Puška pustinjskih komandosa

Imali ste prilike da čujete: moda se vraća. Međutim, ovo se ne odnosi samo na mini suknje i smšene šešire. Svedoci smo da se i u visokotehnološkom okruženju bojišta 21. veka, ponovo razmatraju neki, prevaziđeni pristupi, u koncipiranju streljačkog oružja. O čemu se radi?
Već početkom 20. veka postalo je jasno da naoružavanje kompletne vojske snažnim puškama velikog dometa, nema ni operativno, ni ekonomsko opravdanje. Borbe u oba svetska i bezbroj lokalnih ratova, potvrdile su ovo gledište. Malobrojni pojedinci sposobni da iskoriste mogućnosti preciznog i snažnog oružja, postali su snajperisti. Ostatku trupa namenjeno je novo oružje: jurišna automatska puška manje mase, kalibra i dometa, veće gustine vatre i sa slabijom municijom. Od prosečnog pešadinca, traži se sposobnost da pogađa metu na daljinama od 200 do 300 metara. S obzirom da vojna doktrina uglavnom nalaže upotrebu snajpera na daljinama od 500 m i više, prostor između 300 i 500 m ostaje nepokriven (izuzev puškomitraljeskom vatrom).Potrebu za dejstvima na ovoj distanci, najčešće iskuse pripadnici specijalnih jedinica, jer su tokom izvršavanja zadataka u neprijateljskoj pozadini, uglavnom uskraćeni za iole značajniju vatrenu podršku.
Mogući odgovor na ove potrebe ponudio je „Springfield Armory“. Pritom, nisu se mnogo premišljali. Model M-A1 ovog proizvođača postao je prava institucija u oružanim snagama SAD. Snažan metak kalibra 7,62×51 NATO, pouzdana konstrukcija, dokazana još na slavom ovenčanom Garandu, kvalitetni materijali i precizna izrada, predstavljaju garanciju poverenja u ovo oružje. Puška se nudi u nekoliko verzija: standardna vojna M-14, snajperska, takmičarska, Scout… Upravo ovaj poslednji model, poslužio je kao osnova za novu pušku nazvanu SOCOM, po skraćenici od Komande za Specijalne Operacije (Special Operations Command).
To je skraćena, karabinska verzija, čija je cev duga 16,25 inča. Kundak je od mat-crnog fiberglasa, a negde na polovini dužine cevi smeštena je montaža za optički nišan, malog uvećanja. Karabin je dug 95 cm i težak oko 4,9 kg prazan, bez optike. Opremljen je podesivim, mehaničkim nišanima sa tricijumskim cevčicama. Koristi odvojive okvire kapaciteta 10 i 20 metaka, a na ustima cevi montirana je veoma efikasna gasna kočnica. Način rada je poluautomatski, na principu pozajmice gasova, a zatvarač je rotacionog tipa. Okidač je dvostepeni, a sila okidanja pristojnih 2,2-2,7 kg. Cena bez dodatne opreme bila je 1780 dolara.
Uprkos odličnim karakteristikama SOCOM je najčešće korišćen kao „rančerska puška“, a za tu ulogu bio je malčice pretežak i prilično skup. Ciljna grupa za ovo oružje, policijski SWAT timovi, odlučili su se za Scout verziju istog proizvođača (prošle godine „Kalibar“ je obradio to oružje). Istovremeno, specijalne jedinice vojske, nastavile su da koriste još jedan „klon“ M-A1. To je usavršena borbena puška Mark 14 Mod.0. Ovo oružje pune veličine ima težak i skup modularni kundak, na koji je moguće montirati praktično bilo koju vrstu opreme. Za 2006. „Springfield Armory“ je uz izvesna poboljšanja predstavio novi, modularni karabin pod nazivom SOCOM II.
Uz identične dimenzije i masu ovaj karabin zadržao je i cev od kvalitetnog karbonskog čelika sa šest žlebova, desnog koraka uvijanja od 11 inča (280 mm). Cev je duga 413 mm, što je donja granica za civilno oružje u SAD. Na ustima cevi montirana je 50 mm duga gasna kočnica, čija efikasnost praktično anulira odskok cevi i pruža mogućnost za veoma brz i precizan sledeći hitac, a to je u nekim situacijama poželjnije od teško kontrolisanog rafala. Osnovna razlika je ugradnja tzv. „Cluster“ šine, koja omogućava montažu optike i dodatne opreme sa gornje, donje i bočnih strana oružja. To je ujedno bio i glavni zahtev specijalaca, koji bi omogućio brzu adaptaciju oružja za bilo koju namenu. Cena je 2000 dolara, a za doplatu od 30 dolara dobija se kundak obojen u kamuflažu za urbane uslove.
U okviru specijalne ponude „Springfield Armory“ je SOCOM II opremio posebnim kundakom firme „Vltor Weapons Systems“. Sa oznakom Vltor M-14 Modstock, ovaj kundak nudi nekoliko inovativnih i efikasnih rešenja. Prednji deo tzv. podkundak uklonjen je i umesto njega montirana je obuhvatna – tunel šina, po Mil.Std.1913, koja prihvata sve vrste optoeletkronskih uređaja. Cev bez obloge se efikasnije hladi, u situacijama kada se oružje intenzivno koristi. Sa donje strane može da se montira vertikalna prednja ručica ili SPECOPS nožice, sa stopicama opremljenim šiljcima za blato ili pesak (a preklopljene unapred predstavljaju upotrebljivo oružje za udarac). Umesto standardnog rukohvata, tu je „Tango Down“ pištoljska drška, u čijoj unutrašnjosti se krije hermetički zatvoren odeljak, podesan za čuvanje sitnica (npr. uvek potrebnih baterija za raznu elektroniku). Neposredno iznad pištoljskog rukohvata je kopča za kačenje taktičkog remena. Na ovaj način, korisniku je omogućeno da jednostavno pusti oružje da padne niz telo i zadrži se na sredini trupa, omogućavajući nesmetan pristup pištolju. Oslonac za rame po obliku je identičan kundaku sa standardnog karabina M4, što uz pištoljsku dršku pomaže vojnicima naviknutim na M16, da se lakše priviknu na SOCOM II. Izvlačivi kundak ima obostrani oslonac za obraz i može da se postavi u jedan od pet položaja, dok mu dužina varira celih 90 mm. U unutrašnjosti kundaka je šupljina, u koju se skriva pribor za čišćenje i slične potrepštine. Ovakva konfiguracija kundaka, smešta osu cevi u pravu liniju sa osloncem za rame, što znatno smanjuje odskok cevi i povećava kontrolu oružja pri brzoj paljbi. Kome smetaju nazubljene površine sa donje strane šine za montažu, jednostavnim zahvatom može da je ukloni, postavi klasični podkundak koji je mnogo udobniji za pucanje „iz ruke“.
U mnoštvu ponuđene opreme za SOCOM II izdvaja se optički nišan Talon uvećanja 1-4x firme „Horus Vision Sighting Systems“, omiljen među vojnicima specijalnih snaga u Avganistanu i Iraku. Često se viđa i na karabinima M4. Ima kombinovanu končanicu sa oznakom H48. Na daljini do 100 m pri uvećanju 1x, dovoljno je smestiti metu u kružić končanice. Srednje daljine do 200 m pri uvećanju 2-3x, zahtevaju da se nišani tačkom u centru kruga, a za veće udaljenosti koristi se maksimalno uvećanje i končanica koja podseća na „novogodišnju jelku“, sa podeocima po 50 jardi. U Avganistanu, sa ovom optikom zabeležen je pogodak u glavu na daljini od 275 m! Osim preciznosti Talon krasi i izuzetna mehanička otpornost. Jedan vojnik ispustio je svoj M4 opremljen Talonom sa tri metra visokog oklopnog vozila Bredli, koje je pritom prešlo preko njega. Epilog: doboš za podešavanje elevacije polomljen je i finiš je oštećen. Nišan je i dalje funkcionisao bez problema. Upravo zbog ovoga, raste mu popularnost u vojnim i policijskim krugovima.
S obzirom da specijalci mnoge svoje zadatke obavljaju noću i u uslovima smanjene vidljivosti, SOCOM II osposobljen je za dnevno-noćne operacije, dodavanjem uređaja AN/PVS-22 Universal Night Sight. Jednostavno se montira na šinu ispred objektiva nišana Talon i zahvaljujući pojačivaču svetlosti III+ generacije – tama više nije problem.
Takođe, moguće je montirati laserski marker koji radi u vidljivom i infra-crvenom delu spektra, kao i Sure Fire M-900 Combat Light lampu, integrisanu sa vertikalnim prednjim rukohvatom, u kojem su smeštene baterije. Ova lampa takođe radi i u IC delu spektra, ali američki specijalci već se susreću sa protivnicima opremljenim za borbu u mraku. Još uvek je to retka pojava, ali ih veoma zabrinjava… Razumljivo.
A sada, ono zbog čega je SOCOM II i napravljen. Utisci sa vatrene linije veoma su pozitivni. Cev je optimizovana za korišćenje zrna mase 168 grs, prosečne početne brzine 765 m/s. SOCOM II uobičajeno pravi grupe prečnika oko 50 mm na daljini od 100 jardi, a najbolji rezultat sa municijom Remington Match bio je 35 mm. To nije snajper, niti takmičarsko oružje, već borbena puška za najteže uslove. Ovaj nivo preciznosti sasvim je prihvatljiv, i oružju dozvoljava upotrebu i na daljinama većim od 500 m. Solidno okidanje, 100% pouzdanost, visoka letalnost i lakoća kontrole pri brzoj paljbi, trebalo bi da budu dovoljni argumenti da se SOCOM II nađe u rukama svojih imenjaka.
D. ŠAPONJIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još