Privlačan i efikasan

Po savremenoj kategorizaciji, MK 22 ubraja se u kategoriju MSR (Modern Sporting Rifle – moderne sportske puške), što obećava pregršt dobre zabave. Kao kooperacioni partner pojavljuje se nemačka firma „German Sport Guns“ – GSG, koja se prethodnih godina pročula po uspešnim konstrukcijama malokalibarskih poluautomata GSG 5, GSG 522, GSG 1911, kao i malokalibarskog „kalašnjikova“ AK-47. Primetićete da od samog početka preovlađuju raznorazne skraćenice, ali očito je da živimo u eri u kojoj je to neka vrsta trenda: dugačkih i rogobatnih naziva sa obaveznim skraćenicama. Ta moda u industrijskom svetu nije mimoišla ni Austriju odnosno Nemačku. Upravo je razvojni tim GSG na čelu sa Ditmarom Emdeom i najzaslužniji za konstrukciju unutrašnjeg mehanizma MK 22. Za spoljašnji izgled bila je zadužena firma „Engineering, Sourcing, Consulting“ – ESC iz Ulma. Njen šef, Matijas Brecger, je sa saradnicima odgovoran za dizajn kundaka, kao i za organizaciju proizvodnje spoljašnjih delova. Drugim rečima, MK 22 je zajedničko delo nemačkih firmi GSG i ESC, dok se za marketing, odnosno proturanje na tržište pobrinula firma „Vafen Šumaher“ iz Krefelda. Najzad jedno ime bez skraćenice.

Mora se priznati da poluautomat MK 22 izgleda vrlo moderno. Iako potseća na belgijski FN SCAR (Special Operations Forces Combat Assault Rifle), valja reći da novi poluautomat nije nikakav plagijat. Sličnost sa ostalim modernim oružjem samo mu daje prestižni izgled i povećava privlačnost među potencijalnim kupcima. Po zakonu, MK 22 nije dostupan svima već samo profesionalcima i stručnim licima iz pojedinih oblasti. Doduše, mogu da ga koriste i lovci, ali samo sa dva metka u okviru (umesto deset ili čak 22). U Srbiji lov sa MK municijiom nije dozvoljen, eventualno za odstrel sitnih štetočina. Pri kupovini, preklopni kundak nije montiran na oružje, već je zasebno priložen u pakovanju. Ali nije nikakav problem montirati ga na odgovarajuću šarku. Kundak može da se produži – 4 cm, pri čemu imate na raspolaganju tri stupnja podešavanja, a obrazina kundaka može da se povisi za centimetar. To možda ima smisla zbog montaže optike, ali kundak je i bez povisivanja, previsok za precizno nišanjenje preko otvorenih, mehaničkih nišana. Kad je reč o zapinjanju zatvarača, oružje je snabdeveno takozvanim UCAS sistemom (universal cocking adaptation system) koji je patentirao GSG. Kod ovog sistema imate mogućnost da ručicu za zapinjanje (koja je takođe priložena odvojeno) montirate u tri različite pozicije, koje se vide kao tri „šlica“ na sanduku zatvarača. I ono što posebno raduje levoruke strelce, otvori za montažu ručice nalaze se i sa suprotne strane oružje. Kad se sve sabere, imate na raspolaganju čak šest pozicija za ručicu zatvarača, što sa leve što sa desne strane, pa možete da birate i isprobavate onu koja vam najviše odgovara. Sa montiranim optičkim nišanom, najpraktičnijom se pokazala zadnja leva pozicija za ručicu zatvarača. Jer ne radi svaka municija besprekorno. Zavisno od vrste municije, oružje može da zaglavi, a u tom slučaju ga je potrebno najpre zakočiti pa izvaditi okvir. Ponekad je potrebno mnogo strpljenja i peripetija da biste izvadili zaglavljeni metak. Radi preventive od takvih slučajeva, najbolje je da je ručica zatvarača sa leve strane, jer to znatno olakšava proceduru.

S obzirom da je oružje snabdeveno dvojnim komandama (čak se i krilce kočnice i dugme za oslobađanje okvira nalaze sa obe strane), ne bi bio nikakav problem gađati iz levog ramena kad ne bi bilo jedne „sitnice“ – ispaljene čaure lete unazad, direktno u oči.
Osim Picatinny šine sa gornje strane sanduka, duge 40 cm, koja služi za montažu optike, oružje ima još tri šine od 18 cm – jednu ispod potkundaka i po jednu sa obe strane. Cev je kod modela Commando duga 30 cm, dok je kod standardnog modela (MK 22 Black) duža i iznosi 42 cm. U oba slučaja dužina je data bez lažnog skrivača plamena, navrnutog na grlić cevi. Inače, ISCC je od firme GSG tražio da se posebna pažnja posveti preciznosti oružja. Zbog toga je cev stabilnije fiksirana u sanduk puške. Ali teško ćete to primetiti jer se do unutrašnjih delova dolazi tek posle izuzetno mukotrpnog rasklapanja. Potpuno rasklapanje se prepušta samo najvećim fanaticima, koji pošto-poto sve moraju da rastave. Inače se trud ne isplati – dovoljno je reći da za početak morate najpre da uklonite sve šine.

Što se gađanja na stelištu tiče, precizniji je standardni crni model, jer ima dužu cev, a sa montiranim optičkim nišanom, gađanje je čak pravo zadovoljstvo. Međutim, treba naglasiti da se za MK 22 preporučuje takozvana brza, High Velocity municija, jer jedino ona radi bez ikakvih smetnji i zastoja. To je promena u odnosu na ranije modele GSG, koji su bili predviđeni za standardnu, sporiju municiju. Kod novog poluautomata, sa sporijom municijom možete da očekujete svakakve probleme. Ali ako je municija prava, onda je preciznost oružja veoma dobra – bez problema možete da napravite uske grupe pogodaka. I to uže, nego kod svih dosadašnjih modela GSG. Po pravilu, sva municija koja je brža od zvuka (oko 320 m/s), funkcioniše besprekorno. Bez problema možete sa razdaljine od 25 m da grupišete 22 pogotka u desetku na pištoljskoj meti (25 mm). Naravno, pod uslovom da koristite neki naslon.

Sa daljine od 50 m, sa odgovarajućom municijom može da se dobije grupa pogodaka od 50 mm. Zanimljivo je da je skupa takmičarska municija RWS R50 povremeno sklona zastojima, dok se CCI MiniMag pokazala pouzdanijom. Što se okidača tiče, valja reći da sa otporom od 2.900 g ima prilično dug hod, ali se ipak dobro kontroliše.
B. LJUBINKOVIĆ

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još