Praški vitezovi

U češkom gradu Krasna Brezno, krajem avgusta ove godine, pripadnici specijalne jedinice češke policije URNA, vozilima su presekli put plavom „seatu“, munjevito izvukli napolje i „pribili“ na haubu i zemlju osobe koje su se nalazile u njemu. Među uhapšenima bio je i Luiđi Putrone, jedan od bosova italijanske mafije, za kojim je raspisana međunarodna poternica. Putrone je u Italiji osuđen u odsustvu na doživotnu robiju, jer je dokazano da je odgovoran za devet ubistava. Uspevao je da se krije šest godina, između ostalih mesta i u Češkoj. Njegovo skrivanje od pravde prekinuli su specijalci URNA, za koje je to bio samo još jedan, rutinski obavljen zadatak.
Jedinica za brzo reagovanje – URNA (Utvar Rychleho Nasazeni), predstavlja specijalnu antiterorističku jedinicu MUP Češke Republike. Pored izvršavanja antiterorističkih zadataka (hapšenje terorista i rešavanje talačkih situacija), namenjena je i za hapšenje naoružanih, opasnih kriminalaca i kriminalnih bandi, obezbeđivanje važnih ličnosti, objekata i skupova, suzbijanje pobuna u zatvorima, kao i za druge, visokorizične zadatke. Posle raspada Varšavskog pakta i mirnog razlaza Češke i Slovačke, razne kriminalne grupe videle su veliku „šansu“ u novoj i mladoj demokratiji. Zajedno sa moćnim ruskim kriminalnim grupama i italijanskim mafijašima, bile su tu i dobro organizovane „ekipe“ iz Turske, Albanije, Bugarske, Poljske, Grčke, sa Kosmeta, koje su se borile za svoju teritoriju i podelu plena.
Proteklih desetak godina, jedna kriminalna grupacija posebno je ojačala i predstavlja veliki problem češkoj politici – Albanci sa Kosmeta i Makedonije. Od 30 nacija čiji se kriminalci bave drogom u Češkoj, Albanci sa Kosmeta su najorganizovanija, najbrutalnija i najopasnija narko-mafija. U Češku unose tone droge, koja zatim razrađenim kanalima stiže do Stokholma, Londona, Madrida…

Prema službenim podacima, albanska mafija u Češkoj ima oko 10.000 članova i specijalizovala se za heroin i prostituciju. Albanci su organizovani u više kriminalnih gangova, od kojih svaki broji oko 100 članova. Na čelu ganga je kum, a celu albansku mafiju predvode vođe sa Kosmeta. Jedan od njih je Princ Dobroši, koji je uhapšen u Pragu pre šest godina. U njegovom, kao i hapšenju mnogih drugih kriminalaca, učestvovali su pripadnici URNA.
Kao član NATO i EU, Češka Republika postala je važan član koalicije, predvođene SAD, u ratu protiv međunarodnog terorizma i učesnik u posleratnoj stabilizaciji situacije u Iraku. Timovi URNA neprekidno su se smenjivali u Iraku, gde su pomagali u obezbeđivanju češke ambasade u Bagdadu, diplomata i drugih „nacionalnih interesa“. Iskustva stečena u Iraku veoma su dragocena u usavršavanju taktike delovanja. URNA timovi, koji su radili u civilu, bili su više puta na meti iračkih gerilaca i islamskih terorista, ali su češki specijalci reagovali odlučno, uspevali da zaštite konvoj i izvuku se bez većih gubitaka. „Irak je najteži zadatak. Vruć, opasan, dugo vremena smo veoma daleko od kuće… Ali, služba u Iraku omogućava nam da radimo sa najboljim specijalnim jedinicama iz celog sveta. Kontakti koje smo ostvarili u borbi vredni su za našu jedinicu, ali i pojedinačno, kao specijalisti za određene dužnosti i taktike“, objašnjava jedan starešina URNA.
URNA je podeljena u tri sekcije (odeljenja): administrativnu, operativnu i specijalnu službu. Operativna (interventna) sekcija URNA predstavlja srce i dušu jedinice, najsnažniji i najvažniji deo, koji neposredno izvodi zadatke (hapšenja, spasavanje talaca, obezbeđenje VIP). Sastoji se od tri interventna (upadna) tima, svaki jačine 21 čoveka, koji se dele na podtimove od po pet ljudi. Na čelu upadnog tima nalazi se oficir čina poručnika, koji na raspolaganju ima i specijaliste za eksplozive (EOD), snajperiste, pregovarače, veziste i vozače specijalnih vozila. U okviru specijalne službe deluju snajperisti, pregovarači, tehničari za naoružanje i opremu, specijalisti za vozile. Administrativna sekcija obavlja pravno-personalne, logističke i poslove selekcije i obuke kadrova.
Upadni timovi smenjuju se na dužnosti dežurnog interventnog tima, koji je u roku od 45 minuta spreman da stupi u akciju na teritoriji Češke. U slučaju da situacija zahteva dodatnu podršku, poziva se još jedan tim, koji je spreman za zadatak u roku od četiri časa od trenutka poziva (signala za uzbunu). Za komplikovanije krizne situacije, kao što je otmica aviona ili većeg broja talaca u zgradi, ostatak jedinice kompletira se za 24 časa.
Jedinica u voznom parku ima ojačane automobile „škoda“ i „SUV“, kao i specijalno modifikovane džipove „mercedes“ G klase, koji su opremljeni proširenim papučama na vratima, za stajanje specijalaca, i korpama na krovu, za prevoz ljudstva. U opremi ovih džipova, koji predstavljaju osnovna vozila za intervenciju, nalaze se i montažne merdevine (iz nekoliko delova), koje se postavljaju sa korpe na krovu džipa, a koriste se kada interventni timovi upadaju u zgrade ili druge visoke objekte.
U URNA se primaju starešine policije na dobrovoljnoj osnovi, (u dobi od 23 do 30 godina), sa minimum tri godine radnog iskustva, a oficiri i kursevima specijalizacije. Traže se kanditdati izuzetno visokih, psihofizičkih kvaliteta i sposobnosti (psihički veoma stabilni i fizički odlično pripremljeni). Prva faza selekcije obuhvata sedmodnevnu proveru-test fizičkih sposobnosti (kondicione pripremljenosti i izdržljivosti). Između ostalog, proverava se i meri: 100 m sprint, 5000 m trčanja za normirano vreme, maksimalan broj zgibova na vratilu i sklekova za 60 sekundi i trbušnjaka za dva minuta, plivanje na 400 m za normalno vreme i tri prelazne ocene na rigoroznoj vežbi savlađivanja poligona sa preprekama, koje simuliraju razne situacije: preskakanje preko zida, penjanje uz konopac, puzanje kroz cevi, prelazak preko užeta…
Slabosti i vrline, dobre i loše crte kandidata, jasno se ispoljavaju posle kratkog vremena koje im je dozvoljeno da spavaju, i drugih dnevno-noćnih marševa pod punom opremom. kandidati koji prođu ovu fazu provere fizičke izdržljivosti, izlažu se seriji psiholoških testova i otkrivanju druge strane ličnosti – inteligencije, mentalne fleksibilnosti, snalaženja, nivoa stresa i sposobnosti da funkcionišu u timu. Do kraja psiho-fizičkih testova, više od polovine kandidata pada ili odustaje. U pojedinim grupama, procenat osipanja iznosi i do 75 posto.

Finalna faza selekcije je intervju, koji zna da bude najnezgodniji deo, a za pojedince i najteži. Kandidati prolaze kroz seriju intervjua i razgovora „licem u lice“ sa komisijom, sastavljenom od oficira iz Komande jedinice i vođa Interventnih timova, koji ih „bombarduju“ pitanjima o razlozima ulaska u jedinicu, šta očekuju da će postići kao operativci URNA…. U intervjuima se odmah oseti, ukoliko neko i pokuša nešto da prikrije. Jedan od starešina to je ovako opisao:
„Važno je da kandidat shvati da postoje teška pitanja u ovom delu posla. Ukoliko misli da je suočavanje sa nama i davanje iskrenih i tačnih odgovora teško, neka sačeka da vidi šta će ih snaći, kada se nađu na aerodromu, gde treba da krenu na oteti avion sa taocima. Za komandanta, koji odlučuje ko će od kandidatada bude izabran, intervju je pravi način da sazna šta svaki pojedinac može da ponudi, i kako će da se uklopi u jedinicu“.
URNA održava uspešnu saradnju sa srodnim jedinicama u svetu. Osim poseta i razmene iskustava, izvodi zajedničke treninge sa britanskim SAS, holandskim BBE Royal Marine Coprs, belgijskim ESI, italijanskim NOCS i GIS, austrijskom GEK „Kobra“, francuskim RAID. Takođe, redovno učestvuje na međunarodnim takmičenjima specijalnih jedinica.
Oblast u kojoj se nalazi poligon za talačke vežbe, sa izgrađenim objektima, udaljen je jedan čas vožnje od Praga, na mestu gde je nekada bila sovjetska vojna baza. Novi radni dan za članove URNA počinje i završava se 12-časovnim treningom. U uglu baze, odeljenje specijalaca dogovara se kako će na veračkom tornju vežbati spuštanje niz užad alpinističkom tehnikom i upad u prostoriju, uz prethodno korišćenje eksploziva za otvaranje prolaza u prozorima. Blizu njih, u „kući za ubijanje“ (nazvanoj po istoimenom objektu SAS za vežbanje bliske borbe u zatvorenom prostoru), koja je izgrađena od starih automobilskih guma, vreća sa peskom i debelih drvenih dasaka, sa izmešanim metama terorista i talaca – upadni tim razrađuje taktičke varijante spasavanja talaca, uz korišćenje posebne simulacione municije (simunitions).
Starešina zadužen za obuku posmatra upade koji se ponavljaju celo prepodne, uz upotrebu merdevina, kritikuje svaki izvedeni napad, zahtevajući da se bolje i brže radi svakog narednog puta: „Ne dobijate novu priliku kada se ovo strvarno desi. Znate šta treba da radite. Ne dozvolite da bilo šta izmakne kontroli. Reč je o taktici i instinktu. Zapamtite, ovde ste sa razlogom“.
Arsenal naoružanja u URNA predstavlja „mešanu salatu“, spravljenu od stranih i domaćih artikala. Osnovni „alat“ upadnih timova predstavljaju nemački automati HK MP5A5, MP5KA4 i MP5SD6, opremljeni neophodnim pomagalima za talačke situacije: taktičkim svetlima „Surefire“, laserskim obeleživačima ili domaćim nišanom sa crvenom tačkom (red dote) OKO. Kod pištolja, na izboru se nalaze Glock 17, Walther P99 i domaća Zbrojovka CZ75, za koju se opredeljuju mnogi operativci, kako iz patriotskih razloga, tako i zbog činjenice da se radi o zaista kvalitetnom oružju.
Češka verzija „kalašnjikova“, model SA-58 u kalibru 7,62 mm koristi se u situacijama kada je potrebno oružje snažnijeg kalibra: borbene akcije u Iraku, racije i hapšenje opasnih kriminalaca, blokade puteva… Kada se izvode akcije upada, za razvaljivanje vrata i prozora i blisku borbu, koristi se Benelli M3T sačmare „dvanaestice“, dok su snajperisti naoružani švajcarskim puškama SIG 3000 u kalibru 7,62×51 (.308 Winchester).
D. DŽAMIĆ