Ruska jurišna puška ASM-DT

Kada je reč o prigušenom streljačkom oružju i onom koje je namenjeno za dejstva u vodi, Rusi nemaju premca u svetu. Do sredine devedesetih godina prošlog veka, apsolutno najefikasnije oružje za upotrebu ispod površine vode bilo je po ruskoj nomenklaturi automat, a prema opšte prihvaćenim normativima, automatska puška APS (specijalni podvodni automat). Oružje je razvijeno sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, u „kuhinji“ poznatog konstrukcionog biroa CnII-Točmaš (Centralnij naučno-issledovateljskij institut točnogo mašinostroenija) – Centralni institut za izradu preciznih uređaja), pod rukovodstvom konstruktora V. Simonova. Osnovna namena je bila borba protiv ronilaca i naročito, treniranih životinja, kao što su delfini.

Ključ uspeha ovog oružja bila je – municija. Kalibra 5,66 mm, postavljena unutar standardne čaure dužine 39 mm (sa municije 5,45×39), koristila je neobične projektile dužine 120 mm. Stabilizacija ovih projektila u vodi ostvarena je hidradinamičkom kavitacijom, koja nastaje zahvaljujući poravnatom nosnom delu projektila. Oznaka ove municije je MPS i MPST. Cev je glatka, a mehanizam rada automatike klasični, sa pozajmicom gasa sa klipom. Hranjenje se postiže neobičnim, vrlo dugim polimernim okvirom kapaciteta 26 metaka. Puška je mogla da se koristi i pod vodom i na suvom, što je omogućeno posebnim samopodešavajućim ventilom za regulaciju protoka gasa, a to samo po sebi predstavlja svojevrstan podvig konstruktora. Iako vrlo efikasno oružje za gađanje pod vodom, dugi projektili pri ispaljivanju na kopnu nisu imali dovoljno veliki domet, koji je dostizao nekoliko desetina metara uz problematičnu preciznost – deklarisana je maksimalna efikasna daljina od 100 m, ali pogoditi cilj veličine čoveka na toj udaljenosti graniči se sa nemogućim. Iz tog razloga, upotreba na suvom mogla je da se okarakteriše u najboljem slučaju kao ograničena i dovoljna za samoodbranu „ako prigusti“.
To je ruske specijalce iz Specnaza primoralo da za dejstva pod vodom koriste dva oružja: pištolje SPP-1 ili puške APS i automatske puške AK-74 za dejstvo na suvom. Ovo neminovno povećava opterećenje specijalaca, što je vrlo nepovoljno upravo kod ljudi-žaba. Zato su ruski konstruktori devedesetih godina prošlog veka krenuli u razvoj nove automatske puške, koja je trebalo da olakša ukupan teret naoružanja kojim bi opteretili ronioce. Tako je nastala puška ASM-DT, nazvana još i Morski lav.

Puška ASM-DT je nastala u konstrukcionom birou TPKTIMaš (Tulskij proektno-konstruktorskij tehnologičeskij institut mašinostroenija) u Tuli, pod rukovodstvom konstruktora Jurija Danilova. Kao što je već rečeno, osnovni „krivac“ zašto APS bila je municija, optimizovana za dejstva pod vodom. Iz tog razloga, pribeglo se novom rešenju, sa dva različita tipa municije koja se ispaljuju iz jednog oružja. Za dejstvo na kopnu, upotrebljava se municija 7N6 kalibra 5,45×39, identična onoj koja se koristi na AK-74. S druge strane, pod vodom se koristi municija koja može da se označi identično, dakle 5,45×39 oznake MGTS, ali sa dugim projektilom, kao kod puške APS. Neizbežno, zbog različite geometrije dva tipa municije, koriste se i dva različita okvira. Za ispaljivanje 5,45×39 7N6 koristi se klasični polimerni okvir kao na AK-74, dok se za ispaljivanje „igličaste“ municije MGTS upotrebljava okvir kapaciteta 26 metaka, koji prema obliku izgleda identično onom sa puške APS. Kako je geometrija ova dva okvira potpuno drugačija, pri čemu mislimo na njihovu različitu dužinu, bez nekih „egzotičnih“ rešenja, ne bi mogli da se smeste u usadnik okvira. Naime, utvrđivač okvira može da se kreće napred-nazad, prilagođavajući se dužini okvira koji je u upotrebi. Tako, kada se koristi dugi okvir za municiju MGTS, utvrđivač se nalazi ispred branika obarača. Kada se upotrebljava okvir za municiju 7N6, nalazi se približno na polovini dužine sanduka, dajući pušci ASM-DT spoljašnji izgled, koji podseća na automat PPŠ-43. Kada se pokretni utvrđivač nalazi u prednjem položaju, zadnji deo je pokriven štitnikom za prljavštinu, koji prati utvrđivač i zatvara se pod dejstvom opruge.

Sem specifičnog rešenja utvrđivača okvira, interesantna je i cev puške. Radi se o neobičnom rešenju sa relativno plitkim ožlebljenjem. Na taj način je moguće ispaljivanje oba tipa municije i može se reći da je upravo ovo suštinsko poboljšanje u odnosu na APS. Naime, ako bi se koristilo klasično ožlebljenje, trenje pri kretanju dugih projektila bilo bi naročito izraženo, što bi dovodilo do prekomernog skoka pritiska u cevi. Na taj način, masa bi morala prekomerno da se poveća. S druge strane, pri upotrebi oružja na kopnu, problem predstavlja zaostala voda u cevi, naročito u žlebovima. Ovo je rešeno posebnim žlebovima na samom početnom delu cevi, kroz koje se deo barutnih gasova propušta oko zrna. Ti gasovi imaju ulogu da „produvaju“ cev i izbace zaostalu vodu iz nje, sprečavajući da dođe do prekomernog porasta pritiska i pucanja cevi. Na ustima cevi nalazi se gasna kočnica – skrivač plamena, koji prema izgledu podseća na rešenje primenjeno na AKS-74U.

Oslonac za rame je skeletiran i preklopnog je tipa, kao kod klonova kalašnjikova, poput izraelske Galil, južnoafričke R4 i naše M-21. Ovo je, u svakom slučaju, stabilnije i čvršće rešenje nego kod prethodnika APS, gde je korišćen uvlačivi tip oslonca za rame od relativno tankog čeličnog profila. Pored toga, na raspolaganju je i umetak za mekši oslonac, koji ne pomaže toliko pri gađanju sa municijom 7N6, već sa „podvodnom“ municijom MGTS.
Sistem rada automatike, se kao i kod puške APS zasniva se na principu pozajmice gasa sa klipom, sličnog sa principom kalašnjikova. Sem toga, zadržan je i samopodešavajući ventil sa APS. Prema performansama, u vodi je praktično jednak APS, dok je na suvom približno na nivou AK-74, tačnije AKS-74U i neuporedivo efikasnija od APS. Druga velika prednost u odnosu na APS je mogućnost upotrebe, pored klasičnih mehaničkih i optičkih nišana, između ostalih i noćnih. APS je koristila samo jednostavne fiksne mehaničke nišane. Takođe, velika prednost u odnosu na APS je i mogućnost postavljanja potcevnog bacača granata 40 mm GP-25, bajoneta i prigušivača.
S. Baloš