Oružje izbora

Kao oružje za preživljavnje puška nudi više pogodnosti. Snaga i domet (podrazumeva se i odgovarajući nivo preciznosti) svakako predstavljaju najiznačajnije osobine ali to ni izdaleka nije sve. Kao i kod drugog oružja, i puške možemo podeliti na više kategorija, a podele su najčešće zasnovane na vrsti municije ili konstruktivnim osobinama. Tako razlikujemo puške koje koriste municiju sa ivičnim paljenjem (popularne “malokalibarke” u .22 LR ali i snažnije .22 WMR i novi .17 HMR), zatim one za pištoljsku/revolversku municiju (prvenstveno namenjenu kratkom tj. ruučnom oružju) i klasičnu puščanu municiju sa centralnim paljenjem. Prema konstrukciji, puške mogu biti jednometne, jednocevne ili višecevne, repetirke (sa različitim rešenjima) i (polu)automatske. Predstavljanje svih konstrukcija i karakterističnih modela oduzelo bi previše prostora pa ćemo se ovom prilikom držati proverenih rešenja koja su neretko prisutna u sasvim različitim geografskim i klimatskim uslovima.
Već smo pominjali da je “oružje za preživljavanje” nejasna kategorija uslovljena pre svega konkretnom situacijom. Za dugo oružje uobičajen zahtev je dovoljna snaga da omogući efikasan lov a takođe i da posluži za odbranu od predatora koji mogu da predstavljaju opasnost na nekom terenu. Zadovoljavajući nivo preciznosti je da na daljini od par stotina metara može da pogodi vitalne zone Naravno pouzdanost, robustnost, jednostavnost i prihvatljive dimenzije se podrazumevaju. A moguće situacije su zaista nebrojene.


Često se kao vrhunsko rešenje za preživljavanje navodi vojno oružje, naročito ono koje koriste pripadnici raznih specijalnih jedinica. To je pogrešan pristup iz više razloga. Efikasnost takvih formacija i pojedinaca počiva pre svega na kvalitetno obučenom, odabranom ljudstvu, dobroj obaveštajnoj pripremi zadataka i logističkoj podršci a sam izbor oružja je u drugom planu. Ne verujte holivudskoj produkciji i atraktivnim scenama. Situacije za “preživljavanje” mnogo su češće kod afričkih farmera, nordijskih lovaca, amazonskih drvoseča ili stočara u Sibiru. A oni uopšte ne koriste automatske puške. To ne znači da su automatske puške, ili njihove civilne, poluautomatske verzije potpuno pogrešan izbor. Po mnogim osobinama, jurišna puška lako može da se uklopi u opis oružja za preživljavanje. Savremene jurišne puške su relativno kompaktne, male mase i dobro raspoređenih komandi pa se njima lako rukuje. Preciznost je takođe dobra, kontrola kod brze paljbe i pouzdanost su oblasti na kojima konstruktori neprestano rade. Većina ovih pušaka koristi široko dostupnu municiju niskog impulsa poput 5,56×45 zatim 5,45×39 ili 7,62×39 a u nekoliko zadnjih godina i .300 Blackout (7,62×35)…što je sasvim zadovoljavajuće za veći deo sveta sem kada je reč o najkrupnijim predatorima. Problem je što u većini država civili ne mogu da poseduju ovakvo oružje. Mnoge države su restriktivne čak i kada je reč o poluautomatskim verzijama jer ih kategorišu kao vojno tj. “napadačko” oružje. Ali, tamo gde je posedovanje ovakvog oružja dopušteno izbor može da bude veoma zanimljiv.

slika 2. Kalasnjikov je na ceni kao pouzdan partner u najgorim uslovima.jpg
sKalašnjikov je na ceni kao pouzdan partner u najgorim uslovima

Dostupna literatura koja obrađuje ovu vrstu oružja uglavnom je zapadnog porekla. To ne znači da se niko drugi ne bavi ovom problematikom. Naprotiv, širom sveta viđamo različita rešenja, ali najveće civilno tržište “oružja za preživljavanje” čine SAD, Kanada i severna Evropa. Rusija sa svojim specifičnostima naravno predstavlja “svet za sebe”. Najčešće ”zapadno” rešenje kod (polu)automatskih konstrukcija je neki od derivata službene puške Eugena Stonera M-16 tj. njene civilne verzije AR-15. Obzirom da je ušla već u šestu deceniju službe, mnogi raniji nedostaci su prepoznati i otklonjeni. Lagana, komforna za strelca i precizna, Stonerova platforma od uvođenja u naoružanje bila je meta kritike po pitanju pouzdanosti. Kao najefikasniji način za rešavanje ovog problema pokazalo se modifikovanje sistema za gasnu pozajmicu uvođenjem gasnog klipa sa kratkim hodom pa sada i na komercijalnom tržištu postoji mnoštvo modela sa takvim rešenjem. Obzirom da oružje za preživljavanje nema realnu potrebu za velikim dometom, skraćivanje cevi bio je logičan potez. Pritom, korišćenje savremenih baruta i zrna sa odgovarajućim balističkim koeficijentom dopušta oružju sa vrlo kratkim cevima da ostvare zadovoljavajuće grupe na daljinama koje su do pre par decenija bile rezervisane za puške punog formata. Umanjene, olakšanei skraćene verzije vojnog oružja imaju svoje mesto u obavljanju specifičnih zadataka. Tako je napr. skraćena verzija M-16 nazvana Commando u Vijetnamu korišćena za bliska rastojanja u džungli, nedavno je USAF kao oružje za preživljavanje vazduhoplovnih posada odabrao rasklopivi GAU-5A na bazi Stonerove puške.

slika 4. Dodatnu opremu treba drzati na neophodnom minimumu.jpg
Dodatnu opremu treba držati na neophodnom minimumu

Kompaktni AK-74U korišćen je od strane Spetznaz jedinica ali i za naoružavanje posada vazduhoplova i borbenih vozila kao PDW (Personal Defence Weapon – oružje za ličnu odbranu). U novije vreme, ultra-kompaktni SIG MCX Rattler je omiljeno oružje prikrivenih operativaca i upadnih timova za urbanu borbu. Sa zagarantovanom veličinom grupe od 26 cm na 300 metara predstavlja respektivno oružje na samo u bliskom kontaktu.
Osnovna prednost ovih kratkocevnih pušaka (Short Barrel Rifle tj. SBR) je lak transport. Sklopiv kundak ih čini još kompaktnijim a pojedine konstrukcije poput Kel-Tec modela RDB imaju bullpup konfiguraciju. Manja dužina znači da je i rukovanje lakše u skučenom prostoru bez obzira da li preživljavate u šumskom čestaru ili po uskim prolazima u favelama nekog opasnog grada. Jedan od popularnih modela ovakve koncepcije je i Honeybadger. Kratka cev je narezana za postavljanje prigušivača ili gasne kočnice a na picatinny šine se lako montiraju nišani, svetiljke i druga oprema. Sklopiv kudak daje solidan oslonac kod brze paljbe, olakšava kontrolu oružja i brzo prenošenje nišanske tačke. Realno, za bilo kakav scenario (izuzev pešadijske borbe) okvir kapaciteta 20-30 metaka je preterivanje, a može da predstavlja i smetnju pri gađanju izležećeg stava.
Ali, Stonerova puška nije jedina konstrukcija od koje može da se dobije oružje za preživljavanje. Osim spektra AK derivata u različItim kalibrima, postoji još jedno “istočno rešenje” prisutno širom sveta. Reč je o poluautomatskoj pušci Simonov SKS koja je kod nas prozvana “papovka” u skladu sa vojnom nomenklaturom PAP M-59/66. Ovo je inače najzastupljenij puška kod lovaca i lovočuvara u Rusiji, Mongoliji i većem delu Kine. Iako pripada municiji smanjenog impulsa, dokumentovano je da je metak 7,62×39 mm odstrelio krupne jelene, divlje svinje, vukove, usurijskog tigra pa čak i belog medveda – najvećeg kopnenog grabljivca. Da bi oružje bilo podesnije za “preživljavanje”, uklanja se preklopni bajonet, nastavak za ispaljivanje tromblonskih mina i nišan za njih, cev se skraćuje skoro do tačke za pozajmicu i tako se dobija lakša, kraća i spretnija puška. Mnoge firme nude pojedine delove i dodatnu opremu pa se za malo novca može naručiti sintetički ili preklopni kundak, izmenjiv okvir umesto fiksnog magacina za municiju kao i sistem za montažu optičkog nišana. Nikako ne treba zanemariti odgovarajući remen za nošenje i alke za njegovo kačenje. Postavljanje preklopnih nožica je stvar izbora svakog korisnika i ima smisla ukoliko se često koristi ležeći stav za gađanje. Ovo oružje se relativno često može pronaćI kod nas a obzirom dag a lovci naročito i ne cene uz vrlo skromna ulaganja možete doći do atraktivne i upotrebljive puške za preživljavanje. Ipak, postoje I neki ograničavajući faktori. Da bi pouzdno radila sa relativno tupimlovačkim zrnima PAP tražI dorado uvodne rampe na cevi. Takođe, podešavanje okidanja zbog specifične konstrukcije traži iskusnog puškara.
Navedene konstrukcije svakako nisu jedine koje se koriste u ovoj ulozi ali su najzastupljenije a navdene osobine zajedničke su za većinu adaptiranih vojnih modela.
Ali, preživljavanje čak i u ekstremnim uslovima ipak nije rat pa su i željene performanse orižja donekle drugačije u odnosu na ono što diktira važeća vojna doktrina. Gustina vatre, kadenca, veliki kapacitet, režim intenzivne paljbe, brza eliminacija većeg broja pokretnih ciljeva i slične osobine u realnim uslovima (izvan borbene zone) ne znače skoro ništa. Ukoliko se ne probijate kroz horde zombija, malo je verovatno da će vam takvo oružje trebati u prirodi pa čak i za samoodbranu. Zbog toga se iskusni korisnici daleko češće odlučuju za druge alternative.

slika 7. Kratkocevna Honeybadger u .300 BLK.jpg
Kratkocevni Honeybadger u .300 BLK

Na početku smo pominjali poželjne osobine oružja za preživljavanje. Za pušku zadovoljavajuće snage esencijalno je da bude pouzdana, robustna i sa razumnom brzinom paljbe. Na sve ove zahteve odgovor je klasična repetirka. Kod repetirajućeg oružja strelac sam obavlja okidanje, izbacivanje ispaljene čaure i donošenje sledećeg metka iz magacina u cev. Duže od veka koriste se i usavršavaju takvi mehanizmi. Ako zanemarimo egzotične primerke (napr. sa revolverskim sistemom hranjenja) u praktičnoj upotrebi su tri sistema. Pump-action kod koga se sve pobrojane operacije obavljaju povlačenjem podkundaka napred-nazad, zatim lever-action gde se pokretanjem poluge iza okidača obavlja punjenje i napinjanje mehanizma (popularne “Winchester” polužare) i bolt-action sa zatvaračem koji može biti obrtno-čepnog tipa (Mauser, Sako, Lee-enfield) ili straight-pull tj. pravolinijskog hoda (Blasser, Heym, Merkel Helix itd…).

slika 8. AK u ulozi PDW.jpg
AK u ulozi PDW

U odnosu na poluautomatske i automatske sisteme, repetirke imaju nekoliko značajnih prednosti. To su manja masa i dimenzije, daleko jednostavnija i mehanički otpornija konstrukcija, manja cena i lakše održavanje. Pritom, mogu da koriste municiju širokog energetskog raspona jer funkcija ne zavisi od snage metka a pre svega – značajno su pouzdanije od automatskih modela. Tamo gde prašina, niske temperature ili sneg pomešan sa blatom blokiraju automatiku ručno repetiranje ne zna za prepreke.
U odgovor onima koji kao bitnu prednost vide veći broj metaka ispaljen za kraće vreme, iskusni lovci kazaće vam da niko nije ulovio plen trećim metkom a u situaciji kada vam život ugrožava opasna zver ili naoružan Homo-sapiens ono što ne završite sa prvih par hitaca nećete uspeti na sa par okvira. Profesinalni lovci i safari-vodiči tokom lova na najopasnije zveri koriste dvokuglare u nekom od teških “tropskih” kalibara ili repetirku sa 3-4 metka u magacinu. Automatske puške koje nose rendžeri u Kruger parku ili Serengetiju služe za obračun sa organizovanim bandama lovokradica a ne za lov. Opasne, krupne životinje se i dalje najefikasnije odstreljuju klasičnim karabinom. I takav ozbor svakako nije slučajan već je rezultat vekovnog iskustva.

slika 10. SIG Rattler je oruzje za prezivljavanje u urbanom ratu.jpg
SIG Rattler je oružje za preživljavanje u urbanom ratu

Kada je reč o repetirkama situacija je prilično jasna. U svetu je dominantna konstrukcija sa obrto-čepnim zatvaračem. Dakle, Mauser i njegovi derivati koji se razlikuju u detaljima, broju bravećih bregova,tipu kočnice itd… Drugi sistemi su znatno manje zastupljeni. U proteklom periodu, ponovo je oživela stara ideja sa zatvaračem pravolinijskog hoda. Nekoliko čuvenih proizvođača lovačkog oružja ima ih u ponudi, ali skoro da ih ne možete naći među službenim oružjem. Razloga ima više, ali osnovni su pouzdanost i bezbednost. Zbog toga ih uglavnom nema u kategoriji “oružja za preživljavanje”.

slika 11. TNW ASR Aeru moguce je dobiti u vise konfiguracija.jpg
sTNW ASR Aeru moguće je dobiti u više konfiguracija

Ali, puške lever-action sistema su itekako zastupljene u SAD. Ima to veze i sa tradicijom, ali popularne polužne repetirke imaju malu masu, rukovanje je lako i skoro instiktivno a kapacitet više nego zadovoljavajući. Lever-action puške su vrlo pouzdane i neretko koriste isti kalibar kao vaše kratko oružje (u rasponu od .22LR pa do moćnog 45 Long Colt) što svakako predstavlja prednost, makar u logističkom smislu. Ali, lever-action imaju i par nedostataka. Većina takvih konstrukcija ima tubularni magacin ispod cevi što predstavlja ograničenje po tipu zrna koje se može koristiti. Jer, u takvom magacinu, špicasti vrh zrna dodiruje kapisu metka koji se nalazi ispred njega što unekim situacijma može dovesti do neželjenog opaljenja sa ozbiljnim posledicama, napr zbog snažnog trzaja ili u slučaju da puška padne na tvrdu podlogu. Takođe, otvor za izbacivanje ispaljenih čaura kod većine modela je sa gornje strane sanduka što onemogućava postavljanje optičkih nišana na uobičajeno mesto. Pojedini proizvođači rešavaju ove problem izmenom konstrukcije (hranjenje iz okvira,bočno izbacivanje čaura) ali postoje još neke smetnje. Naime, tip zatvarača I način rada ne dozvoljavaju da se u ovakvom oružju koristi municija pune snage pa je to ibio glavni razlog zašto su lever-action puške izbačene iz naoružanje još u XIX veku. Takođe, ni preciznost ovih pušaka nije uporediva sa klasičnim repetirkama. Ipak, za potrebe preživljavanja mogu da budu pravi izbor. Kompaktne, pouzdane, sa velikim kapacitetom municije ipak mogu da koriste metak dovoljne snage i za vrlo krupnu divljač (napr. revolverski 44 Magnum ispaljen iz duge cevi bez problema obara medveda). Ograničen domet od 10-200 metara je sasvim prihvatljiv kod oružja za preživljavanje pa se ovakve puške neretko nalaze kod lovaca ali i pilota i rančera širom SAD i Kanade.

slika 12. USAFs GAU-5A Takedown Survival Rifle sklopljena.jpg
USAFs GAU-5A Takedown Survival Rifle sklopljena

Slična situacija je i sa puškama koje koriste pump-action mehanizam. Doduše, kod njih je već zastupljenije korišćenje kutijastih okvira za municiju i nemaju problem sa montiranjem optike. Ali, i kod pump-action pušaka postoji ograničenje u snazi municije pa se za metak visokog pritiska koristi kućište mehanizma od kovanog čelika sa debljim zidovima. Dobar primer takve puške je lovački karabin Remington Mod.7600 koji se može naći i u kalibru 30-06. Međutim, najčešće se primenjuje kod slabije municije a postoji i nekoliko izvrsnih pušaka u ovog sistema u kalibru .22LR koje predstavljaju pravu klasiku u svojoj kategoriji kao što su napr. Brownig model Trombone ili BPR.
Ali, u ovoj ulozi se ipak najbolje pokazala repetirka sa obrtno-čepnim zatvaračem. Izuzetno čvrsta konstrukcija koja sa lakoćom podnosi snažna punjenja i grubo rukovanje, jednostavna za održavanje, može da bude ekstremno precizna a da i dalje zadrži prihvatljivu masu i spretne dimenzije. Neretko je dovoljno samo skratiti cev pa da se dobije oružje podesno za transport, lov, korišćenje u skučenom prostoru poput šumskog gustiša ili tesne čeke, iz unutrašnjosti vozila itd… Primera je bezbroj a ove osobine prepoznali su i mnogi proizvođači koji nude kompaktne verzije svojih osnovnih modela. Obzirom na temu ovog izdanja naše revije, nećemo se posebno baviti klasičnim lovačkim karabinom, obrtno-čepnom snajperkom ili sportskom puškom, ali postoji jedna kategorija ovog oružja koje zaslužuje da bude zasebno obrađena. To je tzv. “Scout rifle”.
D.  Šaponjić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Kineski automati

Naoružane formacije najmnogoljudnije svetske sile koriste interesantne modele automata, a najzanimljiviji među njima je onaj u “neperspektivnom” kalibru 7,62x25 mm

Francuske snajperke

Kompanije iz oblasti namenske industrije Republike Francuske razvile nove modele vrlo modernih snajperskih pušaka

Indijski karabin Amogh

Indijski karabin Amogh predstavlja zanimljivo rešenje, samim tim što je posredno baziran na ne baš najuspešnijoj jurišnoj pušci INSAS, ali u potpuno novom kalibru 5,56x30 mm

Vojni arsenal sve moćniji

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić obišao je novonabavljena sredstva naoružanja i vojne opreme za Vojsku Srbije na vojnom aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici

Vazdušna puška IŽ-38

Kroz priču o ovoj staroj dami provući će se i njena restauracija koju sam sa zadovoljstvom uradio, jer njen kvalitet je iz onog vremena kada se isplatilo nešto obnoviti i popraviti