obarač, što se brzo uvežbava i ne sme da predstavlja problem za specijalne jedinice. S druge strane, rafal je za kritične situacije, u kojima specijalci mogu da se nađu, ipak prihvatljivije rešenje. Hranjenje je standardnim NATO okvirima za municiju 5,56×45 i 7,62×51, kao i okvirom „kalašnjikova“ za municiju 7,62×39 M43.
Puške SCAR imaju srednje vreme između zastoja od 15 hiljada ispaljenih metaka. Ali, do prihvatanja u operativnu upotrebu, to vreme treba da se produži na 35 hiljada. Pored toga, oružje bi trebalo da radi bez problema, sa veoma malo podmazivanja, a teži se potpunoj eliminaciji. Oružje i cev, za sada, već imaju radni vek od 15 hiljada ispaljenih metaka, što će se u kasnijoj fazi povećati na 90 hiljada za oružje i 35 hiljada za cev. Preciznost je, za sada 1 MOA (Minute of Angle), do 300 m (rasturanje od 87 mm), a trebalo bi da se smanji na 0,25 MOA (22 mm), za municiju 5,56 mm.
Za specijalne jedinice, za sada se sprema porudžbina od 84 hiljade pušaka SCAR-L Standard, 28 hiljada SCAR-L CQC, 12 hiljada SCAR-L SV, 15 hiljada SCAR-H Standard, 7000 SCAR-H CQC i 12000 SCAR-H SV. FN Herstal je objavio, da će se puške SCAR nuditi i na civilnom tržištu, ali je pitanje da li će one biti u standardnoj, vojnoj konfiguraciji. Verovatnije je, ipak, da će to biti „osiromašene“ verzije. Isto važi i za „poražene“ takmičare, pre svega „Robinsonovu“ XCRTM, kao i „Cobbovu“ i „Coltovu“ varijantu M16, koji će na taj način pokušati da „izvuku“ što više od uloženih sredstava.
Skeptici bi rekli da će do kraja, svaki rod i vid američkih oružanih snaga imati oružje projektovano samo za njih, bez ikakve standardizacije (osim municije, možda). Međutim, ne treba sumnjati da će pešadija s jedne, i specijalne jedinice s druge strane, raspolagati vrhunskim, streljačkim oružjem, prilagođenim njihovim, specifičnim potrebama. Cena opremanja takvim oružjem sigurno neće biti niska, ali ni problemi sa domaćim, javnim mnjenjem, u slučaju pogibije vojnika i smanjene efikasnosti. Zbog jedne, za njih ipak, marginalne i u celini gledano, jeftine stvari – puške.
S. BALOŠ

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još