Puška sa belom zastavom

Kada smo se prethodnih godina upoznavali sa naoružanjem i opremom francuskih vojnika iz kontingenta SFOR i KFOR, u početku su najatraktivnije bile bullpup jurišne puške FA MAS. Ipak, od neposrednih korisnika najviše pohvala smo čuli o neobičnim snajperskim puškama FRF2. Ove repetirke obrtnočepnog zatvarača konturama nalikuju savremenim poluautomatima, iako im je osnova mehanike bazirana na često osporavanom rešenju iz tridesetih godina prošlog veka. Francuska industrija vatrenog oružja je oduvek bila priča za sebe. U mnogim segmentima bili su pioniri i inovatori, ali su i tvrdokorno izbegavali da usvoje ili modifikuju tuđa rešenja.

Francuski snajperista u Prvom svetskom ratu koristi lovački karabin sa optičkim nišanom

U prvoj polovini 20. veka, sve veće zemlje i istaknutije vojne sile imale su svoj nacionalni kalibar. Mnogi od tih metaka su i nazivani prema državi, u čijoj oficijelnoj upotrebi su se nalazila oružja kreirana oko njih. Posle Prvog svetskog rata, uvidevši da je metak 8 mm Lebel prevaziđen, po svim parametrima, francuski vojni autoriteti su naložili stručnim timovima da (delimično razmatrajući konkurentska rešenja) – osmisle i razviju novi službeni metak namenjen puškama, lakim i teškim mitraljezima. Ubrzo je nastao metak M24 7,5×58, vidljivo pod uticajem nemačkog 7,92×57. Ova municija je trebalo da se koristi u puškomitraljezima M24 Chatellerault, ali posle nekoliko incidenata prilikom „mešanja“ sa nemačkom municijom iz ratnog plena i uništenja oružja – novi metak je 1927, redizajniran skraćenjem dužine čaure na 54 mm i dobijen je vizuelno elegantan i po balističkim svojstvima uspešan metak 7,5×54 sa početnom brzinom od čak 850 m/s. Ova municija je neobično slična švajcarskoj službenoj municiji tog doba 7,5 mm Swiss, ali i kasnijem, vrlo popularnom metku .308 Winchester.
Uglavnom, francuska oružarska industrija je puškomitraljeze Chatellerault ubrzo prilagodila novoj municiji, ali razvoj nove formacijske puške se prilično odužio. Ispravno uvidevši da je za buduće vojno angažovanje potrebno što više oružja velike brzine paljbe, vojni vrh je insistirao na uvođenju poluautomatske puške u operativnu upotrebu. Zbog finansijske krize, insistiranja zastarelih stratega na investiranju u beton Mažino linije i tvrdoglavog rezonovanja da Francuska neće ponovo da se upusti u avanturu masovnih sukoba, usvojeno je kompromisno rešenje: paralelni rad na razvoju repetirke i poluautomata. Prema prvobitnoj zamisli, stalni sastav i elitne jedinice trebali su da se opreme poluautomatskim puškama, a da se u magacinima ratnih rezervi za mobilizacione potrebe čuvaju puške Berthier, dok kompletna vojska ne bude preoružana.

MAS 36 sa optikom, prelazno resenje francuske snajperske puske.jpg
MAS 36 sa optikom, prelazno rešenje francuske snajperske puške

Kao što to obično biva, poluautomatska puška je „zastala u razvoju“, pa je kao novo tipsko oružje usvojeno zanimljivo rešenje MAS36. Iz konture puške vidi se uticaj britanske Lee Enfield (bregovi za bravljenje u zadnjoj polovini zatvarača), nemačke Mauser 98 (magacin i sistem punjenja), japanske Arisaka Type 38 i američkog rešenja Pattern M1917. Dobijena je puška za to doba modernih linija sa dvodelnim kundakom, prilično „uglastim“ sandukom, neobično zakrivljenom ručicom zatvarača i prepoznatljivim bajonetom, ukupne mase od 3,7 kg, dužine 1.020 mm i cevi od 575 mm. Kapacitet okvira je bio tada standardnih pet metaka 7,5×54 koji su u magacin mogli da se umetnu pojedinačno ili uobičajenim „klipsovima“ sa gornje strane sanduka. Puška je imala savremen i dobro rešen nišanski sistem diopterskog tipa, sa velikim razmakom između prednjeg i zadnjeg nišana, što je trebalo da garantuje bolju preciznost. Podeoci na zadnjem nišanu su obeleženi do nerealne krajnje daljine 1.200 m sa gradacijom na svakih stotinu. Oružje su najpre zadužile jedinice za koje se smatralo da će učestvovati u nekom bližem sukobu niskog intenziteta, jer je francuska vojna i politička doktrina tog doba usmerena ka bezrezervnom izbegavanju učešća u nekom novom, globalnom ratu.

Modernija snajperska puska francuske vojske FRF1 je u sustini samo redizajniran koncept MS36.jpg
Modernija snajperska puška francuske vojske FRF1 je u suštini samo redizajniran koncept MS36

Hitlerova Nemačka je imala sasvim drugačije planove, pa je tokom sukoba 1940, puška MAS36 stekla neslavnu reputaciju, zbog koje je i nastala šala „da je njen tanki bajonet dizajniran upravo da bi se na njemu istakla bela zastava“. Vermaht je uvrstio zaplenjene puške kao Gewehr 242(f). Interesantno je istaći da se određeni broj tih neobičnih pušaka našao i na našim prostorima, kada je 342. pešadijska divizija dovedena iz Francuske, u jesen 1941, suzbijala ustanak u Zapadnoj Srbiji. Takođe, snage Nedićeve Srbije su dobile izvesnu količinu pušaka MAS36, što se vidi na sačuvanim fotografijama iz tog perioda. Posle Drugog svetskog rata, ova puška je korišćena tokom francuskog vojnog angažovanja u Indokini, Alžiru i Sueckoj krizi, a onda je potisnuta znatno naprednijom, poluautomatskom MAS49.

I pored zuba vremena, ove robusne puske su vrlo trazena roba medju zaljubljenicima na Zapadu.jpg
I pored zuba vremena, ove robusne puške su vrlo tražena roba među zaljubljenicima na Zapadu

Bez obzira na sve, MAS36 je neočekivano i neplanirano produžila svoju ulogu u naoružanju Francuske, jer je posle ne baš uspešnog korišćenja poluautomatske puške MAS49 i MAS49-56 sa optičkim nišanom, ubrzo iskorišćena osnovna platforma starije repetirke pri konstrukciji odlične snajperske puške FRF1. Ovo interesantno oružje je najpre kreirano oko metka 7,5×54, da bi kasnijim razvojem i usvajanjem NATO municije 7,62×51, puška FRF1 iskazala još bolje performanse i zajedno sa modernizovanom varijantom FRF2 – predstavlja jednu od najboljih, vojničkih, preciznih pušaka novog doba.
U osnovi, snajperske puške u sadašnjoj upotrebi su samo redizajnirane MAS36, sa cevima takmičarskog kvaliteta, promenjenom ergonomijom kundaka i tipskim dodacima, koji omogućavaju strelcu da ih koristi sa manje napora. Robustni sanduk puške je kao i na uzoru, prilično četvrtast i izrađen glodanjem iz punog komada čelika, a sklop zatvarača i pored izmena i dalje neobično podseća na japansko rešenje Type 38. Korisnik naviknut na konvencionalni modifikovani Mauser sistem bravljenja sa tri brega, verovatno bi sumnjičavo zagledao samo dve masivne zabravljujuće površine u zadnjoj polovini zatvarača, ali kao i kod britanske SMLE – ovaj princip garantuje znatno brže repetiranje.
Ovakav razvojni put do izvrsne i mnogima malo poznate FRF2, na izvestan način ispravlja nepravdu prema MAS36, kvalitetnoj i zanimljivoj pušci koja nikada nije dobila priliku da se iskaže na pravi način.
Ipak, treba uzeti u obzir da je ova puška bila u službenoj upotrebi kod vojske i policije do 1978, a proizvođač „Manufacture D’Armes de Saint-Etienne“ je dugo razmatrao kako da je osavremenjivanjem prilagodi novom dobu – što je i rezultiralo serijom FRF. Mnogo ovih pušaka se danas po niskim cenama prodaje u Severnoj Americi, u originalnom kalibru i u .308 Win, pa predstavlja vredan primerak u svakoj kolekciji.
M. MILANOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još