Privlačna i dobro izbalansirana

„Heckler & Koch“ je još krajem šezdesetih godina prošlog veka, predstavio novu varijantu puške G3 u kalibru 5,56×45. Bio je to logičan odgovor renomirane nemačke firme na novi, opšteprihvaćeni trend, da se pešadijsko oružje prebaci na manje kalibre. Ispitivanjem koje je sprovedeno još sredinom šezdesetih godina 20. veka, pokazalo se da je za modifikaciju postojećeg zatvarača na kalibar 5,56 mm, bio potreban samo manji tehnički zahvat. Nova puška, nazvana HK33, odmah je postala pravi izvozni hit.  HK33 je oružje koje radi na principu odloženog trzaja zatvarača, pomoću dva cilindrična valjka. Režim vatre je selektivan, tj. postoji mogućnost izbora između automatske i pojedinačne, poluautomatske paljbe. Zatvarač se sastoji iz dva dela – glave zatvarača i nosača. Selektor vatre ujedno ima funkciju i mehaničke kočnice. Poluga selektora ima tri pozicije: u prvoj, označenoj sa S ili 0, oružje je zakočeno, u drugoj, sa oznakom E ili 1, omogućena je pojedinačna, odnosno poluautomatska vatra, a u trećoj, obeleženoj sa F ili 25, automatska – rafalna paljba. U prvoj poziciji okidač je mehanički blokiran. Oružje se puni okvirima od 25 i 40 metaka. Prvi su od čelika i teže 250 g, a drugi od aluminijuma, 157 g. Ima i lučnih okvira kapaciteta 30 metaka.
Verzija HK33 A2 imala je fiksirani kundak od sintetičkog materijala (polimera), dok je HK33 A3 bila snabdevena metalnim kundakom na izvlačenje, kao kod puške G3 i automata MP5. Verzija HK33 A1, imala je kraću cev (320 umesto 390 mm) i takođe „Hecklerov“ kundak na izvlačenje. Sa uvučenim kundakom, dužina modela HK33 A1 iznosila je samo 67 cm. Jedna još kraća, kompaktna verzija, dobila je oznaku HK53. Sa cevi od 21 cm i ukupnom dužinom od samo 56 cm, HK53 je bio više automat, nego puška, vrlo zgodan za nošenje i rukovanje. U Americi su ga tretirali kao „automatski karabin“. U veoma malom broju, proizvođena je i snajperska verzija, pod oznakom HK33 SG/1. Dodatne komponente bile su iste kao i kod modela G3 SG/1. Zbog posebno modifikovanog kundaka, snajperska verzija bila je skoro 2 cm duža, nego standardna HK33. Pored toga, bila je snabdevena i dvokrakim nožicama, koje su mogle da se sklope ispod potkundaka. U konstruktivnom smislu, najveća razlika u odnosu na standardnu, bila je u mehanizmu za okidanje. „Hekler“ je na snajpersku verziju ugrađivao okidač sa šteherom (ubrzicom). Cevi su izrađivane od najkvalitetnijeg čelika, na nivou vrhunskih, takmičarskih pušaka. „Heklerova“ snajperka se prodavala na američkom civilnom tržištu pod oznakom HK93, odnosno HK94. I pored velike konkurencije i apsolutne dominacije AR15, Amerikancima je prodato preko 70 hiljada komada ovih pušaka. Sanduk zatvarača je i na HK33 od presovanog lima, kao kod G3 i MP5.
Proizvođač poluautomatske puške T43 je turska korporacija MKE (Makina ve Kimja Endustrisi), osnovana 1950, reorganizovanjem nekoliko državnih fabrika, koje su tursku vojsku snabdevale municijom, naoružanjem i opremom. Kompanija danas obuhvata 11 fabričkih postrojenja, raspodeljenih na pet proizvodnih grupa. Oružje o kome ovde govorimo, proizvod je samo jedne od tih grupa. Mora se priznati da T43 već na prvi pogled deluje skladno i privlačno, kao oružje koje je dobro izbalansirano i zgodno za rukovanje. Masivni potkundak trapezastog profila dobro leži u ruci, a glava, odnosno obraz, imaju siguran oslonac o kundak, pri nišanjenju. Strelac može podjednako da koristi i otvoreni nišan i optiku, kao što je Aimpoint. Okidač ima otpor od konstantnih 2,5 kg i tipično vojnički, prazan hod, ali ne grebe. Iako je zatvarač za oko 250 g teži od onog na AR15, a kundak ne leži linearno u odnosu na njegovo kretanje, pucanje iz T43 je izuzetno prijatno. Ne odražava se na trzaj, ni na stabilnost cevi pri paljbi. Što se municije tiče, T43 nije probirač, ali u praksi su se najbolje pokazale match laboracije „Seliier & Bellot“ i „Remington“. Pogledajmo prosečne rezultate T43 u kalibru .223 Remington. Sa razdaljine od 100 m, pri grupisanju od po pet hitaca, ubedljivo najbolji prosečni krug pogodaka (28 mm) ima laboracija Sellier & Belot Match sa zrnom od 69 grejna. Na drugom mestu je Remington Match HP 62 grs, sa krugom od 33 mm. Ostale laboracije znatno zaostaju, iako to ne znači da su rezultati loši. Reč je o municiji iz jeftinijih cenovnih kategorija, sa zrnima od 55 grs. Primera radi, treće mesto zauzima Remingtonova laboracija UMC sa zrnom pune košuljice od 55 grs, koja ima prosečan prečnik pogodaka od 48 mm. Najslabije se pokazala „Wolfova“ laboracija, takođe sa punom košuljicom od 55 grs, čiji prosečan krug iznosi 58 mm. I to je vrlo prihvatljiv rezultat, iako ne može da se uporedi sa S&B i njegovim prečnikom od 28 mm.  Iz čisto konstruktivnih razloga, neizbežno je da kod zatvarača sa valjcima dosta barutne čađi prodire iz cevi u sanduk. Već posle nekoliko ispaljenih hitaca, zatvarač je sav pokriven tankim slojem čađi. To nimalo na utiče na funkcionisanje oružja. Jedini zastoji mogu da uslede prilikom uvođenja metaka iz čeličnog okvira, naročito ako imaju šuplje zrno. Ali to nije problem sa municijom i oružjem, već sa okvirom. Sa sintetičkim okvirom, takve stvari se ne dešavaju. Cev na T43 je hladno kovana, duga 430 mm sa olučenjem od 1:7, što obećava bolje rezultate sa dužim, težim zrnima. U kalibru .223 Remington, za stabilnost svih zrna do 62 grs, dovoljna je olučenost 1:10. Međutim, za zrna preko 63 grs obavezno se preporučuje cev sa kraćim, olučenim delom. Već kod primene zrna od 69 grs obavezan je korak uvijanja 1:7, zbog toga što su teža zrna automatski i duža. Da bi takva, duža zrna dostigla potrebnu stabilnost, potrebna im je i veća obrtna brzina, što se postiže kraćim korakom uvijanja.
T43 je opremljen diopterskim nišanom koji ima četiri podeoka: za 100, 200, 300 i 400 m. Pritom je samo prvi podeljak predviđen za nišanjenje preko V izreza, dok su ostala tri namenjena nišanjenju kroz rupicu na bubnjiću. Nišanska linija otvorenog nišana leži 56 mm iznad duše cevi. Ukoliko bubnjić nišana podesite na 200 m, sa razdaljine od 100 m i zrnom od 55 grs dobićete prebačaj od 10 cm. Ako odaberete podeljak 3 (300 m), prebačaj će iznositi 16 cm, a ako stavite na 4 (400 m), prebacićete metu za 34 cm. Za podešavanje diopterskog nišana, neophodan je specijalan ključ sa adapterom. Za podešavanje visine, potrebno je adapter najpre umetnuti u bubnjić nišana i čvrsto držati. Da bi se tačka pogodaka podigla, bubnjić treba okrenuti u suprotnom smeru od kazaljke na satu. Jedan puni okretaj odgovara pomeranju tačke pogodaka za 15,6 cm na 100 m. Za bočno podešavanje nišana potrebno je najpre odvrnuti gornji zavrtanj. Tek tada je moguće podešavanje pomoću zavrtnja sa desne strane nišana. Okretanjem u smeru kazaljke na satu, pomerićete tačku pogodaka udesno. I ovde važi isti srazmer od 15,6 cm na 100 m. Kad završite sa podešavanjem, ponovo zavrnite gornji zavrtanj.

R. K.