Pun pogodak

Sa mogućnostima metka .338 Lapua Magnum upoznali smo se na long range takmičenjima (u dalekometnom streljaštvu), gde su strelci opremljeni puškama Sako TRG42. Pre nekoliko godina u više navrata bili su toliko dominantni, da su ostali takmičari mogli samo da maštaju o takvim pogocima. Napretkom ove discipline kod nas, iskristalisale su se i druge konstrukcije u raznim kalibrima, ali ne može se poreći činjenica da su za taktičke i sportske namene puške u kalibru .338 LM izvrstan izbor.
Kako smo više puta opisivali oružja u ovom kalibru, nema potrebe da ponavljamo podatke o razvoju snažnog metka koji je nastao na osnovu specifikacija američke vojske, još ranih osamdesetih godina 20. veka. Uvidevši da tzv. antimaterijalne puške u kalibru 12,7×99 Browning predstavljaju odličan izbor za neutralisanje ekstremno dalekih i lako oklopljenih ciljeva, američki vojni autoriteti su došli do zaključka kako se za angažovanje „mekših ciljeva“, ipak nameće neko novo rešenje – nešto između standardne municije 7,62×51 NATO i snažne pedesetice. Tražeći idealni sistem oružje-metak pod nazivom antipersonel long range weapon system, precizirali su da traženi metak mora da ima masu zrna od 250 grejna i da polazna brzina bude 3.000 stopa u sekundi, na ustima cevi. Finska fabrika „Lapua“, poznata po municiji vrhunskih performansi, ponudila je sopstveni produkt kalibra 8,58×71 ili .338 Lapua Magnum.
U kombinaciji sa (takođe finskom) puškom Sako TRG42, snažni metak je prevazišao sva očekivanja i u smislu preciznosti i tačnosti pogodaka, a visoko kvalitetne optike Schmidt & Bender i Swarovski su omogućile grupisanje hitaca kojem prethodne snajperke nisu mogle „ni da privire“. Izraženo u brojkama, TRG42 je ostvarivala grupe od 1/2 MOA, što jasno pokazuje otpornost zrna kalibra .338 LM na spoljne uticaje poput vetra, padavina ili razlike u gustini/vlažnosti vazduha.

Čitaocima koji nisu bili u prilici da se susretnu sa meteorološkim otežavajućim faktorima na ekstremnim daljinama, prenećemo iskustva naših sunarodnika koji trenutno borave u sklopu mirovnih snaga u Avganistanu. Kako se u tamošnjim uslovima dejstvuje na daljinama većim od 400 m, najčešće u planinskim predelima razređenog vazduha, vojnici opremljeni francuskim snajperskim puškama PGM u kalibru .338 Lapua Magnum obavezno koriste meteorološke mini-sonde i palm računar Vector kako bi proračunali korekcije putanje hica, zavisno od atmosferskih uslova u podnožju i pri vrhu uzvišenja. Prema njihovim rečima, standardne snajperke kalibra 7,62×51 i (ređe) .300 WM su doslovno neupotrebljive na daljinama većim od 400-500 m, a teške, kalibra .50 Brg imaju preveliko rasturanje pogodaka za sigurnu eliminaciju „hodajuće pretnje“.
Upravo zato sve iole značajnije armije Zapadnog sveta, intenzivno uvode ultraprecizne puške kalibra .338 Lapua Magnum u arsenal svojih jedinica posebne namene, najčešće opisani model TRG42, ali i britanski AI, francuski PGM i druge (više kao probne) primerke raznorodne produkcije.
Nama susedna južna država, koja takođe ima vrlo „poroznu“ i problematičnu granicu, nabavila je za sopstvene potrebe nekoliko pušaka Sako u ovom kalibru, a na raspisani tender javile su se i druge fabrike (tačnije trgovci specijalizovane opreme), ponudivši puške sa dodatnom opremom.

Kako domaća fabrika „Prvi partizan“ proizvodi municiju .338 Lapua Magnum, koja se na domaćim strelištima i poligonima odlično pokazala, interesovalo nas je kakve rezultate su ostvarile sve testirane puške i municija više proizvođača.
Zanimljivo, iako su rezultati opita favorizovali TRG42, na nekoliko oprobanih pušaka došlo je do ozbiljnih funkcionalnih oštećenja. Oružje koje smo imali priliku da razgledamo, deformisalo se u sklopu aluminijumskog beddinga, odnosno došlo je do izduženja talasastog krivljenja obe strane zaštitne obloge, na šta nam se ranije žalilo još nekoliko korisnika ovog oružja. Mora se naglasiti da su ostale puške iz naručenog kontingenta ostale intaktne i pored velike količine municije ispaljene tokom probe, a i ne baš nežnog rukovanja na poligonu. Neposredno pred nastanak ovog teksta, dobili smo i fotografije odlomljene ručice zatvarača na drugoj pušci Sako TRG 42 iz iste serije, uz pojašnjenje da se incident desio na ekstremno niskim januarskim temperaturama i isprobavanju oružja na planinskim visovima.
Svesni da je TRG 42 (kao i ostalo finsko oružje) razvijeno da izdrži surove uslove i nesmetano funkcioniše, bez obzira na sve, ne želimo da donosimo bilo kakve generalizovane zaključke. Ali, druge dve puške na testiranju su „preživele“ identičnu mehaničku torturu bez tragova oštećenja, iako sa nešto lošijim ostvarenim pogocima u odnosu na Sako.


U najužoj konkurenciji bile su još i austrijska rafinirana Steyr SSG08 i u Evropi skoro nepoznata ArmaLite AR-30 u istom kalibru. Sve testirane puške bile su kompletirane obiljem dodatne opreme, poput prednjih i zadnjih oslonaca, vrhunskih optičkih nišana, dodatnih okvira, podešavajućih kundaka, gasnih kočnica, kompenzatora trzaja i razbijača pucnja, a korišćena je municija Federal, Lapua i PPU sa zrnima mase 16,2 g.
Finska TRG 42 stigla je sa optikom Swarovski uvećanja 6-24×50, dok je SSG08 imala na sebi Kahles 3,5-10×50, a AR-30 Amerikancima tako omiljeni Night Force 6,5-24×50. Sva tri optička nišana su ekstremno izdržljiva na potrese i klimatske promene, što opravdava visoku cenu svakog ponaosob. Doduše, bilo kakav kompromis u smislu kvaliteta optike i montaže jednostavno ne dolazi u obzir, prilikom primene tako jake municije kao što je .338 Lapua Magnum. U tom smislu, navešćemo primer sa prošlogodišnjeg PPU kupa na Zlatiboru, kada je kragujevačka „Zastava“ izložila prototip svoje nove taktičke puške M07 u ovom kalibru. Iako se već na prvi pogled moglo primetiti da je oružje neposredno pred takmičenje osposobljeno za upotrebu, radni delovi i provizorni drveni kundak su izdržali nekoliko desetina hitaca, koje su u neoficijelnom delu takmičenja opalili prisutni strelci. Ali, končanica na optici se „ošamutila“ posle dvadesetak metaka i zbog toga se odustalo od daljeg testiranja puške tog dana. Prema najavama koje imamo, iz Kragujevca upravo stiže redizajnirani model i biće nam drago ako kvalitetom bude barem približna puškama .338 LM koje smo imali priliku da testiramo.

Poređenje municije .223 Rem, .308 Win, .270 Win i .338 Lapua

Vratimo se trima snažnim snajperkama, koje su se borile za službenu upotrebu u graničnom području Balkana. Posle rutinske provere funkcionalnosti, armijski snajperista velikog iskustva je iz ležećeg stava, oružjem fiksiranim u tri tačke oslonca, angažovao mete udaljene 300 m izvornom Lapua municijom. Pri maksimalnom uvećanju optike, Sako TRG 42 je kao prva na testu, ostvarila briljantnu grupu pogodaka, formirajući detelinu sa četiri lista, bez flajera i iz prethodno zagrejane cevi. Prema konstataciji i ostalih strelaca, za rad zatvarača u sanduku, ergonomiju kundaka i efikasnost gasne kočnice u smislu redukcije trzaja – izrečene su najveće moguće pohvale. Konkurs skoro da je bio završen na samom početku…
Kako je sledeća puška na probi bila Steyr SSG08, izražena je prilična količina skepse oko udobnosti gađanja ovom puškom u mnogo jačem kalibru od .308 Win, za koji je originalno razvijena. Istina, SSG08 deluje krhko u poređenju sa druge dve puške, a njen sistem redukcije dejstva barutnih gasova manjih gabarita, od onog na TRG42. Svi koji su imali priliku da intenzivnije koriste savršene lake snajperke Steyr SSG69 u kalibru 7,62×51 NATO, znaju s kakvim visokim standardima se izrađivalo to oružje. Međutim, metak .338 Lapua Magnum razvija enormne radne pritiske i austrijska puška u ovom kalibru i pored svih sjajnih tehničkih rešenja, je na testu pokazala manu u vidu teško kontrolisanog trzaja. Grupa pogodaka na rečenoj daljini je bila za nijansu lošija nego iz „finkinje“, ali to nije bilo presudno, već kontrola oružja.

Nama malo poznata Armalie AR30 je bila tek za nijansu slabija od TRG42.jpg
Nama malo poznata Armalie AR30 je bila tek za nijansu slabija od TRG42

Najveće iznenađenje usledilo je u završnom delu testa, kada je na red stigla američka puška ArmaLite AR-30, koja je nastala proporcinalnim smanjivanjem prethodnice – antimaterijalne AR-50 u kalibru 12,7×99. Naoko ne baš dopadljiva, sa završnom obradom koja je približnija grubljem vojničkom oružju (za razliku od druge dve puške), AR-30 je suštinski objedinila više dobrih rešenja sa drugih pušaka. Kako je „ArmaLite“ fabrika u kojoj je nastao koncept popularne jurišne puške M16, i na ovoj .338 snajperci je prisutan identičan rukohvat, na koji su navikli mnogi vojnici širom planete. Okidačka grupa je preuzeta sa puške koja je i dalje bazični snajper američke vojske i policije – Remington 700, što je rešenje koje opravdavamo i pozdravljamo kao racionalno. Skeletoidni kundak deluje grubo i jednostavno, ali po udobnosti prilikom upotrebe i opcijama prilagođavanja ni po kojem osnovu ne zaostaje za konkurencijom. Trodelna obloga sanduka sa aluminijumskim uležištenjem je modularnog tipa, od kombinacije sintetičkih materijala i durala, a tešku cev match kvaliteta ne dodiruje ni najmanjom površinom. Ono što je definitivno „kupilo“ prisutne strelce i druge učesnike testa, svakako predstavlja rešenje gasne kočnice – kompenzatora na ustima cevi. Izgledom najsličniji onom na puškama Barett u kalibru .50 Brg, ovaj deo je doprineo da pri opaljenju potentnog .338 LM, strelac ima osećaj kao da je uputio metak ne jači od srednjih karabinskih metaka iz puške mase 4 kg. Čak je i pucanj usmeren u stranu i ka napred, tako da oni koji su bili bočno od korisnika u momentu opaljenja, nisu bili izloženi udarnom talasu, što nas je podsetilo na najprijatniji momenat jednog domaćeg takmičenja, kada je jedinoj dami na strelištu posle pucnja suknja zavijorila kao u legendarnoj sceni sa Merilin Monro u filmu „Sedam godina vernosti“…
Generalno, AR-30 se pokazala kao izvanredno oružje, za namene koje su i predviđene pri upotrebi teških snajperskih pušaka, a njena zaista niska cena od 1.450 dolara u SAD je argument više za one koji planiraju da nabave oružje u ovom kalibru. Nešto manje treba odvojiti za optički nišan odlične vidljivosti Night Force, tako da se skoro izvesno može tvrditi kako će „ArmaLite“ naći kupce za svoj novi produkt.
Kako je armijski test predviđao i isprobavanje probojnosti na daljini od 500 m, sve tri puške su podvrgnute i tom izazovu i gađana je tzv. grudna meta, poluzaklonjena iza borovih oblica debljina 30 cm. Iz svih pušaka i svakom od raspoložive municije, probijana su u potpunosti po dva trupca, a zrno je i posle toga imalo identičnu putanju i dovoljno energije da „prosvira“ siluetu debljine 6 mm čeličnog lima! Kako se od ovakvih moćnih snajperskih pušaka očekuje mogućnost pogađanja motornih vozila, antenskih i sistema veze, kao i lakooklopljenih ciljeva na daljini do 1.500 m – sa uzvišenja je gađano iz svih pušaka na rashodovani polukamionet. Bez naročite korekcije paljbe i pomoći spotera, već posle prvog hica je vozilo pogađano u deo haube gde je lociran motor. Uz mnogo napora smo nalazili zrna, jer su pri pogotku deformisala sklop motora i pravila dar-mar u unutrašnjosti. Dakle, ovo su odlične antimaterijalne puške, koje pružaju više opcija u konkretnim borbenim situacijama.

Da ne zaboravimo, u Severnoj Americi postoji već velika grupa lovaca koja koristi puške u ovom kalibru pri lovu na najkrupniju kontinentalnu divljač, pa postoje čitava udruženja koja se diče strahovitim stop efektom, koji zrno tipa SP u kalibru .338 LM ima na najvećim primercima medveda i jelena.
Za naše prilike, nema potrebe da se bilo koja životinja gađa ovakvim „haubicama“ i sa daljina od preko 200 m, pa nam je najinteresantnije na kraju testiranja bilo kada je sa AR-30 skinuta gasna kočnica i postavljen razbijač pucnja, koji fabrika isporučuje naručiocima oružja. Iako ne naročito velikih gabarita, toliko je redukovao bljesak, prasak i trzaj oružja, da smo bili prijatno iznenađeni. Puška je ponovo doneta na prvobitnu metnu situaciju i isprobana preciznost na kružnoj meti udaljenoj 300 m – rezultat odličan i uz upotrebu prigušivača. To pokazuje da sam metak .338 Lapua Magnum ima raznovrstan potencijal i dobru budućnost na planu službene vojno-policijske upotrebe. Bilo bi nam više nego drago da i domaći proizvođač oružja, osvoji izradu sličnih pušaka, jer oficijelne snajperke naših snaga bezbednosti imaju ili ograničenja, u smislu tehničke prevaziđenosti ili su slabijih performansi, u odnosu na konkurentne.
tekst i foto M. MILANOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još