Rafal bez tona

Kada se spomenu integralno prigušeni automati, odmah se pomisli na legendarni, britanski Sterling. Nastao na osnovu iskustava sa modifikovanim Stenom, sa sjajnom završnom obradom, izuzetnim kvalitetom, pouzdanošću i epitetom neuništivosti, Sterling je postao standardno oružje brojnih oružanih snaga – ideoloških saveznika Zapadnih sila. Posle rata, zanimanje za automate je generalno splasnula, s obzirom na pojavu jurišnih pušaka…

Međutim, pokazalo se da su za bliske borbe, posebno u urbanim uslovima i antiterorističkim akcijama, automati izuzetno korisni, između ostalog i zbog manje probojnosti, pa je i rizik po nedužne civile smanjen. Naravno, prisutan je i važan efekat manjih dimenzija i mase, koje su od velikog značaja pri dejstvima te vrste. Vrlo često se u specijalnim operacijama zahteva upotreba prigušivača, ali je u slučaju dejstava u urbanim uslovima, posebno pri antiterorističkim akcijama, problem povećanja dimenzija automata. Tipičan primer je izraelski automat IMI Uzi, koji, kada mu je na ustima cevi montiran prigušivač, sasvim gubi početnu prednost kompaktnosti, jer su mu dimenzije jednake integralno prigušenom nemačkom automatu Heckler&Koch MP5SD. Sem toga, smanjenje nivoa praska u određenoj meri je proporcionalno zapremini prigušivača, a upravo zahtev za što kompaktnijim dimenzijama predstavlja bitno ograničenje. Iz tog razloga, prednost imaju integralno prigušena oružja – zbog činjenice da prigušivač, praktično, obuhvata cev, zapremina teoretski može da im bude veća, uz zadržavanje relativno kompaktnih dimenzija. Dakle, ako se želi kvalitetno rešenje za specijalce, apsolutnu prednost imaju integralno prigušena oružja. Upravo tim pravcem su krenuli i Južnokorejanci sa svojim automatom Daewoo K7, koji je prvi put javno prikazan na međunarodnoj izložbi naoružanja i vojne opreme IDEX 2003, (International Defence Exhibition&Conference) u Abu Dabiju – jednoj od najpoznatijih i najvećih na svetu.

„Daewoo Precision Industries Ltd Co.“ predstavlja ogranak velike južnokorejske korporacije „Daewoo Corporation“, poznate po proizvodnji najšireg asortimana proizvoda: oružja, brodova, automobila… Pored tenkova, borbenih vozila pešadije, samohodnih haubica i aviona, možda najveći komercijalni uspeh ostvarilo je južnokorejsko streljačko naoružanje, počevši od kratke puške – karabina K-1, preko jurišne puške K-2, do avangardnog kombinovanog oružja karabina i repetirajućeg bacača granata K-11. U tu grupu spada i spomenuti prigušeni automat K-7. Ovo interesantno oružje je uvedeno u naoružanje južnokorejskih specijalnih jedinica 2003, a razvijen je kao jeftinija alternativa nemačkim automatima MP5SD. Pomalo monopolistički odnos Heckler&Kocha se odrazio i na cenu, iako se ovim nemačkim integralno prigušenim automatima, zaista ništa ne može prigovoriti u pogledu efikasnosti i kvaliteta.
Južnokorejanci su smatrali da to isto mogu da odrade jeftinije, uz zadržan kvalitet, što nije bio lak zadatak. Kako bi se što više oborila cena, upotrebljen je najveći mogući broj raspoloživih komponenti sa drugih pušaka i karabina. Tako je sanduk preuzet sa karabina K1A, koji je izrađen preciznim livenjem od legure aluminijma, kao i izvlačeći oslonac za rame. Međutim, kako karabin funkcioniše mehanizmom automatike zasnovanom na pozajmici gasa bez klipa, tj. sa direktnim dejstvom barutnih gasova na čelo zatvarača kao na M-16, ovaj sistem je odbačen u korist principa trzaja. Taj princip je standardan za sve automate i bolje prilagođen nižem nivou pritisaka unutar cevi koji se javlja pri ispaljivanju pištoljske municije, kao što je 9×19 mm Parabellum/Luger. Cev automata K-7 nema na sebi otvor za pozajmicu gasa, samim tim je izbačena i cevčica za odvođenje barutnih gasova do čela zatvarača. Čak je i zatvarač pretrpeo minimalne izmene, u cilju smanjenja cene i povećanja brzine razvoja i ulaska u operativnu upotrebu. Iz tog razloga, zatvarač ima relativno malu masu, tako da se postiže izuzetno velika teoretska brzina gađanja, od 1.100 – 1.150 metaka u minuti. Ovo je vrlo korisno, kada je potrebno velikom brzinom ispaliti što više metaka u pravcu ciljeva koji su blizu jedan drugog, ali nije poželjno, s obzirom da se radi o prigušenom oružju i da prekomerno povećanje pritiska u prigušivaču može da ošteti njegovu konstrukciju.
Zbog toga su Južnokorejanci na K-7 postavili selektor sa četiri položaja: zakočeno, jedinačna paljba, rafal od tri metka i neograničeni rafal. Na taj način je velika teoretska brzina gađanja praktično ograničena na najproblematičnije situacije, a za sve ostale se preporučuje rafal od tri metka. Na primer, zbog mogućnosti oštećenja prigušivača MP5SD ima smanjenu teoretsku brzinu gađanja u odnosu na „obični“, sa 800 na 700 metaka u minuti. Čak se ni tada ne preporučuje baš „obilna“ rafalna paljba. Očigledno je da su na ovaj način Južnokorejanci pokušali da reše problem relativno lakog nosača zatvarača. Brzina gađanja, odnosno dužina rafala se uz malo vežbanje može lako regulisati, što za specijalce ne bi trebalo da predstavlja neki problem.

Oko cevi automata dominira relativno veliki prigušivač, koji ovo oružje na prvi pogled čini vrlo sličnim MP5SD. Tvrdi se da se postiže nivo buke od 120 dB, što je odličan rezultat i nešto je manji nego kod MP5SD. Pored toga što prigušuje buku, prigušivač u određenoj meri menja zvuk otvaranja vatre, tako da se u nekim situacijama i ne prepoznaje kao paljba. Vrlo važan aspekt upotrebe prigušivača je i odsustvo plamena na ustima cevi, što je od neprocenjivog značaja za operacije, u uslovima gde strelac treba da ostane neotkriven (to su noćne akcije, kojih u specijalnim operacijama nije malo). I na kraju, prigušivač čini vreme provedeno u uvežbavanju gađanja neuporedivo ugodnijim, jer ne moraju da se nose antifoni, što znači i da specijalci mogu fizički da izdrže duže vežbe gađanja i tako za kraće vreme usavrše svoje veštine
„Rodbinske veze“ sa K-1 su očigledne i zbog usadnika okvira, koji je, spolja gledano, identičan onom sa K-1. Međutim, kako se ispaljuje daleko kompaktnija municija 9 mm Para u odnosu na 5,56 mm NATO, otvor je zatvoren i ostavljen je samo prostor za uski okvir. Iako deluje pomalo čudno, Južnokorejanci su ovde napravili vrlo pametnu stvar, omogućavajući da se koriste okviri izraelskog automata Uzi, kapaciteta 30 metaka, italijanskih automata Beretta Model 12, kapaciteta 32 metaka, kao i domaćih okvira od 30 metaka. Slično rešenje umetnutog okvira manjih dimenzija u spolja gledano veći usadnik je primenjeno na američkom automatu Colt Model 633/635, koji je razvijen na bazi jurišne puške M-16.


I konačno, dimenzije. K-7 ima dužinu od 800 mm sa izvučenim osloncem za rame, a 620 mm sa uvučenim. Masa mu je 3,4 kg, a efikasni domet se navodi kao 100 – 150 m, što je poprilično optimistički. S druge stane, glavni konkurent MP5SD ima dužinu od 670 – 690 mm u zavisnosti od verzije i 550 mm sa uvučenim osloncem za rame. Masa MP5SD, takođe u zavisnosti od verzije, iznosi 2,8 do 3,6 kg. Dakle, radi se o dva, po gabaritima i dimenzijama vrlo slična automata, oba sa mogućnošću ugradnje optičkih i laserskih nišana. Možda je najveća prednost MP5SD jednostavnije rukovanje zbog manje teoretske brzine gađanja. Niža cena je prednost K-7. S obzirom da retko ko štedi na specijalnim jedinicama, MP5SD je popularnije oružje. Daewoo K-7, pored Južne Koreje, upotrebljava još samo Indonezija, dok je spisak korisnika MP5SD veoma teško sastaviti, naravno, zbog njegove globalne raširenosti…
S. Baloš

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još